Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Њих двојица удесили, па поред чаше вина једнако певају неке стихире, а људи слушају, па се чуде откуда толика наука! Кмету Радовану дођоше, опет, гости из Рековца, својта нека.
онда се диже капетан, пришапну нешто пандуру и отпусти све људе до везанога Милисава; њега затворише у подрум, а кмету Радовану рече: — Ти, кмете, остани, с тобом ћу имати још и друга разговора. Радован остаде.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Шта је год хтео и имао заповедати, слао је свога буљубашу и пандуре кмету, а кмет је опет кнезовску наредбу сељацима казивао и тако је себи труд олакшавао.
Ја видим те ватре и познам да бегају. Одем одма у Котешицу нашем куму и добром кмету, старцу Сави Савковићу, и нађем га с неколико Кутишана на брду, одакле је и он ватре гледао.
Одатле пођемо у Љубинић на конак. Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили. Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак. Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу.
Пошље два момка у Бранковину моме стрицу Јакову и кмету Глиши Павићу, да му приправе једно говече, вина и ракије и на 50 друга ̓лебац за ручак, иначе прети, да неће село на
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ја копам, а он ти се однекуд привулао и наднео над плот, па тек стаде зановетати којешта. — А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. — Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје.
Частило се дуго и за много. Дође време да се полази. Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку. Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.
Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.
— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету. Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине? — Спреми и окрени кола!
Ту ти се напијало у здравље попу, кмету, Страхињи и свему Зарожју. Ту су се метале пушке уза сваку здравицу. Вечера беше давно прошла. Неко је доба ноћи.
Отеше кмету девојку!...« Зарожани само грабе навише. Вика и пушке, рекао би, све за њима. Кад избише на Голо брдо, застадоше.
Сретоше се са својима. И они гости од Пуркове куће и готово сав народ беше се кренуо да се нађе у невољи свом кмету и својим људима. Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље. Само се чује: »Алал вам вера!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онда се окрете кмету: — Јеси звао село? — Нисам. – Зови!... Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу.
Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. — Ово ти ваља!... Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... — Хе-хе-хе!... — смејао се Иван.
Иван оста сам. Неки га стид обујмио. Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао... Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело... А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.
— рече мало изненађено кад познаде Ногића. — Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива. И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. — Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. — Истина је, мој кмете!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Послије ћу вам и о њој причати. Цијело је село било попов спахилук. Заповиједао је кмету, а кмет селу. Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није
А поп још кад хоће што важно да бесједи, поручи кмету да зовне још људе којих ће се највише тицати бесједа. Ако је ко учинио што рђаво, а он га у цркви пред цијелим народом
Онда се опет лијевим раменом окрете кмету: — Гдје је овдје школа? — Ту је, господине, одмах до цркве. — Води ме! — рече господин човјек. — Затворена је!
И ми се ослободисмо. Посједасмо опет, правећи и њему мјеста, ал' он не хтједе сјести, већ опет вели кмету: — Дела брже, уморан сам. Отвори школу и пошљи ми фамилијаза. — Сједи, човјече! — рече ослобођен кмет.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
да пљуне, јаој чекам и гушим се и дође ми да им кажем: ево вам и службе и све што сте ми дали, а опет седим и слушам о кмету и чекам да онај дрипац пљуне у мараму.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ПАМЕТАН КАДИЈА Један ага видио у свога кмета добра, урањена тукца, па нареди кмету да му донесе тукца уочи бајрама. Кмет понесе тукца аги, па кад је нанио тукца кроз варош, сусрете кадију на сокаку.
— упита кадија тужитеља. — По кануну, ефендија! — одговори тужитељ. — Канун ти пише да даш твоју жену ономе кмету да је држи код себе један мјесец дана, па — иншала! — она ће опет родити дијете, — рече кадија.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Учитељ, спреман за ове појаве, које се другима врло ретко дешавају, извади из капута једну хартију и пружи је кмету. Ћата прихвати, разви и прочита гласно објаву, којом се Гојко Савић, привремени учитељ и управитељ школе орловичке,
Ево учитељице, видим, па она тражи ђаке... — Носи ти, Вуксане, за то пешкеш твом синовцу, старом кмету, рече један одборник. Он је то запео да просвети наше село, те нам натоварио на врат два учитеља.
— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад па глави, па не знам куд ћу пре. Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим... — Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Ми смо мирни и ваљани људи, — отпоче ми он причати — верни смо и послушни своме кмету. — Зар је код вас кмет најстарији? — прекидох га питањем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« и обрте се кмету: — Ви ћете, кад буде време, право навише, на ону суву крушку, па рудином до Преглавља. Држим да ћете их ту затећи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— мислећи ту на купљење потписа за неповерење кмету Ђорђу. И Срета му се освети поштено. Подбуни село и ово изгласа ћир-Ђорђу неповерење, и место њега изабра Мићу
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А за то што велите, за те ствари, ја ништа не знам. — Е онда ћемо да тражимо — рече писар и махну главом кмету, који с одборницима, пандурима и бировом уђе у кућу.
— Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету. Кмет сави дебелу цигару, а за њим се обредише и други.
Истина, он рече да ме кмет мора чувати, али ако дочује власт па груне право овде, и не јављајући кмету!...« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња.
Напослетку власт дознаде за цео догађај са Станком, па, не узимајући још ствар озбиљно, посла кмету наредбу, да девојку »одмах стражарно спроведе« срескоме месту.
Краков, Станислав - КРИЛА
Мија је већ пио ракије. Помиловао је девојку, не по коси, — била је пуна земље, — него по бедрима. Наредио је кмету да је склони код њега у кућу, и да је очисти од земље. Васиљева жена је нарицала, јер је њена девојчица била мртва.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„А, чекај!“ узвикну кравар, „ја управ тебе и требам, Тебе, што птице плашиш, одавно по шуми вребам. Кмету ћу ја тебе, зверко.“ Зборећи ужасно тако, Он стеже Амора малог, мада је последњи плахô И отимао се дуго.
Пропе се на једно окно, а кмету буктињу даде, Ал' отуд нагло се сроза и доле пред кмета паде. „Тамо некога има!“ јаукну са притворном стравом, „Но
„Та такви доводе олуј,“ пијући кравар је викô, „Ја лепо говорим кмету, ал' кад ме не слуша нико.“ Затим се нализа тако да пијан тихо се скљока, Кад за сто, где и он беше, четврта пристиже
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Што ти то... Силом! Зашто си власт? АРСА (правдајући се): Па то и радим. Гледам. Сваког дана говорим оном њиховом кмету и претим му. »Неће«, одговара он. »Она нас, Цигане, и не гледа«. ТОМА А, неће? АРСА Неће.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
само муштиклом коју је извезао Ибиш-аги, или табакером у газда-Гана, или сребрним прстеном који је направио Видену, кмету великовртопском. Славан прстен, масиван прстен беше то, дуго се познавао на ћати Трајку!