Употреба речи кобити у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

— Да, синовче! Ето имаш унука, хвала богу, дијете напредно мимо дјецу, па чисто сви страхујемо е би га могло кобити оволико наше туговање! — О, сачувај, боже и Божићу! — рече Крстиња, па у страху узе дијете у наручје.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности