Африка
Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени. Не, нема кобилице за моју тамбуру, али се зато пред једним дућанчићем задржавам да чујем грамофон који понавља неку дивљу мароканску
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кад би год полазила по траву и по воду, свагда би прикричила ждребету да пази на њезин глас и на њезине ријечи: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице”, па ни на какав други глас да не отвора врата на кошари.
је више пута слушао како лисица ждребету виче да отвори врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.
Како дође пред кошару стане по обичају на вратима танко говорити: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.
вук који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.
Кад послије дође лисица, по обичају стане звати: „Кобо, кобилице! отвори ми врата: носим ти студене водице и зелене травице.” Али нити се ко јавља нити врата отвора.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
кад би год полазила по траву и по воду, свагда би прикричила ждребету да пази на њезин глас и на њезине ријечи: „Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице“, па ни на какав други глас да не отвара врата на кошари.
је више пута слушао како лисица ждребету виче да отвори врата, па стане и он својим крупнијем гласом викати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
Кад дође пред кошару, стане по обичају на вратима танко говорити: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
који је за сјеком слушао сав њихов разговор, па се стисне што је већма могао и почне врло танкијем гласом: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице.
Кад послије дође лисица, по обичају стане звати: — Кобо, кобилице, отвори ми врата; носим ти студене водице и зелене травице. Али нити се ко јавља нити врата отвара.
Петровић, Растко - АФРИКА
Лепи млади дерани, одвише лепи, испружени по слами, непомични, замишљени. Не, нема кобилице за моју тамбуру, али се зато пред једним дућанчићем задржавам да чујем грамофон који понавља неку дивљу мароканску