Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он је напирô снагом, ал' спасти није се могô, Док најзад изгуби смисô. Једино после се сећа Холује и кметске жене и њених пуначких плећа. И кравар помену Бога... Затим се искашља јаче, Сањиво затури главу и у рог дувати заче.