Јакшић, Ђура - ПРОЗА
, нарочито онај у беличасто-жутом капуту, он који свих седам краљева за по минута изређа, који зна и шта је покојни кнез Милош 1831. год.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СНЕГ На београдском Тргу Републике, кога неки, без много разлога, ал с много жара, зову Трг слободе, бронзани кнез Михаило Обреновић свечано јаше на бронзаном коњу.
демонстранти, машући државним и антидржавним транспарентима и тробојкама, јашу и на његовом коњу, и на њему! Кнез левом руком придржава узду, а десном руком показује на југ: јуче је та рука била путоказ у победе од којих се
Ако јеси, Могу ли сада и ја нешто да кажем? Коњушар који уме да говори оно што надзорник и кнез желе да чују, може се надати да ће једног дана и сам постати надзорник или кнез! То си и сам могао досад да научиш!
уме да говори оно што надзорник и кнез желе да чују, може се надати да ће једног дана и сам постати надзорник или кнез! То си и сам могао досад да научиш! А ако ниси научио шта да говориш, бар си могао научити да ћутиш!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мој деда звао се Стеван, његов отац Петко, а његов — Станоје, који је негда био кнез у ваљевској нахији. Кад сам био јошт мали, причала ми је моја баба Манда, да су се наши стари доселили од црногорске
Ми смо одатле гледали цара догод није у собу отишао.” „Доцније дође један официр к нама и запита: ,Ко је ту кнез Алекса?’ и Арса му одговори: ,Ово је’ и пружи руку на мене. ,Хајде’ вели, ,зове те цар!
Кад уђем к цару, ја тако и учиним. Код њега стојао је толмач. Пита ме: ,Јесте ли ви Алекса, кнез ваљевски?’ — Ја му кажем да јесам. — ,Па шта сте тамо радили; и како с Турцима стојите?
што научити и попа бити, за чим је онда сваки тежио, јербо у Србији није онда било другога господства, кроме бити кнез, поп или калуђер, а и пандур имао је неко мало одличије.
Како су Немци отишли, а Турци јошт своје судове не поставили, то мој отац почне судити као кнез или обрлајтнант, и свуд је по нахији одио, и народ му се добро повиновао.
Тек после године дана поставе Турци своје судове по касабама, и тако у Ваљеву је био муселим и кадија, а он у нахији кнез као и пре немачког рата.
Никола Грбовић преко Колубаре био је љишки кнез; а Подгорци, којима је кнез био умро, дођу молити мог оца да сједини Подгорје са својом кнежином, и да обадве кнежине
Никола Грбовић преко Колубаре био је љишки кнез; а Подгорци, којима је кнез био умро, дођу молити мог оца да сједини Подгорје са својом кнежином, и да обадве кнежине држи, или да им он даде
А то се све под ведрим небом пред свом скупштином ради и дели, и тако се растану, па потом сваки кнез сазове од своје кнежине од свакога села по два по три човека.
) Тако је кнез Никола Грбовић у својој кнежини на Љубенину Пољу, а Бирчанин на Понура. Кад се на Рељином Пољу покупе кметови, сваки
доведе, ако му има слепац или богаљ или какав други сакат или убоги сирома, и све и̓ пред кнеза и кметове упараде, и кнез запита: „Ето, браћо, ово сиромака које видимо; хоћемо ли или нећемо на њи̓ порезу ударити?
(Највећма су на гласу били у оно 12 година наша три кнеза ваљевска, и кнез Ранко [Лазаревић] шабачки из Свилеуве; кнез Никола из рудничке, кнез Петар из ћупријске; [Стеван Андрејић] Палалија из
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с
У кући живот. Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин. Ту је и чича Сима, кнез. Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.
Све се одби од прага њихова, чак и сами пси. Нико им више не хте бога назвати. Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.
Дуго је гледао, дуго... Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. — Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. — А што ли ме зове? — Не знам. Знаћеш кад дођеш.
Седите, људи!... Баш сте на крај срца!... Ја нисам ништа ружно мислио. У тај пар бахну кнез Сима. — Попо, зову те кући да читаш једну молитву. — Добро, ето ме. Збогом, Иване! — Али седи мало, човече.
Укућани их испраћаху. Све оборило главе... Алекса уђе у кућу. Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. — Пијете ли? — Па... помало... — Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? — Нико!... — Нека им је са срећом!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ДВОБОЈ Најпре свог сокола пусти Војновићу, Затим кнез Радића прхну златна стрела; И тад опазише и Цар и властела Да стрела не може да промакне тићу.
Ту кнез од Дривоста, и кнез у Авлони Васал-краљ Бугарске, бачене под иго, Немачки ритери, франачки барони, И кнез Јеро Бунић
Ту кнез од Дривоста, и кнез у Авлони Васал-краљ Бугарске, бачене под иго, Немачки ритери, франачки барони, И кнез Јеро Бунић и гроф Мочениго.
Ту кнез од Дривоста, и кнез у Авлони Васал-краљ Бугарске, бачене под иго, Немачки ритери, франачки барони, И кнез Јеро Бунић и гроф Мочениго.
сед ко овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... и тако даље, успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне.
Камин осветљава гоблене и ино; Осећа се мирис ружа и слаткиша. Слуша седу госпу самац у те сате Стари кнез Геталдић, њен љубавник први. О врату му виси крст Анунцијате, Међ прстима бурмут узбуђено мрви. Пре триест година..
О врату му виси крст Анунцијате, Међ прстима бурмут узбуђено мрви. Пре триест година... гле и песма иста! И кнез изљубивши њене очи обе, Понуди јој руку (традиција чиста!) Минуше за застор од спаваће собе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
смешка се, малко блед, гледа нервозно лево и десно. — Е добро, куда је прошао? — Кнез Милошевом. — А жена јел' с њим? — Њу оставио, једва му се дала прилика... — Ужас, људи, пропали смо коначно.
И стигну обично ноћу у Београд те се право у двор јаве и ту коње намире и ноће. А сутра дан зове их кнез и тражи да види како су они кроз оне шуме путовали, те морају онако и сто да се опреме и да коње појаше.
Теодосије - ЖИТИЈА
Овај и тада беше подигао мржњу међу браћом. И велики кнез Вукан беше непријатељ брата својега самодршца Стефана због благослова очева.
Али, иако је многе народе скупио и мада се свим средствима трудио вишеречени велики кнез Вукан — на град необориви што на молитви и на благослову очеву основан беше, на самодршца Стефана, у ствари,
Пошто су се доласком светога браћа сјединила у великој љубави, то јест самодржац Стефан и велики кнез Вукан, тако да је поуком светога Вукан кнез пребацивао себи и стидео се што је преступио заповести очеве, и говорио је
браћа сјединила у великој љубави, то јест самодржац Стефан и велики кнез Вукан, тако да је поуком светога Вукан кнез пребацивао себи и стидео се што је преступио заповести очеве, и говорио је да је узрок његове непокорности наговарање
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Анта Богићевић не може од јада да описује Лазаревић Луки муке лозничке посаде, већ најпре заплаче. Иван Кнежевић, кнез Иво од Семберије, доносећи откуп за заробљене жене и децу, кад је угледао српско робље, „трипут пада па он обамире...
То је била маса сељака од којих је сваки имао властиту земљу. Једино одликовање је било бити поп или кнез. Попови су се нешто мало издизали изнад народа. Због тога је сваки желео да има попа у породици.
често цитирају стихове о људском животу и судбини највећег српског песника, Његоша, који је био црногорски владика и кнез и који је без сумње многе своје мисли поцрпео из искуства и размишљања својих поданика — пастира.
године подигли су цркву која и данас постоји. Прва звона му је поклонио 1837. године кнез Милош Обреновић, а друга два 1850. године Кара-Ђорђевићи. Најпознатији калуђери овога манастира су били Мијаци.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
страни писало је крупно, псећом азбуком: „Овај дневник заплијенио је и прочитао Жућо пас, овдашњи чувар куће и псећи кнез. Ништа ми се не свиђа, прави мачји кашаљ. Не вриједи једне честите коске! У мравињак с писцем!
ЖУЋО, велики псећи кнез, носилац Зечје медаље с укрштеним коскама.
Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје. Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из
Шамика гледа кроз прозор у салу, нема још „хотволеа”; ту је само кнез с неколико одборника, и њихове кћери, али они неће почети док каснарица не дође; иначе, биће увреда.
У сваког бркови обријани. Сад и млади и стари играју, и сам кнез. Музика од лендлера иде нотом по песми „Ицх хаб’ меін Сцхіммел веркауфт”.
Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. Ту је Пера ремек начинио, нема му пара. Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина. И доликује му.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ или му подсмешљиво кажу да је „Стек’о зета!“ У једној причи из збирке Вука Врчевића („Зет и тазбина“), кнез овако каже: „Син је кутњи темељ, крсна свијећа, вјечна домаћа читуља, бранич цркве и народа..., а дјевојка?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
А и тужилац и судије су из овог краја, знате. — Како то мислите? — Видите, када је кнез Милош требало да пресуди ко је крив за неко силовање, извукао је сабљу и дао је тужитељу у руке: »Хајде, удени је у
Матавуљ, Симо - УСКОК
Од Црногораца највише је привлачио погледе Примораца онај главар на клупи. Шаптало се: — Оно је драго Јоков, кнез његушки, онај што је доста јада задао Вранцезима, што изгуби старијега сина у боју под дубровником, а другога сина у
Сад кнез нема у дому од мушкијех главах нâко једно увуче у колијевци!... Ала је стари соко охронуо, потавнио, јадник!
Сви Црногорци поустајаше, кад Приморац скиде капу и назва бога. Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?! — пита Приморац, сјетним изразом и лица и гласа.
— Злô, ваистину! — потврди његушки кнез. — Но ми причај, мој бане, како је горје код вас? Је ли што боље? Је ли се грдни народ оразумио?
Што му би, те полуђе одједном, ципан цио? Кнез Драго њекако срдито поче набрајати: — А, да-ти, те је сваки жучан те изгубисмо Приморје, те нас цареви преварише!
Велики дио народа с пазара крете се у град. Кнез Марко Богданов Мајина поздрави се с кнезом драгом Јоковим и са осталима и отиде у град.
ИИ Тога дана иза подне застуди и небо се наоблачи. Тада се кренуше из Котора: кнез Драго, његов пристав, његових пет браственика и њихове три женске, а придружише им се три његушке жене из других
у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа, сухих смокава, колача, свите, платна, јер сав новац што кнез узе за товно јуне, потроши за купљу, те он сâм понесе више него свих пет браственика!
Пред градом кнез узјаха на свога остарјелог, али још држећег Путаља чувеног по Катунској нахији и по Приморју, кога стари бан бјеше
Пошто кнез узјаха, пружи чибук своме љубимцу Крцуну Сердареву; овај напуни лулу, укреса и припали, па пођоше без реда, док не
“ Тај први дио поворке завршаваше кнез на своме Путаљу. За кнезом пристав, Кићун Крцов Залажанин, гоњаше натоварену мазгу.
Бјеше то доброћудно, послушно и прикладно момче, од добре али сиромашне куће, те га кнез узе у најам, а пажаше га као да му је род.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1774. године, у Петрограду, кнез М. Шчербатов и В. Троепољски издали су друго и поправљено издање овог Орфелиновог дела. ОПШТИ ПОГЛЕД.
Као свршени филозоф и правник живео је у Бечу. 1790. руски посланик у Бечу кнез Димитрије Голицин узе га за свог секретара.
Кратко време, у уставном режиму, био је министар унутрашњих дела и министар просвете. Када је кнез устав погазио, Давидовић падне у немилост и повуче се у Смедерево, где је умро 25. марта 1838.
А он је и на том радио, и био један од првих историчара обновљене Србије и Црне Горе. Кнез Милош му је дао титулу »историографа«. Он је издао у Београду 1835.
У два маха био је и лекар кнеза Милоша, али 1832. ћудљиви кнез га отпусти из своје службе и он исте године пређе у Земун.
србске (1865), Ванда (1868), Кобна тајна (1869), Марта Посадница (1871), Маројица Кабога (1879), Јан Хус (1880), Кнез Никола 3рињски (1888).
био је практични радник, организатор, агитатор словенски, човек који је непосредно образовао српску младеж пред 1848. Кнез Михаило га је школовао у Немачкој и издржавао као професора на пожунском лицеју.
младих либерала, ипак су се услови за јаван рад релативно поправили, нарочито од 1860, када је на престо дошао кнез Михаило. И у Србији и у Војводини јавни живот се буди, и наставља се оно што је насилно прекинуто 1849.
је особито бунило родољубиве омладинце — и београдска општина и држава чиниле су зато кораке за оснивање позоришта. Кнез Михаило нарочито се заинтересовао, и његовим настојавањем и обилном помоћу подигнута је у Београду зграда Народног
био је у Прагу и Берлину. Од 1844. помаже га и кнез Михаило Обреновић. 1845. опет је био у Србији и том приликом израдио повратак своје пензије.76 1848.
и 1856. ишао је у Берлин. Од 1859. до 1861. неколико пута је долазио у Србију. 1861. године кнез Михаило га је по једној политичкој мисији слао у Црну Гору.
Петра Јокића о догађајима и људима из првог устанка, 1891), или скупљао анегдоте о главним људима оба устанка (Кнез Милош у причама, И—ИИ, 1891—1900; Кнез Милош прича о себи, 1891; Карађорђе у говору и у твору, 1903).
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
вјечита Аустрија, а сунце ипак остаде на небу, остадоше посне њиве и сељачке бриге, само се стари Швабин сеоски кнез Гавре преко ноћи премондури у „српског“ кнеза, па се одржа и он.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— да боле видим срама нашег мрак. Зборујте с њоме, да вам нисам крив, ал' ја вам одох сад у недозив!” И оде кнез. У храму Дагона за богов кип малена беше клет, молитвениште божног нагона, свилени тек је застираше вез; у оту клет је
Дагона за богов кип малена беше клет, молитвениште божног нагона, свилени тек је застираше вез; у оту клет је отишао кнез. Другари му се стари згледају; да л' гњевне можда речи тувише, те смишљају да добар беше свет?
” Ућутао је газин стари кнез — ишчекује се Делилина реч. Јесте ли вид'ли хрчад, огарчад, кад господара свог опскакују, те штеком драже ловачки му
Ал' одонуд де света беше клет зашушта канда свилен онај вез, — испода њ образ указа се блед: аскалонски се млади чини кнез, и један глед и један живи гред — на Делилу је пошô у полет: „Девојко, жено, друже, делило!
