Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Још један дан само хтели би свом снагом, Један, само један! Вај, док се, све брже, Кроз кобну ноћ чује како бесно рже Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом.
И на самом крају, Свој траг изгубити и циљ међу свима, Ишчезнувши тако у небу и сјају. Да ми жеђ осете кобну и све вишу Очи што су туде дуго светлост пиле, Као вир две овце са руном од свиле, Као крв две ноћне сабласти што
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Принц те није ни погледао! Тако Маки сазнаје да је починио кобну грешку, јер је није упознао са краљевићем. Педерчина матора, мисли са бесом — у тим годинама изиграва принца!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све напред, и ако у дубини душе осећа неко хладно вејање, неку злу и кобну слутњу, неку зебњу од тих непознатих, црним застором покривених дана, који јаком наступају...
Она се стресе, читајући у његовим очима и дивљу одлучност и ту кобну слутњу... — Не, не... оставите ме... заборавите сасвим!..
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софке, и сама мати звала, и, молећи их да бар од Софке крију и штеде је до последњег тренутка, саопштавала им ту црну, кобну вест. И отуда је Софки било разумљиво оно онако чудновато, тронуто понашање свих њих према њој.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Још један дан само хтели би свом снагом! Један, само један!... Вај, док се све брже, Кроз кобну ноћ чује како бесно рже Пар злих црних коња, већ спремних, пред прагом. Ј.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Како је онда лудо срљао у пропаст, како је лакомислено ступао на кобну стазу, која га доведе до овога стања !... А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети...
гомила влажне земље, једна погурена старица приђе тој хумци, паде на свежу меку земљу и обгрли сухим, слабим рукама ту кобну грудву, која јој прогута јединца сина...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
што му је цурило са очију, из ушију, из носа” - уносе га у Дафинину одају, и тако он доспева у њену ложницу пред кобну прељубу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»Главнокомандујући тимочко-моравске војске, ђен. Черњајев.« Док сам ја тражио хартију да напишем ову кобну наредбу, ђенералу Черњајеву дођоше друге лутке.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
„Ово се већ одавно пресипа... прелијева!“ — прошаптао би, дрхћући и угушујући ону страшну кобну мисао која би му тада синула кроз главу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И у мојој крви Овај грдни повор ја ћутим гдје врви, И од мога жића све остаје мање. И њихову кобну пјесму: тика-така Ја слушам, и срце све удара тише; И ја видим јасно: све више и више Да постајем само црне земље
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Новак ковач је историјски неодређена личност. Превари се, уједе га гуја, тј. направи кобну грешку. Пребио га на три половине, тј. на три дела. Ђе су тебе гује из потаје, тј.