Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Миленка Стојковића, Милоја Петровића, Петра Добрњца, Милоша Стојићевића, Ивана Југовића, Хаџи—Рувима, Ива Кнежевића »кнеза од Семберије« итд. 1820. скупио је у Србији материјал за биографију кнеза Милоша. 1822.
узео сукоб између осећања љубави и побратимства, и Максим Црнојевић, кнежевић зетски, испао је као нека врста Хамлета, кнежевића данског. Народна песма није била довољно јасна, Костићева драма постала је сасвим мутна.
Мишљење је одушка од притиска живота заблуде, насиља, неправде, мрака...« Између Кнежевића човека и његових мисли постоји најинтимнија веза, оне су непосредан и дубок израз његове природе, приказ трагичне
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
злотвора, због ње су се лијевале сузе старе вјерне дадиље, због ње укрштавали мачем, због ње дизали кликтаји младог кнежевића. (На жалост, оног истог са сраслим обрвама међу очима што је набијао обруче бачвама мјесних крчмара.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
по механама и хановима, на царским друмовима од Босне до Цариграда, говорило се и причало о згоди и направи Реље Кнежевића са Змијања. Велика је снага и задруга у њега била.
Глас се Рељин ширио. „Шта толико теслаишеш! Што си се толико дигô, нијесу на теби токе и илике Реље Кнежевића!“ — говорило се кад би се когод стао чиме поносити.
Жито ти родило, коло ти возило, и бакови букали кô у Реље Кнежевића!“ И паше су му падале на конак. Црне грчке владике високих тенџерастих камилавки, бескрајно дугих и широких рукава и
Већ би се на неколико дана знало кад ће градом минути крдо Реље Кнежевића са Змијања, и чаршилије би се искупиле на ћошковима, и Турци би посједали на дивананама, да ћефше и сеире кршно и
зборове и светковине, душа би му потајно пропиштала, јер се на њима не блијеште више токе и илике са витких и врсних Кнежевића, не праште пећанке њихове, не бјеласају се у лепршању широке бошче, нити звекћу меко и уједначено дуги гердани са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јовановић каже: „Филип Вишњић, слепи гуслар који је 1815. године ову песму испевао Вуку Караџићу, био је земљак Ивана Кнежевића, и утолико га је више болело што се семберском кнезу (који се тада патио у изгнанству, у његовој близини, у Срему)