Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава. Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једни према другим, кад се мукло зачу Плашљива реч Кнеза; и млади и стари Сви држе погледе на царевом мачу. Ковао га Новак из Хвосна; сентенце Писа Вук из Рисна; Сардо из Фиренце Оштрио га на свом точилу да сева.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шта је за вас Ташмајдан, шта су за вас подземне катакомбе у којима су умирали рањеници, а Карађорђе ковао планове како да освоји Београдску тврђаву, шта је за вас ово место на коме је не знам ни сама које године (можда 1830?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
знатан број провинцијализама, често врло грубих, али што је најгоре он је, пуст и без икакве владе над собом, сам ковао фантастичне речи. У њега је тих нових скованих речи тако много да се не може читати без коментара.
То је збрка, то је каос. Душевни каос, или каотично стање душе.« Он је ковао нове речи, правио нову синтаксу, стварао свој особени, чудњачки српски језик.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Био ковач који је знао ковати тајне кључеве којима се могла лако отворити свака брава. Ковао је петком и светком, те га за каштигу осудило у мјесец, гђе мора непрестано ковати.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
али му рече да се не шали него од свега гвожђа добар буздован да скује, ако није рад проћи као и онај прије што га је ковао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
При томе сам много пута опрљио и прсте и лице, али сам ипак ковао без предаха, а мој ланац бивао је све чвршћи и дужи“. „Ознојих се при самој помисли на ту вашу ковачницу!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
А није да кажем да је за неки злочин, него протурао лажне динаре. Није их он ковао, него само протурао; а то, брате, и ја, кад ми се нађе у џепу, гледам да протурим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он је ковао и свој новац, у почетку са ликом цара и краља, и доцније само са ликом краља. У његовим областима одржала се у знатној
Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти добра не дам ни једнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео; па ти не дам добра ни једнога“.