Ал' онај горе, тај га не чује; већ отвара Филишћанима свес', чује га млади аскалонски кнез те збори лепој својој невести: „Делило, душо, слатки савезу, чујеш ли тај прижељак небесни славуја слепог у том кавезу?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
О КАМЕН ДА МУ СЕ ОСВЕТИ 254 ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ, А ВОДЕ НИЈЕ 255 ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА 256 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 257 И ВРИЈЕДИ! 258 КАД СЕ ХАРЧИ НЕК СЕ ХАРЧИ! 259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК!
Кад тако дође марама у оно село где је царев син у кнеза служио, најпре је донесу кнезу. Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на њој, — чити слуга његов; онда рече слузи: — Море, слуго, ово си ти.
На то му јеж рече: — Ја сам јеж, свему селу кнез; савићу се у трубицу, убошћу те у г...цу! А мој ти јарац бјежи!
Кад га сасвим ограде н плате мајстора, донесе свака кућа по бреме жита, а кнез сеоски рече: — Хајте, дјецо, у име божје, пуштајте јажу, ја ћу први сасути моје жито да се меље.
— Како јадноме човјеку — рече кнез — вазда мањка понешто памети! Ја, право вам браћо рећи, ништа се за воду спазивао нијесам.
Одговорише им: — Лукави зец н јасенов ражањ. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО Ходила некаква дјевојка на пазар и на глави носила један каблић млијека, па путем сама се собом разговарала на
“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове: „Помоз бог, дјевојко!“, а она не спазећи се да јој је каблић млијека на глави, поклони му се по
Упита је кнез Јово: — Шта то би, дјевојко! Шта уради, бона? — Ево зло да ми је! Штогод сам била сирота стекла идући, ево све земља
— Шјутра ја, браћо, не могу никако, поручио сам за мобу да ми жњу шеницу, јер знате сви да је већ презрела — рече кнез. — А да хоћемо ли у уторник? — Јок, попе!
87. ГРАДИЛИ ВОДЕНИЦУ А ВОДЕ НИЈЕ: Све као под 85. 88. ПРИПРАВЉАЛИ РАЖАЊ ЗА ЗЕЦА: Све као под 85. 89. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО: Забележио Вук Врчевић и објавио у својој збирци народних подругачица, 1883. 90. И ВРИЈЕДИ: Забележио Вук Ст.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Корача са неким веома мршавим младићем паперјасте браде, једним од оних прилично конфекцијских момака из Кнез Михаилове (не замерите, то говори злоба из мене), загрљени су, наравно, али он ме и поред тога гледа са благом мржњом.
Не смете да га цоките у подне на Теразијама пред целим светом, не смете да се држите за руке, неће да трчи Кнез Михајловом и да се грудва када падне први снег, а из биоскопа морате да се враћате соло: с једне Стране улице ви, с
познатије композиције: 'МИШО ЧЕКАЈ МЕ У ПОЛА ОСАМ НА СТАРОМ МЕСТУ', 'АНА ЈЕ БУДАЛА' (колективно дело њених супарница — Кнез Михајлова 10, леви зид), 'БУДАЛА ЈЕ ОНАЈ КО ЈЕ ПИСАО' (иста локација, Анин одговор на напад), етц, етц ...
И то ми је забава! Када их посматрате на улици, мислите да су на Кнез Михајлову слетеле равно с Јелисејских поља. Ма, погледајте како корачају, како блазирано носе своје једино свечано
И ако вас баш занима зашто већ вековима после тога, чим набацим неке новчанице, уфуравам равно у „Јувелу“ у Кнез Михајловој, могу вам рећи да је то због свитаца. — Имате ли свице? — питам златаре. — Свице? Какве свице?
— У кревету? У мрачним подрумима? У капелама? На гробљу? Где? — Највише пред Кинотеком! — признадох. — По Кнез Михајловој, такође. Може се слободно рећи да се гребуцкамо где стигнемо... Читала сам наопачке шта је записивао: „...
И ето, ко се последњи смеје најслађе се смеје! Два зелембаћа одлазе до отмене „Фонтане“ у Кнез Михајловој, док матори и ја седимо и клопамо нокте без никотина.
Дете одједанпут примећује како му је пратилац, онај елегантни момак што годинама одваја пешака кроз Кнез Михаилову, ишчезао са неком мачком у моди, па их нема, нема, нема и нема из оне замрачене гајбе, и детету се
„Извините, јесте ли ви онај господин који ме увек онако некако посматра кад се сретнемо на Кнез Михајловој улици, или сам можда погрешила?
“ —- каже ми Нова година, а ја одговарам да сам то ја и да је увек онако некако посматрам кад се сусретнемо на Кнез Михајловој улици.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА 35 ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ 37 РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ 39 КЋИ КНЕЖЕВА ВЕЗЕ 41 ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА 43 КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 45 ОПЛАКИВАЊЕ СМЕДЕРЕВА 47 БАЛКАНСКИ ПУТОПИС 49 ПОЧЕТАК ПЕСМЕ 51 ГЛАС ПОД
ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА На сјајну моју кострет устремила се коњица азијска ко усов песка. Са брда је народ виде о сечиво на моме
Рекоше књиге: потоње је време, ето се погуби кнез, а васкрсава убог Лазар, и оба иста: расте им моћ да сами себе посеју ко семе.
се мора леде Мали је Синај испосник није већи од тачке и сунце је мање од свог сјаја велика јављања тек следе Кнез Лазар се по горама шета Можеш ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми ниси казала по дугој хаљини и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Она глава изгуби се испод арњева и кола зашкрипаше. Хтели бисмо до Калемегдана. Кнез-Михаилова улица пуста. Коњи се непрестано саплићу о рупе од граната.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
је, па је говорио: “Покри’ лице, Будимко девојко, Са тебе се паше посвађаше, Седам паша, од седам градова, И кнез Рајко из равнога Срема.“ 194. Мислила сам (о злу не мислила!) Што бих драгом од милости дала.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
баш знам како си почео: »Ваша светлост! Ми, капетани и пандури, попови и грађани, ми народ«... велиш ти, а светли кнез, обрадован, прекиде, па вели: »Доста, капетане: с то мало речи казао си много«... Поп се намршти.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Борко запева једну пригодну песму за инат оном пропалом режиму, песму Старина Новак и Кнез Богосав у којој се пева са шта је Старина Новак отишао у хајдуке. — »Хе, хе!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ствар је, наравно, врло проста: Сви знате бронзаног кнез-Михаила, Ал не знате да му је свега доста, Да му је варош дојадила!
Каталог је издат, а Кнез Лазар издан, метло брезова! Његов нема одређени вид: не његовог, него његова! Недогледан је круг незнања, 500
” Од радости, деда се на земљу скљока: „Стиже од Семберије мој кнез Иво! Мој дивни кум, Ђорђевић Ђока, Кумашине, да си ми здраво и живо!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
место заузимају оне што их је организовао и о своме трошку опремио и водио велики мецена оцеанографских истраживања, Кнез Алберт И од Монака.
успесима и резултатима »Схалленгер-експедиције« и оних што су радиле са бродовима »Траваиллеур« и »Талисманн«, Кнез се 1885.
