Употреба речи кнеза у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац и Петар Добрњац, запенише, ускипеше, закрвише се - ко? - Петар и Милоје, - око чега?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

мог оца да сједини Подгорје са својом кнежином, и да обадве кнежине држи, или да им он даде каквога из своје кнежине кнеза.

Он, премда је оне године судио и тамо, није се хтео приватити за сву кнежину, но рекне им да они између себе кнеза изберу; а они рекну: „А ти нам дај засад бар Јоку из Рабаса, да нам кнезује.

” Он им каже да је то мучна ствар једном човеку из друге кнежине у туђој кнежини кнезовати, „а кад баш хоћете за кнеза Јоку из Рабаса, онда ето вам узмите заједно с њиме и село Рабас од моје кнежине, а и тако је на међи; то село нека

— Но ове скупштине, које ја памтим, овако су бивале: сва три кнеза, мој отац Алекса, Никола Грбовић и Бирчанин Илија заједно по с неколико кметова дођу у Ваљево и донесу сваки од своје

Сад наша три кнеза дођу у кнежине, али јоште уз пут идући поруче сваки у своју кнежину, определе дан у који ће доћи од свакога села по

Сад она три кнеза поделе порезу овако: ако је 100 хиљада, то мој отац носи 50 хиљада, то јесте пола на његову од Ваљева до Саве кнежину,

кметови, сваки из свога села доведе, ако му има слепац или богаљ или какав други сакат или убоги сирома, и све и̓ пред кнеза и кметове упараде, и кнез запита: „Ето, браћо, ово сиромака које видимо; хоћемо ли или нећемо на њи̓ порезу ударити?

(Највећма су на гласу били у оно 12 година наша три кнеза ваљевска, и кнез Ранко [Лазаревић] шабачки из Свилеуве; кнез Никола из рудничке, кнез Петар из ћупријске; [Стеван

Ранко Лазаревић из Свилеуве дође у српски Шабац-баир на конак, но сутрадан дођу Бега НовљаНин и Ћурт-оглија и убију кнеза Ранка из пушака, пак затворе се у град; то је било баш уз часни пост 1800. године.

године. — После тога дође мом оцу поп Лука, братучед кнеза Ранка, и жали се како Турци не само што су кнеза Ранка убили, него јоште ишту глобе 2500 гроша.

године. — После тога дође мом оцу поп Лука, братучед кнеза Ранка, и жали се како Турци не само што су кнеза Ранка убили, него јоште ишту глобе 2500 гроша.

напишем писмо, уколико се опомињем о томе, како су у Шапцу остала прикривена два зликовца (јаничарина), који су Ранка кнеза шабачког убили. — „Ми кнезови у цареву и твоме измету (послу) ноге до колена а руке до лаката.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ДУБРОВНИК Сав у злату, титан, риђ и модра ока, Цар слуша реч Кнеза у Великом већу. У луци пурпурна једрила широка, Цело море плине посуто у цвећу.

Царски витезови, кнежеви госпари, Једни према другим, кад се мукло зачу Плашљива реч Кнеза; и млади и стари Сви држе погледе на царевом мачу.

ДУБРОВАЧКЕ ПОЕМЕ Пријатељу Милану Ракићу ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, кô прије, С радошћу на лицу минућемо салу, Као да никад ништа било није.

кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа кнеза Паска Заде. Паско Заде беше алхимичар; даље, Познат питагорист, звездар, морепловац, Ђак славног Ванини.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Као и Исакович, и Божич је сумњао да ће се Муцуле, Маленице, Монастирли, бринути да се рука кнеза Лазара сачува и златом украси.

Ма ко био официр, каже, има детета главу. Не зна Чрну Гору! Цар росијски, Петар, позвао је кнеза Луку, пре четрдесет година, у помоћ, против Турака. Зна се ко их је врбовао. Не треба њима другог врбовника.

