Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Учитељ је дрхтао. — Ја га нисам никад ни кљуцнуо, а, гле, сад да га капетани мећу на страшне муке!... Кнеже Радоване, Милисав није кућу запалио! Он досада није ни мушицу увредио... — Ти пиши што ти ја заповедам...
Он досада није ни мушицу увредио... — Ти пиши што ти ја заповедам... — Ја, кнеже, нит’ имам пера, ни хартије, — извињаваше се сиромах учитељ, — баш сам ових дана наумио да одем мало до Крагујевца, те
— Ја? — рече младић, а тавна му румен покри младо лице. — Ја, кнеже, нисам паликућа! — додаде после тога отсудно. — Признај овде!...
Румен на лицу Милисављевом уступи место самртном бледилу; после збуњено додаде: — Па шта сам ја учинио?... — Кнеже Радоване, немојте га мучити, — примети учитељ, — гле како га зној пробија!... Сирото дете!... Ено паде!...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ватре Шта радите орачи Преко кланаца преко река Кроз планине пуне долина Под кнежев барјак журимо Шта радиш кнеже Име потомству завештавам Шта радите архијереји Ми Бога за победу молимо А шта ти радиш Тодоре Тешем даске
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
’ Сад рече мој буљубаша Никола Арсенијевић из Вукићевице, који беше са мном дошао: ,А нуто г’, кнеже, Бог и душа, каке су му ноге танке, не има ни чарапа у чизмама, но голе ноге, а ми се уздамо да и нас ођене, а и он
Цар примети на мени ту забуну и бригу, пак после неког кратког ћутања рече ми сасвим благим гласом: ,Мој драги кнеже, ја се од вас и од тога народа уздам и надам да ћете ви помоћи мојој војсци, мога и вашега непријатеља прогнати.
дође по обичају у Ваљево муселиму, да пушта оне које Турци као криве позатварају, и кад му муселим по обичају рекне: „Кнеже, има твој један у апсу, но пусти га, али ја ̓оћу богме сто гроша глобе” — а Калаба на то је обично одговарао: „Ага,
” На то је муселим пристајао говорећи: „Е, кнеже, за твој атар донеси педесет гроша, па да пуштам кривца” и тако колико год муселим заиште, а кнез Калаба опет: „Лепо
После годину или две тај исти Муја рече мом оцу: „Видиш, кнеже, ова четири пса у Београду (тј. четири да̓ије) шта раде од раје и од поштени̓ Турака.
Него ти, кнеже, послушај мене: доведи кнегињу и оно мало дете (покојни Сима бијаше мален), пак да ја тебе и све што је твоје у
Зашто не промислите куда ћете ви онда, а за мене је лако?” — „Е мој кнеже, то ми све видимо, али ко сме ономе арслану о миру поменути!” рекну Турци.
Но тек што је тако забринут дошао у српску војску, а момак дође и каже: „Хајде, кнеже, зове те ага”. Мој му отац оде, он му рекне: „седи”, и он по турском обичају на колена седне.
” — Онда рекне Милисав из Дупљаја плачући: „Није, кнеже, овде, но кажи мени ја ћу му казати”. — „То му — рече — кажи, да ни он и нико од моји одсада Турцима не верује.
Кад су седили у кући поред ватре, један петао дође пред врата и кукурекне, а Турчин узме шишану и рекне: „Хоћу ли, кнеже, убити онога ороза за ручак?” Кнез му одговори: „Имамо ручка доста, а и тако је петак; али баш кад хоћеш а ти удри”.
„Зато ти, кнеже Пејо, ако мислиш царев кнез бити, а ти иди царском човеку Дел-Амету, који је ферман донео, и кроз који ферман не може
— То слуша Ђорђе Крстивојевић из Забрдице, кмет, који је дошао с новим кнезом Пејом, пак рече: „Чујеш, кнеже Пејо! Да овај прота рекне: Ђорђе, једи месо у петак и среду, — ја ћу јести, а камоли нећу Турке тући”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алекса је био у авлији. Како га смотри, он викну. Али се Сима учинио глув. — Симо!... Кнеже!... Сима сагао главу, па одмиче. Алекса викну још јаче. Сима се бајаги закашља.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Само се храбро држи! ДЕВЕТА ГЛАВА Вал страха пред медвједом — Продрмусане реченице: Бјежи, Кнеже! Мачак лав једе мјесец — Насмијана крушка — С неба падају мачке Гломазан, тежак и зловољан, примицао се Крушкотрес
па му се свака кошчица, свака мисао и свака ријеч вратише опет, на своје право мјесто и он повика: — Уважени кнеже Крушкотресу, бјежи што те ноге носе, јер те траже двије страшне делије! — Какве делије? — узнемири се медо.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа.
