Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И док љубав гори свим жељама њеним, И ноћ тече дуга, мирисава, собна, Крај нас, као сужањ, бди чудна и кобна Лепота, с очима вечно замишљеним.
И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна.
Увек незаситно, моје срце хоће И задњу кап чаше још неиспијене... Два су кобна врела човекове злоће: Љубав спрам божанства и љубав спрам жене.
А мрак пада; Свет с клицањем пали шарене ферале. Али кад глас стиже да умрије Ката, Млада удовица, вест бејаше кобна: Све улице беху пусте за по сата... И све покри туга и тишина гробна...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Та кобна и судбоносна вест која је ово после подне као гром, са узбуњене улице, упала кроз његов отворен прозор, најпре га је по
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Сва ова места: гробље, раскрсница, праг, дрвљаник, сметлиште и сл. кобна су за трудницу јер се на њима сабирају зли духови, вештице, виле, прикојасе, вампири и друга демонска бића, па ако она
⁶⁴ Обред крштења мора да се изведе тачно по пропису, јер свака грешка може бити кобна по каснији развој и судбину детета.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Уроша В или последњи Немањићи (1857), Краљ Вукашин (1857), Цар Лазар (1858), Цвијети србске (1865), Ванда (1868), Кобна тајна (1869), Марта Посадница (1871), Маројица Кабога (1879), Јан Хус (1880), Кнез Никола 3рињски (1888).
Али његова природна оригиналност била је кобна за њега. Његова главна мисао је постала: песник, у чијим грудима букти свети пламен поезије, треба да буде другачи од
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
диром Самсонова дивског тела, Самсонова тела дивског и главе му бујног реса, — зарасли су срамни трази Делилина кобна реза! — Зарасли су трази срамни, обнови се снага меса у кидању од окова, у дрмању сужних реза.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пут и наслов читавог уздања пуж који је у наше груди склања испред мрака испред пребрзог краја и памти корења кобна жиле са неманског списка он се врло мало храни још мање плоди само отвара ходник дуговечном роду човека који је
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она га гледаше кроза сузе са отвореним устима, очекујући да слети с његових усана кобна реч, али он, осим нејасних узвика, не умеде ништа рећи.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Зато, кад такви дани падну, Природа кад је зла и јетка, Пробије моју душу јадну Првога дана кобна летка. ИИ Родисмо се, драга, под суморним небом, Мрачног зимског јутра, кад ветри застуде; Не дочека нико нас сољу ни
Ти прође. — Уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти прође. - уз песму сакривених гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда, Дизала се злобна, црна орхидеја. М.
И, к'о са висина Оловни облак, по души ми паде Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мис'о морити ме стаде: Што моја ниси; и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после опет зазвечаше велики, тешки кључеви и кобна нека тишина и језа завлада. Само је крв јаче зашикљала на уста и уши и брже капала низ браду и чупаве груди које се
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
који воде ка премошћивању оне оштре разлике између „певања и мишљења“ која је, према тумачењу овога критичара, била кобна за готово цео један век наше поезије.
зарад мртве рођаке нема као подлогу обичну, него из колективно запамћених митских енграма васкрснуту инцестуозност. Кобна лепота, свето у греховноме и смрт у љубави – то су тамна значења у која пониремо док Настасијевићеву приповетку читамо.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Због исте супротности она је подједнако кобна и по свекра, Марка. Ни он није у свом свету, сељачком, суровом, усред љутих Арнаута; него се приближио варошком и
дела Толстојеве Ане Карењине води се разговор који циља на јунакињину везу с Вронским, за коју знамо да ће по Ану бити кобна, као што је и по Дафину прељуба кобна: „- Ана се много променила после свог пута у Москву.
који циља на јунакињину везу с Вронским, за коју знамо да ће по Ану бити кобна, као што је и по Дафину прељуба кобна: „- Ана се много променила после свог пута у Москву. Има у њој нешто чудно - говорила је њена пријатељица.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Јер није цар умро него човек само — Човеку ваља сузу да дамо. И шта је престо, шта ли круна кобна (Па још кад је гледам са гледишта гробна), И шта је порфир, та румена чоја На којој се ни крв не познаје твоја,
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— То је био општи одзив рањеника о току борбе. Мене подиђе језа слушајући ова проста, неизмајсторисана и кобна извешћа рањеника, Она су боље казивала право стање ствари, но сви извештаји што их добија Комаров и шаље Черњајеву.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А ономе лудоме у бешици крв је испила... Платила је, бог дâ, онога свијета!... Е, опаке вјештице, жене несрећне!... Кобна ли часа кад ни у Црну Гору уљезе! Све не у црно зави, црн јој образ и овога и онога свијета!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с брда зове: Ожените ме! Лепа ружа руку пружа: Поведите ме« (ЖСС, 73). Иначе његова снага може бити и кобна, и зато га народ не воли. Ако се к.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али је лекар казао Бранку: — Шлог, шлог, младићу мој! — Бранко се трже: како та шаљива реч може да буде озбиљна и кобна. — Шта да се ради. Стар човек, истрошен... то нас све чека, свака смрт је напослетку шлог.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И, кô са висина Оловни облак по души ми паде, Најцрњи покров бола и горчина. И кобна мисô морити ме стаде: Што моја ниси, и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОГРЋЕ ХАЛИНОМ СВЕТЛОСТИ 23 КАНО ГРОБ ОТВОРИХ МОЈЕ ГРЛО 24 СРЦЕ ЗАРАСЛО ТРЊЕМ 25 ДУХОВНИЦИ 26 ЕВА 27 НА ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА 28 ПРОЋУ ДУШЕВНИХ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА 29 ПРОПАСТ СВЕТА 30 ОГАЊ
НА ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА Свет је ови свакому несточљив; с променом зло с добром уједно скоро промиче. Данас бос, а сутра ципелаш с