смејали, јер нису знали, ни један родослов европских принчева, и грофова, него су стално причали о фамилији неког кнеза Лазара. Нико, међутим – ни ти обесни кнезови – није мислио да их вређа.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Оне су постале политички програм Србије под владом кнеза Михаила Обреновића (1862—1868) који је, одушевљавајући се јужнословенском идејом, био себи ставио у дужност да оснује

Догађаји као прогонство кнеза Батемберга, убиство Стамбулова, Панице и других прошли су готово незапажени. Нема сумње, Бугарска је напредовала.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје. Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Покушах да га замислим у мундиру као неког од Толстојевих јунака, као кнеза Нехљудова, на пример, али то ми не пође за руком.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Још првог дана по преласку границе, дошао је Исаковичу улак, са заповешћу кнеза виртембершкога Карла Евгенија да иде непосредно за Вуичем, јер ће Његово Височанство Принц изићи пред војску да види

Фалачкој, и где дочуше да су поумирали многи од кумова, ујака, стричева, и у другој војсци, у Чешкој, у логорима кнеза Атанасија Рашковича, полковника варадинског.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“⁴⁰) Ђорђевић, описујући живот и ношњу у Србији из доба владавине кнеза Милоша, о облачењу деце каже: „Деца су се по селима све до десет и више година врло рђаво одевала.

44. ⁴⁰ Фортис, А., Пут по Далмацији (1774), Глобус, Загреб 1984, с. 53. ⁴¹ Ђорђевић, Т. Р., Из Србије кнеза Милана, Просвета, Београд 1983, с. 52. ⁴² Љубоја, Гордана, Деца у традиционалној култури, ЕМ, Београд 1988, с. 12.

Борђевић, Т. Р., „Српске народне игре“, ННЖ, 4, Просвета, Београд 1984. Ђорђевић, Т. Р., Из Србије кнеза Милоша, Просвета, Београд 1983. Ђорђевић, Т. Р., „Положај жене“, ННЖ, 2, Просвета, Београд 1984. Ђорђевић, т. Р.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

За час дана кад буду остављени самима себи, када све овога света, и пријатељство каквога цара, и замке каквога кнеза и дужда, робовања код хана Ногаја, битка код Лима и Велбужда, крв људска што се у боју просу, остану негде иза

Матавуљ, Симо - УСКОК

Сава Петровића, брата владичина; Вука Радоњића, гувернадура; Ђика Мартиновића, сердара цетињског; драга Јокова, кнеза његушког. Од Русâ: адмирала Сењанина, пуковника књаза Вјаземскога и друге.

И она друга до ње бјеше прикладна, али се губила према њој. Глас оде по пазару да је лијепа дјевојка јединица кнеза Драга и да је од дјетињства вјерена у Цуце.

Сви Црногорци поустајаше, кад Приморац скиде капу и назва бога. Он пољуби кнеза у груди, а кнез њега у чело. Са осталима се поздрави. — Познаде ме, кнеже Драго?!

Па, погледав по дружини, додаде: — Ја мним познавате и ви, ако не сви по виђању, а оно по чувењу, кнеза Марка Богданова Мајину? Потврдише. — Стару, крваву кућу — настави Његуш сједајући и нудећи мјесто до себе Приморцу...

Људи, осим кнеза, ношаху у торбама купљени житак; женске, осим Милице, кнежеве кћери, бјеху упрћене врећама; оне три из других брастава

А зашто то, разабраће се домало. На обичном почивалу поп стаде, па сви стадоше и сви се, осим кнеза, окренуше ка Приморју.

Сви допратише кнеза и госта му до дворишта, па се опростише. Њих двојица уђоше, дочекани лавежом двају крупних торних паса, привезаних

Милица стаде иза Крцуна да чека ред за даље послуживање. Јанко заподјену разговор. Запита кнеза да ли збиља има Мргуду преко деведесет година? — Има — потврди Драго.

Од Срба одвоји се двије стотине људи под вођством кнеза Драга, те у највећој врлети освоје одмах предња мала утврђења.

Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама. Тада ми одосмо даље к Рисну и ухватисмо кланце. Владика посла кнеза Драга с писмом руском ђенералу, који бјеше на Мокрину. Тај се занаго зваше смијешно: Поповдопола!

Од нашега племена изабраше два Петровића, гувернадура, кнеза Драга и мене. Пети дан након тога кретоше се галије и ми на њима, божја ти вјера запамтисмо то добро, јер нам никада

— Хајде, жено, дома! — викну поп. На то Гојача прва устаде, па све за њом. Све редом почеше приступати и љубити кнеза у руку.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Васпитао се код брата Саве, епископа јенопољског, 1663. отишао је као »ђак« у дипломатску службу ердељског кнеза Михаила Апафија.

Његовим послом ишао је у Једрене, и у Турској остао три године, увек у дипломатској служби ердељског кнеза. 1668. ишао је са братом Савом у Русију. По повратку опет је ступио на стару дужност, 1675.

оде у Влашку, на двор кнеза Шербана Кантакузина у Букурешту. Када је Аустрија заратила са Турском, он успе да увери у Бечу да је од старе српске

Још за неко време он остаје у дипломатској служби кнеза Кантакузина, али ради за своју ствар на Балкану. 1688. успе да се његов план у Бечу узме озбиљно и добије титулу графа

са великим титулама: царског повереника, наследног деспота целокупног Илирика, великог дуке Горње и Доње Мизије, кнеза Св. Римске Империје, војводине св. Саве, Црне Горе. наследног господара Херцеговине, Срема и Јенопоља, и тако даље.

Аустрија је била под оштрим апсолутизмом кнеза Метерниха, политички и јавни живот у њој био је пригушен, али је ипак било извесног материјалног напретка и осећале се

рачуне своје зарезују у рабош.« Просвета се тако мало цени да је околина ВЕЛИКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ ИЗ 1808. кнеза Милоша, 1820, успела убедити га да њему као владаоцу није потребно да зна читати и писати. 1836.

Силази затим у доње крајеве, обилази јужну Угарску, у два маха путује по Србији, и прибија се уз кнеза Милоша. Са титулом »књажевско-србског театра директор« организује представе у Крагујевцу и Београду.

Оптерећен дуговима, он те године пређе у Србију. Ту је до 1829. био секретар кнеза Милоша, и често су му повераване дипломатске мисије, у којима је, по оцени кнеза Милоша, показивао »изврстан

Ту је до 1829. био секретар кнеза Милоша, и често су му повераване дипломатске мисије, у којима је, по оцени кнеза Милоша, показивао »изврстан дипломатски таленат«.

1831. је полицајац у Београду, заповедник (»бимбаша«) 2.000 Срба у Кључу, помоћник крајинског сердара, историограф кнеза Милоша, цариник, поверљива личност за дипломатске мисије у Црној Гори. 1836.

1826), Троєсестарство или Сербске тры милине (Лајпциг, 1837), првобитан наслов Три виле или грације, апологија кнеза Милоша и другог устанка, и Троєебратство то єсть родъ, путъ и народъ мужа (Београд, 1844).

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

на небу, остадоше посне њиве и сељачке бриге, само се стари Швабин сеоски кнез Гавре преко ноћи премондури у „српског“ кнеза, па се одржа и он.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— Па га отера из двора, а он сиромах онда отиде у свет, и прибије се у једнога кнеза да му чува овце. Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко

Кад тако дође марама у оно село где је царев син у кнеза служио, најпре је донесу кнезу. Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на њој, — чити слуга његов; онда рече

то чуше господа дубровачка, завичу кириџији: — Ти кириџија, ајде код нашега кнеза да те упише у књигу: нека ти иде од Дубровника док си жив сваке године два кабла соли.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СТАНИЈА: А што је то, синко? ВУЧКО: Театор. СТАНИЈА: Што је то театор? ВУЧКО: Играду како је кћи кнеза Лазара пошла за турска цара. Ту сам већ био. Е, кад погину онај старац, баш сум се смејао.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

