Црњански, Милош - Сеобе 2
Имао је, код Трифуна, у Махали, неколико, скупоцених, ждребади. Са својим кобилама, са њиховом ћуди, са њиховим наравима, са њиховим копитама, ногама, он је имао много брига и невоља, али их је све, а
По стоти пут је понављао себи да није умео да је довољно воли, док је била жива. А ето, сад, јаше, на обесним кобилама и вређа њену успомену, као да је живот бирт. Толико су га та сећања гушила, да је морао да откопча огрлицу око врата.
сну, или будни – сви његови сународници, у својим компанијама, кућама, са својим женама, децом, са слугама, са коњма, кобилама, ждребадима, онако, како се, у јесени, у месецу октобру, у Миргороду, и на Донецу, живело.