— Познаде ме, кнеже Драго?! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа. — Не заборављају се ласно таки, кнеже Марко — поврну Његуш, такође сјетно.
Али му свијетли образ и лијепо име, ваистину, нико не оте довијека! — Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно, оборенијех очију.
Поп очекиваше да кнез припали, па да заподјене разговор о томе. И започе: — А да како ти се чини, кнеже, сад доље? Драго одби њеколико димова, мрдну густијем обрвама и одговори: — Ваистину, на боље не навикоше!
Сви бјеху незадовољни тим одговором. Поп само одмахну главом. Бркоња такође то учини, па рече: — Тô јест, кнеже! Велика је ћесаровина и јака је, особито сад, кад је сломијен Наполијон!
— рече Перо Пуров. Бркоња Рако настави свој пређашњи говор, као да није ни било тих дугачких уметака: — Но се туже, кнеже, на намете и на правитељство, које је, веле, сасвим као што бјеше под Млечићем!
А у суду је, веле, једна мјера за Латине, а друга за наше! Ето, кнеже, на што се туже! Кнез не рече ништа, као да се зарекао бјеше да ће их дражити.
Здрав си ми! Ускок одговори: — Хвала ти од свег срца, кнеже. Ја сам много дирнут твојим дочеком и твојим ријечима. Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да
Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као другог оца! И да си ми здрав са цијелом породицом, са цијелијем својим јуначким браством!
— Ја то не знам, кнеже, јер не познајем вашу земљу. — Ваистину, ово што си прегазио од Котора довдје, доста ти је, па да замислиш и остало!
Мргуд Шутов загледа се значајно у кнеза. Пошто га је дуго тако посматрао, запита: — А да, бога ти, кнеже Драго, шта ти мислиш с овијем чојком? — Мислим га одвести господару, на Васиљев дан.
Ти можеш служити владику, а имати своје огњиште, своју стопаницу и дјечицу као и други људи. — Како би било, кнеже, да ја сад зађем да походим редом браственике. — Било би лијепо и свима веома мило!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
са Ромеом у вечит загрљај, однес'те поздрав творцу своме тај! И ти, ругобе јеже одабран, глостерски кнеже, данас одигран, владару свом принеси поздраве; — јер чудан светац Вилија је наш у рају свом и паклен трпи враж!
Гори плам; у горуку жртвеног светила главарима се клања делила, Самсонових милина дивни стан. Проговара газански кнеже сам: „Разумеле су, ћерко, војводе да теби ноћу кришом доведе крвника нам Самсона! Ћерко, чуј!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Потрчаше онамо, и вратише се кажући кнезу да у јажи нема ни једне капи воде, и припиташе га: — Од куда ћеш, кнеже, навести воду на јажу? — Како јадноме човјеку — рече кнез — вазда мањка понешто памети!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Благ предео завичаја плане сенком од очаја.) Нигде мира нити Куће а Мошти су путујуће. Далек ратар, дивни Кнеже, у ралицу ласту преже. Пасторала: стока, паства. Шуми Црква дрвенаста.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
поново да спеваш по новој партитури пола од тога ћемо бацити у воду седећеш у полумраку с прозором на двориште кнеже који си седео у дворцу и ширио се у препространом гробу шалим се добићеш ти небеско ордење о највиша искро из
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Амин. ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ Ва красних мира сего васпитал се јеси от јуности твојеје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња ва васех господах земаљних крепка и славна показа те.
ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ У красотама овога света васпитао си се од младости своје, о нови мучениче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу свом земаљском господом крепког и славног показа те.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што разговор какав не почнете, но поспасте и позамрцасте? ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, КАДИЈА Баш аферим, кнеже озринићки! Ја ћу почет, када други неће. Стотина се скупило главарах, нас Тураках и Црногорацах.
Опажаш ли ти штогод, Рогане? КНЕЗ РОГАН Кâ у зли час, кнеже, не опажам! Кад близу њих сједим у скупштину, ја нос држим свагда у рукама; да не држим, бих се избљувао.
КНЕЗ БАЈКО ЈЕ СЈЕТАН, И ВУК МАНДУШИЋ; ОНИ ДВА НЕ ХОЋЕ НИШТА ДА ПРИЧАЈУ. КНЕЗ ЈАНКО Кнеже Бајко, ти си нешто сјетан? Што ће бити, то не може проћи, него причај, да и није мило.
Што ће бити, то не може проћи, него причај, да и није мило. КНЕЗ БАЈКО Хоћу, кнеже, све ми једно бива. Ја сам ноћас грдан сан видио: све оружје своје у комате.
ВУК ТОМАНОВИЋ Седам братах, сви седам једнаци. КНЕЗ ЈАНКО Хоће ли га осветити, Вуче? ВУК ТОМАНОВИЋ Хоће, кнеже; али што за фајду? КНЕЗ ЈАНКО Како зашто? Што говориш, чоче?
СЕРДАР ЈАНКО Не збори нам, кнеже, за те јаде! Ни овакве јошт није жалости на много се мјестах догађало; но јој пуче срце у прсима а обрну свијет
ИЗЛАЗИ ПРОРОЧИЦА И ВЈЕШТИЦА. КНЕЗ ЈАНКО Кажуј, бабо, јеси ли вјештица! БАБА Јесам, кнеже, није фајде крити. КНЕЗ ЈАНКО А како се градите вјештице?
(и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо? Хвала Богу, има ли вјештицах? КНЕЗ РОГАН Има, кнеже, некијех рогошах, под облак ће устријелит орла!
СЕРДАР ЈАНКО Ти све, кнеже, на шалу окрећеш. Дану, оче, оно кâ умијеш, исприча' ни штогод, аманати, приђе но смо легли и заспали.
ВЛАДИКА ДАНИЛО Чуј, Никола, кнеже дупиоски, и ти руку пружајеш на клетву! Ти си нејак, знаш ли, у Црмницу, а Турцима пред кућом Црмница.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ — А он му одговорио: „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу“. Онда Лазар рекао: „Е да бог да све крчили, а све Мачва у трњу лежала; и што год стекли,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
п... пази, вели, В... в... в..... Вуче, сад О... о... Обилић туче, тудека, водека, садека. Г... г... гледај, кнеже, тудека, водека, садека, к... к... како Милош стеже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Везир му одговори: — Валај, кнеже, за твоју једну покидао бих ја хиљаду црногорскијех глава, па и саму владичину. — Ја то вјерујем, ефендум, али од
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Над Миленом звезда сјаје, Спасена је, спасена је Мајка рода твог! Ех, радуј се, Светли Кнеже! Црно ти је небо било; Ево сад се разведрило, Враћа ти се свет.
Верио се соко руски Са србињском соколицом, Верио се Петар кнеже С кнегињицом са Милицом. Њине руке руковане Пред очи нам стижу амо; Топли стисак ових руку Срцем, душом осећамо.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност је женска мужу светиња!...
СТАНИША: Поводи? ЈЕЛИСАВЕТА: Још мала бејах, врло малена! Тек једва знадох речи тепати, — Па су ми, кнеже, седи грофови, Херцези силни страних дворова, И краљеви ми руху љубили!... А сад?... Ал’ нека, ево, девере!
ВАВИЛА: Добро нам дошао, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Боље нашао! Благослови, оче! ВЛ. ВАВИЛА: Бог нека те благослови, кнеже! И што небо на недрима сјајним Среће крије у даљној висини, Желим тебе њоме да крунише! Живео нам дуго са госпођом!
РАДОШ: А ја ти сумњах и о тазбини — Опрости, кнеже! Ма Латини су!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад су нам браћа. А кћи је њина твоја госпођа!... ВЛ. ВАВИЛА: Бог да је живи!
РАДОШ: Обећа нам — голо обећање. КНЕЗ ЂУРЂЕ: И послао је Пет хиљада пламених пушака. РАДОШ: Голем је поклон, кнеже, Сиротињу ће нашу убити. КАП.
— Па пристајете л’ на то ви!... СВИ: Сви! ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже, сви! ВУКСАН:: Он све: „Хоћемо!...“ Кô да ј’ изгубит деце хиљаду Очитат лудом оченаш?...
ВЛ. ВАВИЛА: Хоћемо, кнеже! ВУКСАН (за себе): Хоћемо сви — Ал’ боме ти — Кад грдним носом кине гароња, И из недара стане сипати Ужасне
ПРВИ СЕРДАР: И право има! ДРУГИ СЕРДАР: А кад он није право имао? РАДОШ: Па онда, кнеже, нећу питати За Шуловића и за Мићића — Премда и они место имају У мудром збору твога савета, — Али по жељи
) А откуд и докле ћете ви? МИЋИЋ: До тебе, господару! ШУЛОВИЋ: Распорено ти срце доносим, Заустави му крв... ти, кнеже, мо’ш Једне ријечи брзим мелемом Мо’ш ми залечит рану дубоку, Или у срцу сву крв следити...
ЈЕЛИСАВЕТА (кнезу насамо): „Нашег?“ Е чу ли, кнеже: „Њиног“ Радоша? ВУКСАН: Да вратиш, кнеже, ону твоју реч Којомно си га прогнао.
ЈЕЛИСАВЕТА (кнезу насамо): „Нашег?“ Е чу ли, кнеже: „Њиног“ Радоша? ВУКСАН: Да вратиш, кнеже, ону твоју реч Којомно си га прогнао. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да је погазим, — Али се царска никад не гази!
Па још ме питаш: „Је л’ заслужио?...“ Да га у тебе жена замоли? То, кнеже, боли!... МИЋИЋ: Кô да раздиреш Прсију наших врелу утробу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: А што је невера? ШУЛОВИЋ: Зар он?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Је ли тако, браћо? — Тако је, кнеже. Само 'ајде по реду, па се не бој! Молба је бачена, одговор је кнезу дошао: дозвољава се.
То ти је награда.“ „О, добре царевине, крст јој љубим!“ — лијепо ја од радости, а жена и дјеца заплакаше. „Брате, кнеже, врати ти та три воринта царевини.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава. Па ја са псима јурим у лов: ”О кнеже медведе, буди љубазан, дођи под мој гвоздени лонац; Месец, кључ и катанац!
ПУТНИК Станиславу Винаверу Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу, да могу, као ти, умрети на друму, Кад точак разглиба глину жуту; Шибај
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја сам, Доре драга, драго твоје, драго твоје, Перазовић кнеже. Ал' не лудуј, драга душо моја, од Удбине да ти кажем гласе!
“ Говорила млада Доротеја: „Ал' не лудуј, Перазовић-кнеже! Ја сам селе Деренчића бана, у мене је сарце од јунака; при ће пукнут у горици стине нег' у мене сарце дивојачко, — ти
Чувши од Косанчића страшне вести о турској сили, он каже: Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва ће се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима
Сва господа на ноге устала, и часно се кнезу поклонила: „Гради, кнеже, биће ти за душу, и за здравље Високом Стевану“.
је часно кнеза подворио; додаше му златну купу вина, прими Милош златну купу вина, не пије је, поче бесједити: „Вала, кнеже, на бесједи твојој!
Што ти хоћеш задужбину градит: време није, нити може бити; узми, кнеже, књиге староставне, те ти гледај што нам књиге кажу: настало је пошљедње вријеме, хоће Турци царство преузети, хоће
Кад Лазару ситна књига дође, књигу гледа, грозне сузе рони... Да је коме послушати било како љуто кнеже проклињаше: „Ко не дође на бој на Косово — од руке му ништа не родило: ни у пољу бјелица пшеница, ни у брду винова
Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима
темељ од мермера, већ од чисте свиле и скерлета, па причести и нареди војску: сва ће твоја изгинути војска, ти ћеш, кнеже, с њоме погинути!“ А кад царе саслушао речи, мисли царе мисли свакојаке: „Мили боже, што ћу икако ћу?
Истом кнеже наредио војску, на Косово ударише Турци. Маче војску Богдан Јуже стари с девет сина, девет Југовића, како девет сиви
Јер знадеш ли, моје чедо драго, кад оно смо на заклетви били, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, не
Стеванова љубо, нећу, секо, невере чинити господару и моме и твоме; јер ти ниси на заклетви била, како нас је заклињао кнеже, заклињао, проклињао љуто: „Ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Однекле из ћошка испаде кривоног чичица лисичјег лица и лукаво упиљи у кнеза. — Ту сам, ту сам, кнеже витеже. Заливам душицу брљом. — Дедер ми за вечерас сазови ове људе. Ево ти списак.
— Еј, жено, је ли ту негдје стари Лијан? На полуотвореним вратима помоли се старчево шпијунско лице. — Ту сам, кнеже витеже.
— Не, не! Видио сам доста коња, говеда, двоје-троје магаради, понеког мачора скитницу и тебе, кнеже, кад си, пијан, пао с моста и ваљао се као... као...