већи од тачке и сунце је мање од свог сјаја велика јављања тек следе Кнез Лазар се по горама шета Можеш ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми ниси казала по дугој хаљини и златном первазу Пауново перо пада му до

бих секо познати и да ми ниси казала по дугој хаљини и златном первазу Пауново перо пада му до пета познала бих кнеза на мосту и на прелазу На ставама Саве и Дунава Ведрина рујна полази од Земуна и један пливач стиже с југа разговор се

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ПРОКА: Оно је, знаш, цртао неки Рус, цртач у Катастру; цртао је своје стабло, јер је праунук кнеза Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту где ја висим, висио је

Рус, цртач у Катастру; цртао је своје стабло, јер је праунук кнеза Бељајева, па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту где ја висим, висио је унук кнеза Бељајева.

па је узео његово стабло, избрисао сам кнеза Бељајева па метнуо покојног Мату; а ту где ја висим, висио је унук кнеза Бељајева. ТРИФУН: Е, ето ти сад, кад ти хоћеш да висиш на туђем грању. ПРОКА: Бар да сам се помогао!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

У Оцеанографском институту кнеза од Монака, као и у оцеанографском музеју у Копенхагену могу се видети богате колекције ларви, похватаних од тих

Од интереса је навести и то да је експедиција Кнеза од Монака ухватила на дубини од 3000 метара нарочиту једну врсту прождрљиве ајкуле која не излази из таквих дубина.

Данас се за тај посао употребљава, као кабл, нарочита метална жица, потпуно слична клавирској жици. Експедиције кнеза од Монака употребљавале су за велике дубине кабл састављен од три такве жице.

Резултати добијени проучавањем тога материјала објављују се у нарочитим издањима о трошку кнеза, и те су публикације данас научна ризница за све оне који се баве оцеанографским проблемима.

О томе су се највише бавиле експедиције кнеза од Монака, а исправкама карте Голфске Струје припомогло је и искуство које се имало о померањима и путовањима морских

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива ниједнога; и данас је побјено мраморје дивне славе Црнојевић-кнеза. Бог да прости Урошеву душу! Красне жертве што јој учинише.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Но ти се молим, Господару, дај ми карту на кнеза, нека ме чојак причека до јесени; продаћу нешто ситне стоке, а и измучићу што, па ћу га подмирити.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Ласно је што није осмочена, ма није ни слана 15 Питали Дрињанци на сијелу кнеза: — Ма, вала да је господару богу, што ови цареви и краљеви иду и пију?

— Не робија, него робијаши. 7 Питали ленивца: — Што се тако протежеш и зијеваш? — Уморила ме леност. 8 Питали кнеза: — Какву тајну жене крију? — Ону коју не знаду.

8 Питали кнеза: — Какву тајну жене крију? — Ону коју не знаду. 9 Питали момци и ђевојке сеоскога кнеза: — Што је најскупље на ономе свијету? — Образ, ко га зна цијенити. 10 Питао син оца: — Који угаљ најжешће опече?

) излазили су и пред кнеза. Идући по улицама, гдјешто би се устављали, те су вила и чороје играли, а турица је једнако клоцала својијем зубима.

Они послаше њихова кнеза, а ми мојега покојнога дједа, било му је, кажу, деведесет и једна година, три мјесеца, двије недјеље и један дан.

Научише кнеза да се добро чува да га не би мој дјед преварио, јер је, веле му, стари лукави мегданџија, него не ударај прије, него

Састадоше се мегданџије, а кад наш стари и клијенити дјед видје кнеза млада, снажна, горопадна и сложен као сунце у луци, пољубише се и један другом крв алалише, а мој покојни дјед пригну

Дјед очекиваше да ће му нож иза ушију клекнути, па отвори мало очи, па кад видје кнеза да је преклонио главу, извади нешто зарђане кустурине те по вратним жилама, а кнез пред дједом на колена.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ Па га отера из двора, а он сиромах онда отиде у свет, и прибије се у једнога кнеза да му чува овце. Царица она што је имала воду, остане трудна од царева сина, и кад буде на том доба, она роди мушко

Кад тако дође марама у оно село где је царев син у кнеза служио, најпре је донесу кнезу. | Кад кнез развије мараму и стане гледати лице на њој, — чити слуга његов; онда рече

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

И другог свог благородног и љубљеног сина, кнеза Вукана, благослови и постави за кнеза великог, и одели му земље довољно, и даде и њему заповести дате овоме.

И другог свог благородног и љубљеног сина, кнеза Вукана, благослови и постави за кнеза великог, и одели му земље довољно, и даде и њему заповести дате овоме.

и благословеног блаженим оцем Симеоном, Стефана Немање, који је владао његовом државом, и брата његовог, великог кнеза Вукана.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ајде, брате, долика гвардијану. Тада кнеза остави стрпљивост. — Ма нисам дошâ, брате да просим, него сам дошâ да видим своје дите!... Ди ми је дите?

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

И глава кнеза Алексе Ненадовића, пред Први устанак, и глава Станоја Главаша, пред Други. Те су главе биле, као опомена, окренуте

Та књига, Историја Срба од почетка 1813. године до краја 1815. године, била је разгоропадила кнеза: он је, природно, своју улогу у српској историји видео друкчије но што је та улога изгледала Сими из Сарајева.

Уочи доношења тог Устава командант вароши Београда, Јеврем Обреновић, у опозицији, приредио је у част кнеза Милоша Обреновића, на власти, велики бал. Била је то раскошна представа, за злобнике.

Била је то раскошна представа, за злобнике. Знало се да је то последњи бал у част великог кнеза и, с нестрпљењем, чекали су се дани када ће садашња власт, кнез Милош и његови људи, прећи y опозицију а садашња

Вило је то у мају 1839, када је Тома Вучић Перишић изводио своју прву буну против кнеза Милоша. Изводио је, вероватно, тачна реч: тај човек је, уз суровост и уживање у злу, имао и много глумачког дара.

Негова је игра била не само смела него и смело одиграна. Прво је Вучић бунио и подбунио народ против кнеза Милоша а онда је, са овлашћењем које је Кнез потписао и оверио личним печатом, пошао да умири ту буну.

У том умиривању, међутим, није хватао оне који су били против Кнеза него оне који су били за њега: Вучић је одане оптужио за побуну и изазвао праву пометњу.

Онда га је бацио у окове и, као роба, дотерао у Београд. То је, објашњавао је згранутом народу који је гунђао против Кнеза али му је још остао делимично наклоњен, био доказ велике Кнежеве правдољубивости: према бунтовнику, чак иако му је то

Пуни поверења у Вучића, на Кнеза су сада мотрили не само српски жандарми и руски шпијуни него и његов брат Јеврем и његова жена Љубица.

Био је то баш рђав тренутак у животу великог, препреденог кнеза. Присмотру је, у ствари, наредио не Тома Вучић Перишић него Господар Јеврем Обреновић.

“ Када се, после угушене буне, вратио у Београд окружен својим људима а са присталицама кнеза Милоша баченим у окове, већ је држао сву власт.

дах: његов брат, Господар Јеврем Обреновић, Председник Совјета уставобранитеља, прилазио је полако, хром и мршав, да Кнеза и свог брата кога Уставобранитељи на челу са Совјетом шаљу у изгнанство, пољуби у руку.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

А. Шантић ЦИX ДУБРОВАЧКИ МАДРИГАЛ Вечерас, Госпођо, у Кнеза на балу, Играћемо опет бурни валс, к'о прије; С радошћу на лиду минућемо салу, Као да никад ништа било није!

кућа са грбом старинским, С балконом на Страдун, где миришу саде Године и трулеж ходницима ниским, Беше некад кућа кнеза Паска Заде. Паско Заде беше алхимичар; даље, Познат питагорист, звездар, морепловац; Ђак славног Ванини.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Лако разумљиво!“ „Највећи утисак начинили су моји опити на изборног кнеза Јохана Филипа од Мајнца, бискупа вирцбуршког.

Он беше исповедник изборног кнеза, па му овај поклони целу збирку мојих справа. Са њом се добро упознао, па ће, како ми је ових дана писао, о мојим

Не бих се то усудио кад не би било по наређењу мог непосредног старешине, државног канцелара, кнеза Метерниха“. „Кнеза Метерниха!“, узвикну он, а његове хладне очи загрејаше се.

Не бих се то усудио кад не би било по наређењу мог непосредног старешине, државног канцелара, кнеза Метерниха“. „Кнеза Метерниха!“, узвикну он, а његове хладне очи загрејаше се.

„Кнеза Метерниха!“, узвикну он, а његове хладне очи загрејаше се. „Кнеза познајем лично; Талеран ме са њиме упознао још за време царства када је кнез био посланик ћесаров у Паризу.

Јер у добри час појави се пред мојим духовним очима лик кнегиње Паулине Метерних-Шандор, унуке кнеза Метерниха, коју сам виђао у Бечу при гала-претставама и добротворним приредбама.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Она се, неисказано удубљена у подлистак Томе Милиновића „Анка Обреновић и смрт Кнеза Михаила“, специјално у Врло интересантан одломак „Анкин сан уочи Светог Николе“, толико уплашила, да ме је, љутито се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ Кад су једном ратовали херцеговачки Турци и Црногорци, некакав везир дозове једнога кнеза, ваљана и паметна човјека, говорећи му да би пошао к црногорскоме владици не би ли како мир или вјеру од мира

Промијене се хаљинама, Ера узме тевтер, па пођу заједно. Таман на поласку, на једној ћуприји сретну кнеза. Обојица дођу пред кнеза, па Ера-калуђер отегне: — О ти, божји човјече, дај подијели овијем апостолима, који су од

Таман на поласку, на једној ћуприји сретну кнеза. Обојица дођу пред кнеза, па Ера-калуђер отегне: — О ти, божји човјече, дај подијели овијем апостолима, који су од самога господа бога послати.

Путем рече калуђер: — Кад смо ми кнеза преварили, лахко је за остало. Тако од села до села, скупе силну пару. Калуђер сустô носећи паре, па ће Ери: — Вала

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Нисам се баш лако сналазио у ситуацији када сам морао пазити на ауторитет мога нећака кнеза, који је био на челу села и кума којије био на готово супротном крају друштвене лествице.

Нисам се баш лако сналазио у ситуацији када сам морао пазити на ауторитет мога нећака кнеза, који је био на челу села и кума којије био на готово супротном крају друштвене лествице.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Крваво је на души јунаку. Пре три године на Велики петак освануо је у овом истом манастиру по позиву кнеза и проте колашинскога Иван Војиновић из села Воћника у Дреници, на гласу човек и јунак и још из чувеније куће.

Па позвао кнеза да он отпочне. Једну нечувену и недоживљену досле... Колашин пропада. Не може више да се брани. А кад он пропадне, до

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

ИИИ Делиград, 7 августа у суботу 1876 год. По заповести ђенерала Черњајева написао сам данас ову депешу на кнеза Милана: »Дошло ми је до знања да се у Београду ради на миру и да на томе особито настојава инглески конзул.

« — Док се овако радило у скупштини, не знам како су се развијали одношаји између кнеза и Ристића, тек једног дана Ристић дође у скупштину (чини ми се 24 септембра) и објави да је његовом Министарству узета

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Јунаци серпски до тога текоше За пример свету. Судба чрна Шатор пред Муратов тешком руком На смрт нам води кнеза и Милоша. Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две. Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу.