Али се кнез од Монака није тиме задовољио. Са жељом да се за дубински лов употребе најсавршеније справе, од којих је неке и он сам
Са тако опремљеним бродом кнез је, са учасницима експедиције, 1892. године продужио ранија проучавања морских дубина, овога пута најпре по
Али кнез ни тиме није био задовољан. За време рада ове последње експедиције, он је наредио да се конструише један још бољи, већи
Од тада кнез је, са тим бродом и са својом експедицијом, сваке године проводио по океану по неколико месеци, испитујући дубине и
Збирка је, после неколико година крстарења по океану, постала толико велика, да се кнез одлучио подићи за њу величанствени Оцеанографски Музеј у Монаку, у коме је она, као и остала прикупљена изобилна грађа
На послетку, као круна свега онога што је кнез од Монака жртвовао и урадио за науку, дошло је подизање опет о његовом трошку Оцеанографског Института у Паризу, који
стручњаке за оцеанографска истраживања и проучавајући мора и океане моћним материјалним средствима која му је кнез, оснивајући га, ставио на расположење, а која од тада допуњује француска држава. XИВ.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
поими Меркурија и Прокопија и 40 мученик севастијских не остави, ва њихже мученији војујут чеда твоја вазљубљена, кнез Стефан и Влк, проси подати им се от Бога помошти, приди убо на помошт нашу идеже аште јеси.
узми Меркурија и Прокопија и четрдесет севастијских мученика не остави, у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ, дођи, дакле, у помоћ нашу, ма где да си.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У њ се осам близанацах у један мах изњихаше из колевке Белонине, и на земљи показаше: Наполеон, Карло, Блихер, кнез Велингтон и Суворов, Карађорђе, бич тирјанах, и Шварценберг и Кутузов.
года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били на станак Турцима, стога смо се мало задоцнили. КНЕЗ БАЈКО Што збораше Хамза и Никшићи? Шћаше ли им мила вјера бити да издижу мирно у Рудине?
Кâ не желе Турци добровање, да у миру раширују овце? КНЕЗ РОГАН Ријечања би ли међу вама око робља ал' око другога? КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора!
КНЕЗ РОГАН Ријечања би ли међу вама око робља ал' око другога? КНЕЗ ЈАНКО Би, Рогане, грдна разговора! Да ли не знаш Турке од Никшићах?
ВУК МАРКОВИЋ А с чеса се то мало свадисте? Ко најпрви смути на састанку? КНЕЗ ЈАНКО Кâ из руге то би у почетку. Вук Мандушић и Вук Мићуновић започеше с Хамзом капетаном око вјере нешто
“ МНОЗИНА Мићуновић и збори и твори! Српкиња га јошт рађала није од Косова, а ни пријед њега. КНЕЗ ЈАНКО Јошт нијесам лијепо казао око шта се на станак покласмо. — Утркмисмо Вука с капетаном.
И није им без неке невоље, а без њих се никако не може. КНЕЗ БАЈКО Хајте, људи, да што послујемо, али дома хајте да идемо, да се с нама ђеца не ругају; па с Турцима како који
Давно бисмо на састанак дошли, но се нешто ружно догодило, те смо ви се мало одоцнили. КНЕЗ РОГАН Је ли вино госте посвадило, кâ је вама ово крсно име?
Ево има више но година откâ нешто међу собом главе. Али ко би мога помислити да ће узет Српкиња Турчина? КНЕЗ РОГАН Ћуд је женска смијешна работа!
Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала?
Зло се трпи од страха горега. Ко се топи хвата се за пјену; над главом се надодају руке! КНЕЗ РАДЕ (брат владичин) Што се мрчи када коват нећеш? Што збор купиш кад зборит не смијеш?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али Јован Вицковић, Ћеклићки кнез, шалчина виши но ђакон, уђе говорећи: „Могу ја, Иво, и без твоје пјесме!“ „Можеш Ћеклићу Млечићу!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Куку, Стеван, Стеван заклан! — Зашто? — За кључ! — кука кукавица, а односи се на легенду из Темнића: како је кнез Лазар посекао слугу Стевана, свог благајника зато што је сестра овога украла кључеве од ризнице и из ње покрала благо.
— Шути, ћерце, нијесу оно људи но Турци. 2 Питао кнез агу: — Ма хоћете ли ви, Турци, вазда тако уживати, а ништа не радити? — Док смо живи, хоћемо. — А како ће ваша деца?
11 Питао раја Турчина: — Зашто ме, ага, дина ти, бијеш? — Зато да те боли. 12 Питао кнез својега агу: — Што бегенишеш, мој златни ага, да приправимо вечери?
— Ђе и ви. — А ђе сада најрадије станујеш? — Међ Србе. 7. О ЦИГАНИМА 1 Питао Циганин харачлију: — Шта, зар ће и кнез с нама на ручак? — Хоће кнез, али нећеш ти.
— Међ Србе. 7. О ЦИГАНИМА 1 Питао Циганин харачлију: — Шта, зар ће и кнез с нама на ручак? — Хоће кнез, али нећеш ти. 2 Питали циганско дијете: — Кажи нам, дијете, чија је кућа данас најоглашенија у селу?
МАЧВА Приповиједа се да је кнез Лазар питао Милоша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): „Камо ти, Милошу, Мачвани?
Ерцеговине ишао с војском на Косово у помоћ кнезу Лазару, па га ту срели војници, казали му да је војска разбијена и кнез Лазар погинуо.
(Сад ће и кнез и поп упитати): — А јесте ли колико пута били у боју с Турцима? — Од Косова нијесмо никад, јер међу нама и њима није
— упита момак момка на сијелу. — Јесам, а што ме питаш? — Хоћах те питат’ је ли вам још жив кнез што га је мој дјед посјекао на мегдану? (Сви у смијех).
горопадна и сложен као сунце у луци, пољубише се и један другом крв алалише, а мој покојни дјед пригну му главу да га кнез посјече, а и кнез, као што су га свјетовали, одмах дједу ми пригне главу.
као сунце у луци, пољубише се и један другом крв алалише, а мој покојни дјед пригну му главу да га кнез посјече, а и кнез, као што су га свјетовали, одмах дједу ми пригне главу.
па отвори мало очи, па кад видје кнеза да је преклонио главу, извади нешто зарђане кустурине те по вратним жилама, а кнез пред дједом на колена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Чардак ни на небу ни на земљи) написао ми је у Берлину 1844 године кнез Михаило М. Обреновић, као што је он слушао у дјетињству од својијех дадиља; 3. (Немушти језик), 4.
Кад тако дође марама у оно село где је царев син у кнеза служио, најпре је донесу кнезу. | Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на њој, — чити слуга његов; онда рече слузи: „Море, слуго, ово си ти.
зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.“ На то му јеж рече: „Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у г....у“ А мој ти јарац бјежи! 14. ДОБРА ДЈЕЛА НЕ ПРОПАДАЈУ.
оставио сам их пријатељима твога мужа и мога покојног оца.“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу.
“ 15. КАФА И ЊЕЗИНО ЦРНИЛО. Кад пође једном кум кнез у кума попа у варош на крсно име, најприђе изнесу му кафу. Кнез помисли | да је кафа највиша част, и науми кад се крсно име служи, те купи мало кафе.
“ Кнегиња није никад кафу ни виђела а камоли пила али варила, и наком неколико доба прође поп покрај њихове куће, а кнез га сврати у кућу молећи га, да причека док му каву учине.
Почне се поп изговарати да нема времена а да се ноћ примиче, али залуду. Уљезе поп, а кнез жени: „Одмах каву пристави да се вари.“ Кнегиња настави пô пињате воде и сву каву у воду, онако не попржену.
Чека поп кад ће та кава доћи, кад кава никад варена, те поп запраши молећи, да га без каве пуште. Потрчи кнез до огња и запита књегињу: „Јели већ варена? Јели пуштила црнило?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И дођох са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, сакупише светитеља, и јереје, и игумане са многим црнцима и са бољарима свим, радошћу радујући се и весељем
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Није то ништа, држе их у кавезима... А после седнем код „Парка”, точено пиво, с крагном, и погачице! Па Кнез Михајловом! Шетам, читам фирме, плакате, конзерве, флаше... Распродаја купаћих костима!
Мало, мало, па заглави затвор! Није му се, ето ти, дало ни Кнез Михајловом несретник да се прошета! СТАВРА: Ја се све питам шта је то било соном његовом ногом!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Намера; на конац — најпосле конзилијар — саветник, већник конректор — најстарији учитељ до управника конт — гроф, кнез конфети — ситни колачи корабаљ, корабља — лађа корабљеник — путник на лађи коресподент — дописник корфиотски — с
— корити обличеније — прекор, осуда образ — лице, изглед, слика, начин обратити — претворити обркнез — врховни кнез огурсуз — угурсуз, несрећник од — о одејаније — одело, одећа одреда — одредба, намена ожидавати — очекивати
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако
цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. — Бог ће све на добро управити! — рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања. — А да ко него бог! — прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.
— пита дујо. — Вала богу и присветој Дивици, није зла! Јето, глади није, а болести није, па се животари — вели кнез Кушмељ. — Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! — рече фра-Брне. Осињача прострије „кличано“ ракно. — Та-ко!
— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! — одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика. — Како то — рече Брне — није ни старо ни ново?
Тада Крива замијени болесника код стоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке паузнице и свакога тренутка излазио пред врата да види мијења ли се вријеме.
Тек у попасно доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу. Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу да беру клипове. Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.
Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку. Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша. Тек након њеколико залогаја проговори Осињача: — Боже мој, шта ради сад наш Ивица?
Је ли киснуло данас моје злато? Је ли се обикâ у манастирини? Како ли га пази стриц Наћвар? Кнез је погледа зачуђено. — А шта си издрељија те очурине у мене!? Зар ја не смим спомињати своје дите? Срам те било!
Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак. — Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез. Опет се зачу лупање. — Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. На велико њихово чудо уђе Бакоња.
Бакоња скочи. — Прикините,... ја сам послом дошâ! — Каквим послом, гром те убија! — вели кнез. — Кажем ти: послом! Ајде одма по Кењу Кркотића. — Штаа? Каако? — Ајде по Кењу, кад ти вељу.
— Ајде, шта се примишљаш, кâ да моје дите не зна шта говори. Не видиш ли да је вратрова порука! Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.
Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења. Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи. — Ваљен Исус — назва Кењо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нек знају да смо исто тако и с књигама умешни. Памет им покажи, а дукате не жали. Троши као да си кнез, нек виде да ми, Срби, сваки ред знамо. Пиши за паре пре него што их потрошиш, али гуњ и опанке не скидај.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Од београдске тврђаве окренуте северу, од Калемегдана и Студентског трга, и Кнез-Михаилове, у часовима великих расветљења надносе се бездани светлости у којима сенке праисконских прошлости сачекују
Није вредело. Памти своје задовољство када је Милош Обреновић, кнез Србије (истина вазалне), поставио њега, Јеврема Обреновића, генералмајора, за команданта вароши Веограда са
И кад се није могло лепим, морало се ружним. (Да ли? Више није цигуран.) Устав, наравно, кнез није могао да прихвати, јер није сумњао да ће га спутати; Јеврем је, опет, сматрао Устав неопходним и, у одлучујућем
Тако су се њих двојица, кнез и генерал-мајор, браћа, нашли на супротним странама, а чинили су се као да није тако. И заиста, Устав од 1838.
Знало се да је то последњи бал у част великог кнеза и, с нестрпљењем, чекали су се дани када ће садашња власт, кнез Милош и његови људи, прећи y опозицију а садашња опозиција, Господар Јеврем и Уставобранитељи, узети власт.
Најбоље је то знао сам велики Кнез, који је ту ноћ, у којој се бал, при силним светиљкама, одржавао, искористио да обезбеди своје бекство из Србије: било
Вучић се бринуо за опстанак младе династије Обреновића чије му је добро уистину лежало на срцу. Кнез Милош је, зар не, говорио је Вучић другом Обреновићу и погодио скривену господар Јевремову мисао, био на путу да потре
Уставобранитеља пристао са чистим уверењем да је доношење Устава неизбежно: било је стигло ново доба које остарели Кнез као да више није желео да разуме, а то ново доба постављало је и нове захтеве.
Господар Јеврем би могао да призна, себи, и нешто друго: кнез Милош јесте бивао све самовољнији али Господар Јеврем није, због тога, бивао све забринутији; можда је, чак, бивао и
Прво је Вучић бунио и подбунио народ против кнеза Милоша а онда је, са овлашћењем које је Кнез потписао и оверио личним печатом, пошао да умири ту буну.
је још остао делимично наклоњен, био доказ велике Кнежеве правдољубивости: према бунтовнику, чак иако му је то брат, Кнез не показује милости.
За то је време Кнез, који о таквом тумачењу сопствених склоности није имао ни појма, самовао у свом Конаку, стално под присмотром.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но сласт женског тела не позна: од срама Умре... сед к'о овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... (и тако даље), успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне“. Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Био је препун разноврсних способности! Баварски владар, изборни кнез Карло Теодор, којему је успут био претстављен, увидео је те његове изванредне особине и определио га да ступи у
„Кнеза познајем лично; Талеран ме са њиме упознао још за време царства када је кнез био посланик ћесаров у Паризу. Већ онда сам имао високу част и особито задовољство да бивам дочекиван у његовом
„Шта ради кнез?“, упита Кивије. „Чуо сам недавно да се његова друга супруга преселила у вечност; нисам имао част познавати је“.
“, упита Кивије. „Чуо сам недавно да се његова друга супруга преселила у вечност; нисам имао част познавати је“. „Кнез је - али молим вас да то остане међу нама - на најбољем путу да се и по трећи пут ожени“. „Шта велите?
јулска револуција бацила Метерниха у велику бригу, јер се и у Аустрији почео испољавати либерални дух, али ће га кнез брзо обуздати. Напоменух и то да је мој боравак у Паризу чисто приватне природе и да нема никакве везе са политиком.
„Када се, господине бароне, вратим у Беч - задржаћу се успут подуже само у Штутгарту - распитиваће се кнез подробно о вама. Да ли бисте били љубазни да ми саопштите како се осећате, шта радите и шта све намеравате?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Болан, како си порастô — рече попа благо, па се обрте кнезу: — Шта велиш? Одборници погледаше зачуђено, кнез се намршти, па приђе попу и шану му: — Зар из 'наке куће?!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим...
!... — Знам — одговори му попа. — И баш ради тога и велим... нека се дете поправи... — Јок, не може! — одсече кнез. Међу момцима наста гуркање и шаптање.
У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа. Видео је да се попа још решава, па стаде да чека. У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете. Шта велите људи? — Нек му је срећно!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
И МУДРИ САВЈЕТИ 253 ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ 256 АГА И ЧИПЧИЈА 257 РАВНОДУШНОСТ 258 КАДИЈА И КАДИНИЦА 259 ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ 260 ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ 261 РАЈА, АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И
355 МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК 356 ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО 358 БОРОВИЧАНИ СКАЧУ У МАГЛУ 359 СЕЉАНИ И ВОДЕНИ РАК 360 ЗА ОКУ СОЛИ ПОШАО У МОСТАР 361 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ
На то му јеж рече: — Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у губицу. А мој ти јарац бјежи! КАКО СЕ МЕДВЈЕД ПРЕВАРИО Изишавши медвјед рано у
ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ Кад су једном ратовали херцеговачки Турци и Црногорци, некакав везир дозове једнога кнеза, ваљана и
Одговори му кнез: — Честити везире, није то лако учинити, јер ако обазнаду Црногорци, пошјећ ће ми главу; па онда нема мене главе, а
Ера-калуђер отегне: — О ти, божји човјече, дај подијели овијем апостолима, који су од самога господа бога послати. Кнез одмах за кесу, цан-цин, те Ери-калуђеру педесет гроша.
НЕ НАПЛАЋУЈУ ДУГОВИ По Босни и Херцеговини обично наплаћују се о јесени паре владичине од народа, па дошао поп и кнез у некакво село херцеговачко и окупе све домаћине пред црквом и кажу да свака кућа има владици платити по осам гроша,
— Богме, — рече кнез — да плаћаш владичине паре од ове године. — А колико ови нови владика удрио на сваку кућу? — По десет гроша, али
— Нема ти код грчких владика вересије, а ја не знам грчки да владику молим, — одговори му кнез. — Вала, ако је и владика, није божији светац; ја волим мојој гладној ђеци но свијем ситанијем владикама.
рече: најбоље поп; друга: није, него ђак; трећа: није, него чобан; четврта: није, него млинар; а пета: није, него кнез, итд.
А кад поп види да ће га стићи, падне од страха а она прође вичући: „Мој је предњак!“ и тако отиде кући. ДЈЕВОЈКА И КНЕЗ ЈОВО Ходила некаква дјевојка на пазар и на глави носила један каблић млијека, па путем сама се собом разговарала на
“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове: — Помоз̓ бог, дјевојко!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак. Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и
На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак. Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине, патријарха и војводу.
” На то моји другови одговорише са ”Живео кнез Србије!” Мађарски чиновници забележише све што се догађало за време бакљаде и након неколико дана био сам обавештен
Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је глава фамилије. Ово никако нисам смео да заборавим и о томе сам
Мој доста старији нећак, бивши војник и кнез села, био је најстарији мушки члан Пупина и био је глава фамилије. Ово никако нисам смео да заборавим и о томе сам
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Први је он човек сад у Гори, у Броду, мора и његово дете у последњој свечаној поворци кроз село бити као кнез. У злату и на хату као валијин син. Иначе зашто се потурчио и зашто да дете сад чини правим Турчином?
Испред конака завитлало се огромно коло, жене почеле да снују по светини, а људи још јаче да пију и галаме. Кнез Швиковић, у чијој је кнежини манастир, сишао у сабор и позвао колашинскога буљугбашу Сефера да са сејменима пође и
Пропашће се. А Требало је још мало издржати, још само мало, па би стигао дан васкрса. Довијао се он, кнез, са старим протом од сваке руке, али не види никакав над више. Осим у једном начину. Кад би само смео да га помене.
— Послушај нас, Иване Војиновићу, великога ти имена божјега!... — потресно завапио кнез и клекао покрај њега. — Ти ћеш се тобоже потурчити — прихватио је на ово прота — а нас двојица дајемо ти јемце
И докле је кнез Швиковић са неколико одабраних људи савлађивао узбешњела горштака више молбом но силом, и Уверавао дотрчале Турке да
Зар да чекамо до Бога и до вијека? Нијесам ја луд, жено!.. Пођем у људе или на сабор. Све изгубило памет. И кнез и прото и онај мртви Неђељко Шкипац што иде у манастирску писанију. Све: Србија, Србија; Косово, Лазар.
помислио да је заиста каурин и просјак, зубима држи комад српске земље да га сачува Србији, и — на новац гледа као кнез Михајло!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
28 августа кнез је отворио скупштину, а затим наскоро вратио се у Београд. Ми смо остали да правимо адресу. Дању радимо то и још неке
дана Ристић дође у скупштину (чини ми се 24 септембра) и објави да је његовом Министарству узета оставка и да ће кнез изабрати другу владу која ће радити са скупштином. — Ово нас је изненадило.
момци почеше у скупштинској дворани намештати неке столове и фотеље, па тек што министри изађоше, у скупштину уђе — кнез! Ми нисмо знали шта управо да мислимо. По уставу зна се да кнез само двапут долази у скупштину: да је отвори и затвори.
Ми нисмо знали шта управо да мислимо. По уставу зна се да кнез само двапут долази у скупштину: да је отвори и затвори. Али откуд сад кнез у скупштини усред њених седница?!
По уставу зна се да кнез само двапут долази у скупштину: да је отвори и затвори. Али откуд сад кнез у скупштини усред њених седница?! Кнез је био сам. Изгледало је да је јако узбуђен.
Али откуд сад кнез у скупштини усред њених седница?! Кнез је био сам. Изгледало је да је јако узбуђен. Пошто назва Бога, прва му је реч била: — »Браћо, имате ли ви поверења у
Ми смо били као окамењени и подуже време нико не одговори ништа. Док је трајало ово ћутање, кнез је једнако цтпељао очима по скупштини и мењао се у лицу.
Ми га имамо, имамо га потпунце — и скупштина поче да виче: живео. — Затим нам је кнез говорио да он хоће у овако тешким приликама да говори непосредно с народним представницима, по примеру својих старих;
— И заиста, ми будемо позвани у двор. Кнез нам рече да ће нам поставити три питања: 1) Треба ли ратовати? или другим речима, треба ли помагати устанак енергично,
— »Али да би могли свестрано промерити како да одговорите на ова питања« — тако отприлике рече кнез — »ја ћу вас прво упознати са правим стањем ствари. Прво да вам кажем какви су нам односи са другим државама.
— Гласало се поименце, кнез је сам прозивао, и на прво постављено питање: ко је за рат? сви су одговорили против, сем њих 7—8 који гласаше за.
После је кнез ставио питање: ко је зато, да се озбиљно спремамо за рат, кад се око наших граница већ води борба? Ту смо сви једнодушн
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Опет га реч задана врати К султану. Гњечи му петом шију. То не зна војска. Ослаби храбри дух. Кнез силним словом зачас га подигне. Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази.
Већ вриште коњи; смртоносни Севају мачеви; гину врази. Ал' изневери паклени пород, Вук. Непоколебим остаје духом кнез, Па крепком мишцом крвожедне Османске душе у тартар шиље. Но силам' људским предел је положен.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ДЕО 72 ПЕТИ ДЕО 107 ЈЕЛИСАВЕТА КНЕГИЊА ЦРНОГОРСКА ДРАМА У ПЕТ ДЕЛОВА ЛИЦА ЋУРЂЕ ЦРНОЈЕВИЋ, кнез Црне Горе ВАВИЛА, владика црногорски СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ,
ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежевоме. Јелисавета, капетан Ђурашко, а затим кнез Ђурђе и Станиша. ЈЕЛИСАВЕТА: Нема га још — А ишчекујем га нестрпељиво, Он ми се чини да је једини У земљи овој кô
ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу,
ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата — мога Станишу!
Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата — мога Станишу! ЈЕЛИСАВЕТА: Мога девера? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, сунце, девера твог! А мога брата, брата јединог.
ЈЕЛИСАВЕТА: А! О, сирота! КНЕЗ ЂУРЂЕ: А зашт’ сирота? За алем овај? Зар од алема мислиш то је сјај?... Суза је раје то, рајин уздисај!
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светло
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност је женска мужу светиња!...
ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност је женска мужу светиња!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Другом адету Овде ћеш ми се, сунце, учити.
— Са покорношћу вашег покора, Љубећи жени меку ручицу — Преминуле те сећô радости; Ал’ ’вако — прости!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад... ЈЕЛИСАВЕТА: Ех, клетво моја! Само доста је?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Станиша! СТАНИША: Брате! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Доста је сад... ЈЕЛИСАВЕТА: Ех, клетво моја! Само доста је? И још ти није много, премного, Венчаној жени
Да ниси жена Ал’ и кô жена — Само да ниси жена Ђурђева, А мушкога би гнева ударац На безобразном ти прснô образу. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не даље! Немој, душе ми! Заборавићу крви источник! Заборавићу млеко мајчино! Заборавићу бега Ивана!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— смије му се пркосно, заједљиво Лујо. — Маните се, људи, празна разговора! На страну дјеца и жене! — викну кнез оштро, готово званично. — Поведите бакове на ову раван ниже плота! Изведоше их. Околи свијет са свију страна.
— Не дајте, људи, нагрди вола! — узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига.
Нешто им је било као зазор. Свагдје је био признат и призват. Али овамо да буде кнез или да сједи у каквом царском меџлису, није хтио ни по које благо, нити је дао коме свом, иако се знало, да су његови
Село га је волило и штимало. Само поп и кнез нијесу га никако могли гледати. — 'Ришћанине, не уплећи се у моје ствари, јер ће нас, иконе ми, свукуд бити!
ћемо, 'ванђеља ми и часне трапезе, излетити пред владику, па ћемо питати коме је додата синђелија: мени или теби!... Кнез се јопе' љутио на Слатку Душу кад би мирио и одвраћô тежаке да не иду суду за сваку ситницу.
— Мијо, не уплећи се у моју дужност! Јеси ли ти 'вође господин пријестолник или сам ја?! — питô би га намргођено кнез. — Ама, моја слатка душо, ни суд не воли да му се за свашто тужака...
— Ја млим, људи, требало би да се село пореже, па да му скуца штогођ трошка? Севап је! — реко' ја. Не даде поп, а кнез запријети да ће сваког суду јавити ко му само једну пару дадне.
— упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти. Десет узе поп себи за опијело, а петн'ест однесе кнез суду и сасу у царску касу. — А ко му подиже биљег? — Село је подигло биљег својој Слаткој Души.
Узеше га у војску, послаше га у Грац и ја дану' душом. Лани, око Часни' Верига донесе ми кнез црну књигу и три воринта: „Давиде, умро ти син, па ти царство шаље три воринта. То ти је награда.
Кућна му је лумера, каже кнез, оне двије кантарске куке (С. Ш.). Судац (устаде): Давиде, чуј сад! Закон осуђује... Давид: А камо оно: У Име Његово?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Сви прате пажљиво и иду за Милисавом гледајући у врх штапа.) Ја ћу са Јосом да примим лево крило и ударићу на Кнез-Јевтин бунар, крај Мила папуџије, па ћу избити иза Општинског кантара, те с ове стране Европе.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Први такав српски светац јесте зетски кнез Владимир, идеалан хришћански владар, који неправедно страда у династичким борбама око власти (1016).
Код Словена такви су чешки кнез Вацлав (убијен 1922) и руски кнежеви Борис и Гљеб (убијени 1015). Настала средином 11.
Овај тип владара обликован је према Константину Великом, а међу Словенима припадају му моравски кнез Растислав (9. век), бугарски кнез Борис (9. век) и руски кнез Владимир (10. век).
век), бугарски кнез Борис (9. век) и руски кнез Владимир (10. век). Стефан је светом Симеону - Немањи приписао и улогу свеца заштитника
век), бугарски кнез Борис (9. век) и руски кнез Владимир (10. век). Стефан је светом Симеону - Немањи приписао и улогу свеца заштитника домовине, по угледу на култ
А он је нов тип јунака, он је владар с једним подвигом, једном битком. Та је битка изгубљена, али кнез Лазар је пао витешки, бранећи пред најездом варвара друге расе и с другог континената европску хришћанску цивилизацију.
Али није само кнез хришћански херој. Подвижници су и његови витезови који гину заједно с њиме. Они су заточници верности владару, осећања
У бици су погинула два владара, српски и турски (кнез Лазар Хребељановић и султан Мурат), и један престолонаследник (Јакуб, султанов син), а османлијска најезда на
Појам царства небеског, за које се опредељује српски кнез, идејна је подлога свеукупне ове поезије. То је мисао јеванђељска, али и основна идеја сваке јуначке епопеје, у којој
својеврсну исповест али и усмени, епски начин мишљења или поглед на свет: "Ја војвода Павловић од Радосала, господар и кнез ове земље, лежим овде у овом гробу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лауш намерава да суди монаху Доротеју. То нигде нисам видео. Ни кнез знатно веће моћи, нигде на свету, не би смео дићи руку на свештено лице. Не разумем шта се овде догађа.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
познати богаташ и ортак Кнеза Милоша, Миша Анастасијевић, дао је сазидати ову достојанствену зграду и, у нади да ће му Кнез Михајло Обреновић постати зет, кнежевски опремити.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ЈУНАЧКИ ОДГОВОР ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Пружило се поље равно Поље дуго зелено; А на њему кнез Данило Пије вино румено. Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре.
Према њему Омер-паша Разапео шаторе – Па он шаље посланика Да ми с'лави покоре. Сви се гротом насмејаше Кнез Данило највише; Па одговор Омер-паши На фишеку он пише: „Родио се с' да крст браниш А сад си му ти злотвор,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
На Балкану су устаници и инвазије; у Србији се одмењују династије; из Београда бежи кнез — а у градићу, на усамљеном гробу лепе Гркиње с Коринтскога земљоуза грлица свила снездо, и чува у њему два ситна
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ме је необично обавезала, ко зна не би ли ја сад већ био стрељан као грчки министар или не би ли, као лажни румунски кнез, трошио у светским бањама новац маторих француских удовица, или не би ли се, субвениран од разних држава, крвавио по
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ 475 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА 539 ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА 544 53 СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ 545 54 НОВАК И РАДИВОЈЕ ПРОДАЈУ ГРУЈИЦУ 550 55 СТАРИНА НОВАК И ДЕЛИ-РАДИВОЈЕ 559 56 ГРУЈИЦА И ПАША СА
ПЕРОВИЋ БАТРИЋ 808 82 ТРИ СУЖЊА 814 83 ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА 820 84 БОЈ НА ЧОКЕШИНИ 847 85 КНЕЗ ИВАН КНЕЖЕВИЋ 861 БЕЛЕШКЕ 877 О ЗНАЧАЈУ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ 878 О ИЗУЧАВАЊУ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ 880 О ПЕВАЧИМА 885 О
По свој прилици, он се тада налазио у ситуацији сличној оној у којој је приказан Старина Новак у песми Старина Новак и кнез Богосав: тамо неподношљиви захтеви проклете Јерине, овамо обесни турски младожења, није добро ни једно ни друго.
Европске трупе налазиле су се на десном крилу под Бајазидом, азијске на левом под Јакубом. Према Мурату налазио се кнез Лазар са главнином своје војске.
енергично преузео султанску власт и команду у своје руке, наредио да се погуби и његов брат Јакуб и извојевао победу. Кнез Лазар је пао у турско ропство и погубљен је по Бајазидовом наређењу.
дакле, само 42 године после боја косовскога у положају да добро буде извештен, пише о косовском боју: „Уста, наиме, кнез Лазар и пође на Турке. Бој се догоди на месту које се зове Косово, и би овако.
Стога у том истом боју одоли напослетку син убијеног цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким. И шта је било потом?
Стога у том истом боју одоли напослетку син убијенога цара, јер је бог тако попустио те да се и онај великан (кнез Лазар) и они што су с њим били увенчају венцем мученичким“.
А на Косову погинули су кнез Лазар и велики јунак Милом, погинули су и незнатнији људи док је Вук остао жив. Он је владао на самом Косову и није
Погинуо је и његов син Павлић. Вратио се из боја — захваљујући добром коњу и ноћи — само кнез Перазовић, Доротејин вереник.
“ А кад јој је кнез рекао шта се догодило, „од туге јој сарце распукнуло, од жалости чарној земји паде“. Као што се види, то су ситуације
је један од најдаровитијих народних песника, потиче читав низ песама: Почетак буне против дахија, Бој на Чокешини, Кнез Иван Кнежевић, Бој на Салашу, Бој на Мишару, Милош Стојићевић и Мехо Оругџић, Хвала Чупићева, Бој на Лозници, Луко
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
—А мој Лазар окренуо па и недјељом обилази школу — јави се колар, Мачков отац. Кнез Ваљушко шикну као гусак: — Шиии, будале једне, ко би знао куд се они скитају.
— Док је Жују негдје сакрио, видим ја да нешто није у реду. — Можда ће нам пољар о томе нешто знати да каже — рече кнез. — Еј, жено, је ли ту негдје стари Лијан? На полуотвореним вратима помоли се старчево шпијунско лице.
— упита кнез. — Дјечаке, дјечаке, дјечаке! — узе да се присјећа чувар поља. — Не, не! Видио сам доста коња, говеда, двоје-троје
као... — Мене прескочи, и то ваљање — прогунђа кнез — него нам онда реци јеси ли бар у околном орашју или кестенару видио какве мале неваљалце да се пентрају по дрвећу?
— Сакрили се, значи, негдје — закључи кнез. — Добро би било, пољару, да ти проњушкаш гдје се то бјегунци од школе окупљају, па да их похватамо на лијегалу.
Њезино средиште била је кнежева кућа и у тој кући велика соба, а у соби сам кнез Ваљушко. Он је био стуб читаве завјере, а њезина десна нога и десно око био је лукави пољар Лијан.
(Нашао сам, пронашао!) — Ама је ли то истина, стара скитницо? — повика кнез Ваљушко и скочи на ноге. — Жива живцата истина баш као и то да ћеш ме ти сада частити ракијом.
— повика кнез Ваљушко и скочи на ноге. — Жива живцата истина баш као и то да ћеш ме ти сада частити ракијом. Кнез је почастио пољара шљивовицом и послао га у село да сазове све старатеље одбјеглих дјечака.
Нападом ће командовати сам кнез Ваљушко, бивши аустроугарски подофицир. Он је у свјетском рату, на фронту код ријеке Соче, једанаест пута водио
— Шта, зар ти љествама млатиш свог унука? — упита кнез и погледа старца с великим дивљењем. — Не, него ће он сигурно побјећи на прво дрво, па ја морам имати при руци љестве
— Имаш право — поучно рече кнез. — Још стари народи служили су се љествама при опсади градова. — А мој се брани камењем — рече једна стрина.
— Морам зато понијети какав стари лавор да заштитим главу. — И штитове су стари ратници са собом носили —додаде кнез. —А ја ћу се наоружати боцом добре ракије — јави се пољар Лијан. — Гле, шта ће ти то? — зачуди се кнез.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ 360 И ПРОЛОГ НА НЕБУ 362 ИИ УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ 364 ИИИ ЕПИЛОГ НА ЗЕМЉИ 374 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 378 ПОСЕЈАТИ ЋЕ ВЕТАР А ВИХОР НЕ ПОЖЊЕТИ 380 СИРОМАШКИ САН 382 БАЧКА КОМЕДИЈА 383 ЦАРЕВЕ КОЛАСТЕ
388 КОЛО СРЕЋЕ 389 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 390 КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО... 391 СТРАШНИ КРЧМАР 392 ПОГРЕБНА БЕСЕДА 394 СУСРЕТ У
Зао бијаше и неки тамо у Русији литовски кнез Витолд; замота жива човека у медвеђу кожу, пак наваби многе псине на њу, да је зуби раскидају.
ЕНЕЈ Јенеја, тројански кнез, тако је врло миловао свога оца Анхизеа те кад се је била запалила Тројада град, и ватра га је била опколила, он усука
Оде и у господске Емореове полате. А кад је смотре његов син Сихем Хореос, кнез оне земље, што је и град на његово име сазидат, каква је лепа, врло за њом зажели, узе је за руку, одведе и уведе је
« Тај вели: »Ја сам судац, кнез, биров, ешкут, полугар, вуцибатина, грижа ми је с варошки сеоски ли послови!« А онај пак: »Ја сам трговац занаџија ли,
Него на тиху ево месту даје ти се вечна храна, а не месечна! КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ У тамној и мрачној земљи, у вечној помрчини, где но зора не просјава, ни има људма живота...
Пребива све горе, горе, хуђе и црње; најпосле несвидовна, ружна ли и нагла смрт. КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ Како првашњим, тако и садањим, најпоследњим, једна је то нам општо препијана и давата чаша горка и
што и многе неке тражимо, те питамо за њих разбирајући где су, што ли чине: »Где је ови и они господин, бољарин ли, кнез, гроф и спахија, херак и петак?« — и то за њега дочујемо глас: »Хе, мој брате, да ти је глава здрава!
Згледни де, лежећега и од овога живота прошлога, пак се не дмите на велико. Тко сте, цар ли, кнез ли, ко ли да био, и што има од тога царства и господства хвајда која, кад ни сам себе од смрти није кадар заклонити ни
се послу бави, земљи је прилепљен а не к небу, — то доиста тај божији отпадник непријатељ душевни светодржац ноћни кнез сатана кано на облаку ка том његову горњем небу сврх мозга му на темени своју столицу је поставио, те седи и влада ш