Милошеву лепо правда, Пак је приписује начас кнезу. С тог снима; меће прси на Вукове, Доброту кнеза хитро обманувше. На чело реже печат стида, Клетви га народној навек даје. Ви не можете Милоша, ледене, О, прси, судит!

се спустила ноћца са звездама сјајним; Сава је путнике примила, Срему с’ прикупише срећно, Леже где свети остаци Кнеза и деспота српских.

Представите себи да гледите пред собом картину живописну, представљајућу последњу вечеру кнеза Лазара, и све збитије сутрашњег дана.

1835. Крагујевац, стр. 218—20; песник је у Србији променио име, тј. изоставио Чикош а узео, по наредби кнеза Милоша, презиме Стојадиновић. СПОМЕН (стр. 175).

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Да ме мушкета?... Је ли то Иван-бегов син... тај Ђурђе?... Је ли то она крв, она косовска, Што је још и за Лазара кнеза, Најмању корист српског народа Својима груд’ма верно хранила? ВЛ. ВАВИЛА: Опрости, Радошу!

ВУКСАН: То беше оштро. МИЋИЋ: Жив Црногорац није слушао Од кнеза свога таке увреде. — Е, хајд’мо сад! ШУЛОВИЋ: Ово је јад! Ово је клетва, то је несрећа!

КАТУНОВИЋ: Реци: Вук Бранковић — реци: издајник! Свога си кнеза срамно издао. РАДОШ ОРЛОВИЋ: Ја нисам, лажеш! Он је издајник! Црну је Гору жени издао. КАТУНОВИЋ: Ох... не могу...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

У њему већ одавно букти, пламти жеља: да се Јаблан и с Рудоњом пободе. Преклињао је кнеза, да му испуни жељу. И остарији су луди молили кнеза. — Ма, људи моји, није то тако лако — царски је во!

Преклињао је кнеза, да му испуни жељу. И остарији су луди молили кнеза. — Ма, људи моји, није то тако лако — царски је во! Него, ја ћу бацити молбу.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Над клупом слика кнеза Милана Обреновића, под њом нека прокламација и са стране неколике писане наредбе излепљене на зид.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Он припада типу кнеза мученика, који се јавља у раним хришћанским државама феудалне Европе, при сукобима старих племенских и нових

Тип кнеза мученика искоришћен је да би се изградио лик кнеза победника. У историји манастира Ђурђевих ступова обрађен је лик ктит

Тип кнеза мученика искоришћен је да би се изградио лик кнеза победника. У историји манастира Ђурђевих ступова обрађен је лик ктитора, Стефана Немање, кога зла и неправедна браћа

Та расположења ће дати основни тон и литератури косовског подвига. Подвиг кнеза Лазара и косовских јунака (1389) изазваће читав циклус поетских састава.

Све су то разлози да се не описује цео Лазарев живот, него само тај један једини подвиг. Хришћански подвиг кнеза Лазара и косовских јунака довољан је за њихово прослављање. Тражи се нова форма и нов узор.

Клеветник (Вук Бранковић, историјски и епски зет кнеза Лазара) по истим законитостима епске схеме постаће издајник, као последња карика у ланцу да би се на

психолошке портрете, почев од Карађорђевог па до једног од најплеменитијих ликова и српске историје и српске епике - кнеза Иве од Семберије, који од Турака откупљује робље по цену доживотног осиромашења.

Тако су по низу варијаната птице кукавице постале од сестара кнеза Лазара, које су после косовске погибије неутешно кукале за њим.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Половином прошлога века познати богаташ и ортак Кнеза Милоша, Миша Анастасијевић, дао је сазидати ову достојанствену зграду и, у нади да ће му Кнез Михајло Обреновић

и неке скулптуре од камена или бакра стоје, уредно поређани, у једној оближњој згради да оданде буду одвезени у Музеј Кнеза Павла у Београду.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

умро у Котору, био је православни свештеник (прота) и песник, професор Задарске богословије и секретар црногорског кнеза Николе. Био је православни свештеник у Истри, Далмацији, Дубровнику и Задру.

У Загребу је објавио Изабране пјесме 1889. Љубомир Ненадовић (1826–1895), рођен у Бранковини, унук кнеза Алексе Ненадовића, син проте Матије Ненадовића, био је песник, путописац и преводилац.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА 103 1 ЖЕНИДБА ДУШАНОВА 104 2 ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА 133 3 ЗИДАЊЕ СКАДРА 146 4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА 157 5 УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ 165 6 ЗИДАЊЕ РАВАНИЦЕ 176 7 МИЛОШ У ЛАТИНИМА 182 8 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА 187 10

Оне певају, на пример, кнеза Лазара, Милоша Обилића, Југовиће и друге косовске јунаке и познату катастрофу од 1389; оне то чине са многим детаљима

Сасвим су фантастичне доцније турске вести по којима су кнеза Лазара помагали и Бугари, Арбанаси, Власи, Мађари, Немци и Чеси: требало је приказати турску победу што тежом и

већ зна за издајника; назива га Драгосаво Пробисцио (Драгослав Пробић или Пробиш), и говори да се од свога господара кнеза Лазара одметнуо и оружје окренуо против своје браће хришћана.

већ зна за издајника; назива га Драгосаво Пробисцио (Драгослав Пробић или Пробиш), и говори да се од свога господара кнеза Лазара одметнуо и оружје окренуо против своје браће хришћана.

с њезиним синовима Стефаном и Вуком радећи им о злу као и они њему, а све зато јер је Вук Бранковић хтио послије смрти кнеза Лазара да постане господар читаве земље којом је Лазар владао.

(1389) наше јужне области потпале су под Турке, остаци државе померили су се на север: деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, имао је престоницу у Београду, а његов наследник Ђурађ Бранковић у Смедереву.

Не изостају ни песме из времена владике Рада (1830—1851), кнеза Данила (1851—1860), и све до данашњих дала. Све ове песме су по карактеру исте као и оне о времену владике Данила.

Примери: Овце Никца од Ровина, Удар на овце кнеза Вујадина“. Борба за ослобођење Србије вођена је против истог непријатеља и са истим циљем: да се створи независна

Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби кнеза Лазара, Урош који ћутећи чека правду и три брата Мрњавчевића који се безобзирно залажу за себе у песми Урош и

Али то није све, има много потеза који су одиста мајсторски. Између других, такви су у Женидби кнеза Лазара ови поновљени стихови којима се боље него на икоји други начин изражава колико је Лазару тешко да помене цару

4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА Вино пије силан цар Стјепане у Призрену, граду бијеломе, вино служи вјеран слуга Лазо, па све цару чашу

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Хеј крчмару, је ли ту пољар Лијан? Однекле из ћошка испаде кривоног чичица лисичјег лица и лукаво упиљи у кнеза. — Ту сам, ту сам, кнеже витеже. Заливам душицу брљом. — Дедер ми за вечерас сазови ове људе. Ево ти списак.

У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан пут према школи.

XXВИ Сутрадан зора је затекла кнеза на путу за жандармеријску касарну, а сељаке на друму за варош. Кнез је журио да тужи Николетину и пољара, а сељаци су

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

руска страна поганска је била некрштена, цара свога нису имали него тек кнезови ш њима владали су, — дигоше се два кнеза с великом силом на галија, Осколд и Дир, Црним морем под Цариград, да га себи освоје.

Цигло три кораба што осташе с обадва та кнеза. С мало људи вратише се натраг у своју земљу Осколд и Дир. ЈУЛИЈАНОВА СМРТ Одметник христјанскога закона цар Јулијан,

Руси су прозвати једно од првога им кнеза Росса, друго пак од свога им расапа, јер тај народ сасма је туштени; има близу до по света куд се је растрвио и

Онде се већ и ожени, узе за се кћер некога Аранита храброга кнеза арванитскога, госпођу Анђелију. Те онде ш њоме роди то блажено дијете му Максима краснога.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности