Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лав и миш и лисица 159 122 Јагње и курјак 161 123 Крмача и курјачица 163 124 Лисица, петао, кокоши и пси 164 125 Ковач и његов гаров 167 126 Јастреб и кукавица 170 127 Старац, јаре и три пандура 174 128 Ћелав човек 177 129 Магарац и
Ко није ковач, чуди се како ковачи у лето на великој врућини у ковачници поваздан лупају. А они се томе нимало не чуде.
По Спаситеља самога науци, одавде управ и очевидно сљедује да ко се год одриче ближњега свога, одриче се и бога. 125 Ковач и његов гаров Један трудољубив ковач имађаше нагојена но лена гарова, који у све време ковања лежаше кад у једном кад
125 Ковач и његов гаров Један трудољубив ковач имађаше нагојена но лена гарова, који у све време ковања лежаше кад у једном кад у другом буџаку, нити он ма|раше да
А како би ковач почео јести, ето ти му гарова разбуђена и готова. Најпосле већ досади се ковачу, затвори ковачницу спопадне један
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Благослови! — каже ковач и иде руци — а шта ћу кад немам посла? — А јеси ли видио црквена кола и шину на точковима? — Нијесам, оче!
— Нијесам, оче! — Нијеси, јабоме, немаш кад од механе. Треба ја да водим и твоју бригу! Он иде даље, а ковач као опарен трчи поповој кући и стеже шину.
Једанпут иде он полако поред ковачнице. Ковач је нешто теретно радио, сав мокар од зноја, залијепила му се кошуља за широка леђа, а он стао на врата од ковачнице па
Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете: — А што си ти море, стао ту? — Што сам уморан — рече ковач. — Знам; а што си стао на промаху? — А? — Што си, велим, стао ту, да те тако знојава бије вјетар?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Оправљао га и Лала пудар, који је то научио као солдат у Талијанској, и Нова ковач, који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе
Африка
Ишао сам да им донесем кинина и обећао да ће деран свакако оздравити. Ковач је сад био сигуран у добар исход (ко зна како се све свршило!
) и збијао шале док смо се враћали: Луи семпле флус, семпле флус, мусје! Ја сам био горд што један ковач, који је свештеник и фетишер, има толику веру у белца и у његове лекове.
То су ковачи за сву околину. Са њима је њин шеф Њамакани, главни свештеник и главни ковач. Као што сам спомињао, код црнаца је ковачки занат уопште мистичан и ковачи су најчешће чувари главних фетиша.
Црњански, Милош - Сеобе 2
На вику профоза, Павле је имао да устане и прво му је био скинут локот на рукама. Ковач му је затим пришао са леђа, и скинуо му локот и са ногу. Затим је настала церемонија извођења затвореника.
Тако се ето Исаковичу наслутило да ће у Росију отићи по снегу. Ујутру, ковач је – уз ритмичне звуке чекића – спустио кола са точкова, на саоне.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
На Косову као амајлију користе самотворну бритвицу (цела је искована од једног парчета гвожђа или челика). Њу кују ковач и његова жена, обоје голи, за време младог месеца. Ову бритвицу носе око врата жене којима умиру деца.
(Вук, бр. 1730) — Кога Бог чува онога пушка не бије. (Вук, бр. 2243) — Коме Бог среће није дао ономе ковач не може сковати. (Вук, бр. 2429) — Ако Бог не чува града, узалуд је ограда. (ЛМС, 1860, књ. 102, бр.
једној научној теорији развоја личности, а то је фактор судбине, има одлучујућу улогу („Коме Бог среће није дао ономе ковач не може сковати“).
(Прихватају се тврдње, пословице попут „Свако је ковач своје среће“; „Виноград иште мотике, а не молитве“ итд.) То долази отуд што у непосредном искуству људи постоје
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јуначка, Што би јунак без деснице руке, Што би рука без те сабље бритке, Што би сабља без вешта ковача, Што би ковач без тог тврдог гвожђа, Што би гвожђе да г' у брду није, Што би брдо да му горе није, Што би гора да нема дрвета,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
САН 187 МЛИН ЈЕ СТАО 193 ЧУДА У МАГЛИ 200 ЖУЋИН ОДЛАЗАК 205 ВИДРАН ВИДРИЋ 211 ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА 221 ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ 222 МАШИНОВОЂА 227 ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА 229 ПРИЧА ПИЈАНОГ ВОДЕНИЧАРА 236 ЧУДАН ВОЗАЧ 238 БАКА, ОН, ЂАК И СЛОН 242 НОЋ УОЧИ
“ А Тоша каже: „Злослутан знамен, постала вода студени камен!“ дедица вели: „Зима је, роде, већ ковач Север окива воде!
Да нас је тамо нанела срећа, не би нам празна остала врећа. ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ Колибе ево на крају села, чаробњак такве гради, чађава, мрка, са једним оком. Шта ли се у њој ради?!
Ту ћеш да нађеш ковача старог, суседа мога, Марка. Касно је вече, бура се спрема, облаци небом језде, а ковач грми чекићем тешким, искива златне звезде.
Ех, сада знадем звезданог творца, ту више нема тајне: то стари ковач, вечери сваке, просипа искре сјајне. Некад је небо тужно и црно, ноћна пустиња права.
Некад је небо тужно и црно, ноћна пустиња права. Знадем и зашто, то ћу ти рећи: уморни ковач спава. Понекад само просине мјесец кроз облак, лика снена. То ти је ватра ковача Марка, тиња — заборављена.
Започели коњи теревенку, спотакла се кобила о сенку. Чича маглу компресором буши, пере воду и у лонцу суши. Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле. Баба брије са решетом старца, вук напамет појео магарца.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: у апотеци. Не разумем зашто питате! ВАСИЛИЈЕ: А учитељ? СИМКА: у школи! ВАСИЛИЈЕ: А где је ковач? Где је воденичар? СИМКА: Ковач у ковачници. Воденичар у воденици. Смешна питања!
ВАСИЛИЈЕ: А учитељ? СИМКА: у школи! ВАСИЛИЈЕ: А где је ковач? Где је воденичар? СИМКА: Ковач у ковачници. Воденичар у воденици. Смешна питања! ВАСИЛИЈЕ: А где, по тој истој логици, треба да буде глумац?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Празну мрежу носи рибар, Затрован је цео Ибар, А где су били воскар и ковач Развој планира Оскар Ковач. МИЛИЦАЈАЦ Миладин Митевић, из Почуче, човек сирома Запослио се у Милицији, и ома
Празну мрежу носи рибар, Затрован је цео Ибар, А где су били воскар и ковач Развој планира Оскар Ковач. МИЛИЦАЈАЦ Миладин Митевић, из Почуче, човек сирома Запослио се у Милицији, и ома Дао се у насиље: без речи
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Није вук никоме срећу појео. — Сваком своја срећа. — Сваки је своје среће ковач. — Ко је срећан, и вране му јаје носе. — Ко бежи од прве среће, последња га рђа бије.
— Кад султан назебе, раја кија. — Клепан камен боље меље. — Ковач зато има клијеште да руке не жеже. — Која уста меда неће? — Кој’ си има чавку, тај си вика „иш“!
Кад у јесен настане бабје љето, лете по зраку бјели конци, — то је пређа оне ђевојке. 3 Био ковач који је знао ковати тајне кључеве којима се могла лако отворити свака брава.
Покосио дугоња! А камо тај дугоња? Посјекла га сјекира! А камо та сјекира? У ковача за пасом! А камо тај ковач? Завуко се у мијех! А камо тај мијех? Расточили црви! А камо ти црви? Позобала кока! А камо та кока?
(Комарац) 155 — Озго јаре, оздо јање, спријед шило, остраг виле? (Ластавица) 156 — Оре као орач, црно као ковач? (Кртица) 157 — Пође слат непослат, нађе град незидан, на њем штап неђељат? (Змија) 158 — Преде, а ништа не напреде?
(Црна овца и млеко кад се музе) 173 — Црни калуђер црно плашће дене? (Кртица) 174 — Црно ко ковач, а ковач није; земљу оре, орач није?
(Црна овца и млеко кад се музе) 173 — Црни калуђер црно плашће дене? (Кртица) 174 — Црно ко ковач, а ковач није; земљу оре, орач није? (Кртица) 175 — Шарено је, — змија није; рогато је, — коза није; товар носи, — а коњ није?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
кијачу па заметнувши је на рамо отиде к некакоме ковачу и рече му да му од онога гвожђа скује буздован на ону кијачу. Ковач се прими тога посла, али му се учини да је гвожђа много, па га сакрије готово пола, а од осталога буздован слупа
рече да се не шали него од свега гвожђа добар буздован да скује, ако није рад проћи као и онај прије што га је ковао. Ковач чувши још прије шта је било од онога ковача, скупи све своје момке, па оно све гвожђе саставе уједно и скују буздован
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сваки прими по плету од гвардијана. За њима Балеган, и он прими дукат. За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.
А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу. А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху смијући се и пушећи.
А да какви су они које би човика пробрâ!... Скочити из бачве то је примного!... А Букар каже да њихов ковач може рукама сломити коњску потковицу!... Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате!
Сви потекоше за њим. Коња нема, али брава није развртана. — Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач. — Нисам ја, него је Букар заборавија... — Мучи, бештијо! — викну ковач. — „Букар је заборавија!!
— рече ковач. — Нисам ја, него је Букар заборавија... — Мучи, бештијо! — викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла.
Берија! Бее-ри-ја! Амо-те, амо, бее-ри-ја! — У звона, у звона, и пуцајте! — виче ковач. — Бее-ри-јааа! Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те
— А мени је баш за мисâ шта је са сиромајом! — Не триба му се бојати глави, дуовници — вели ковач. — Букар је страшљив кâ коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.
Али, одмах свечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за
— То је знâ и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше — вели ковач. — Не бојте се да ће он икад бити старишина. Ако Наћвар отегне (шта не дај бог!
Збогом ћаћо! Поздрави све и ајде за рана! — Не могу, дите, ја сам уморан. Овди ћу коначити. Уставија ме ковач на вечеру. Госпе ми, поштенији је ковач од... Ајде, ајде, не бој се, неће ме вратрине видити.
— Не могу, дите, ја сам уморан. Овди ћу коначити. Уставија ме ковач на вечеру. Госпе ми, поштенији је ковач од... Ајде, ајде, не бој се, неће ме вратрине видити. Ја ћу спавати овдинак до ноћи.
— Ја, то је, борме, мајсторски било! — рече ковач. — Мајсторски, борами — потврдише Бељан и Тртак... — А Кутлача је онда ајдуковâ?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јер се отворене бразде грче за семеном из мушке шаке. А ковач пружа око низ белу зраку јатагана, док буљуци збегова споро миле шумама.
бије по њему нешто што само личи на стид. Капетан без речи изиђе. У тишини звиждуће апсанџија, пева петао и ковач удара у наковањ. На коленима му се беле новине. Аћим дуго жмури, хартија шушка од његовог дрхтања, осећа њену тежину.
Онда се некако прибра, устаде, прислони уво уз врата, апсанџија звиждуће, ковач туче у наковањ, узе новине и принесе их снопу светлости из прозорчета под таваницом.
— Ред је да јој запалиш свећу. Можеш да идеш. У здравље, Аћиме Катићу! — за капетаном остадоше отворена врата. Ковач брзо и снажно треска по наковњу. Ужарену мотику умаче у воду и опет удара чекићем. Гвожђе танко јауче.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Флуктуантне сабласти ослободили смо се тек онда кад смо је фиксирали онако као што сеоски ковач причавла шишмиша на врата своје ковачнице.
Након дугог цјењкања са зубаром, уз већ знане духовитости („у моме селу ковач се читаво јутро натеже са мном по ледини док ми извади зуб, а не наплаћује ни половицу” итд.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Апотекар нађе осмицу пик и подели... После једнога часа прође улицом Симо ковач и, дошавши спрам играча, некако се необично накашља — полако, тихо, да никоме не обрати пажњу, па онда оде даље улицом.
— Добро. Чим сване, нађи се са Радисавом; а ја ћу зором доћи у варош. Ковач застаде; види се да би још нешто хтео да каже, али му незгодно да почне. — Хајде сад, пожури!
— Доста, бабо, не помаже! — вели Митар, одваја је од Ђурице и предаје другом жандарму, који је одводи... — Где је ковач ?... Скидај !... — вели писар. — Седи Ђурице! »Ковач... Шта ће му ковач ?...« — мисли он, седајући на земљу.
— Где је ковач ?... Скидај !... — вели писар. — Седи Ђурице! »Ковач... Шта ће му ковач ?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује.... Што то ?...
— Где је ковач ?... Скидај !... — вели писар. — Седи Ђурице! »Ковач... Шта ће му ковач ?...« — мисли он, седајући на земљу. — »А, да ме откује.... Што то ?... Да није дошло помиловање, па неће још да каже ?
Али онда ме не би откивали...« И он се заинтересова откивањем, па стаде гледати како му ковач вешто одсеца чивију, којом су спојене обе половине карике...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Петар ковач, — одговори дијете — поваздан је уз наковањ. — Не питам те то, но ко је у овоме селу најјачи. — У мога стрица: во
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На то је она мудро одговорила: ”И ковач омекша челик пре него га закали. Ти си баш такав какав треба да будеш за коваче у Кембриџу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
саопштава да је управо из ковнице изашао или се тамо упознао с тајнама ковачевог заната или је можда замишљен као сам ковач, дакле човек који је код старих Словена, као и код неких других ратарских племена, постајао „културни херој, помоћник
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Копач млата мотиком Па сади кромпире, А госпође зноје се Око фрише-фире. Ковач кује, тикач снује, Доктор тражи лека, Месар сече, пекар пече — Ецетера грека.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ишао сам да им донесем кинина и обећао да ће деран свакако оздравити. Ковач је сад био сигуран у добар исход (ко зна како се све свршило!
) и збијао шале док смо се враћали: Луи семпле флус, семпле флус, мусје! Ја сам био горд што један ковач, који је свештеник и фетишер, има толику веру у белца и у његове лекове.
То су ковачи за сву околину. Са њима је њин шеф Њамакани, главни свештеник и главни ковач. Као што сам спомињао, код црнаца је ковачки занат уопште мистичан и ковачи су најчешће чувари главних фетиша.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Ту линију продужава нешто млађи Марко Ковач (1938). Непрекидно се мења, од Губилишта (1962) до Врата од утробе (1978), и стално прелази границу између приповедања
Ћипико, Иво - Пауци
Жена с врата гледа за њим: жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи. Раде се устави код ковача. Ковач је позната претрга, и код њега се људи купе, па ће с њиме погодити ствари за продају, како право буде.
Привеза краву до кућних врата, па уђе. У кући нађе неколико људи што дођоше послом да им ковач алат кљене. Помажу ковачу при радњи, и док он туче по усијаном гвожђу, гледају како искре врцају испод јаког ударца, и
— Догнао сам је да је продам! — одговори Раде. Ковач престаде тући и повири на врата да краву види. —Је ли збиља на продају? — упита. —Дашто да ј ест!
— рече један од сељака. — Куд ће с њоме? — А што питаш за њу? — обрати се Ради. Раде рече цијену, али ковач вели: — Пуно је! — и наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати.
Бог би га знао! — А ми мишљасмо да се кућа гради за школу, — опази ковач. — Какова школа? Има десет година да траже кућу. Нијесу лацмани будале, болан... Не даду они нама да знамо што и они..
Не даду они нама да знамо што и они... Пропали би... А имају и право! Гдје је то? — разлаже Ждрале. Ковач хтједе да још нешто рече, али му Раде пресјече бесједу. —Хоћеш ли пазарити? — упита га. —Хоћу, ако ми иде у рачун...
, —Одмах паре, да знаш, потреба ми је... И редом Раде казива што продаје. Код сваке ствари ковач цјенка се, а Раде попушта, само да сврши што прије. — Прави си Циганин!
— Али треба бројити одмах паре, насмија се ковач. — Је ли, Раде? Раде потврди. — Кад је тако... ето вас... па што урадите, мени је право!
ето вас... па што урадите, мени је право! — прегори Ждрале добар пазар. Погодише се за све, углаве да ће ковач вечерас новац донијети, и даде Ради капару. Раде изиђе, а на раскршћу у двоумици је где да окрене.
— Ево пара, Раде! — вели пијани ковач .. . И броји их... — Ето ти их... Али нека ти не буде жао, мала ти вајда од њих... Газда накастио да те раскући...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он баци прекоран поглед свом асистенту, па настави: „Истина је. Кажу: свако је своје среће ковач. Свако има своју властиту главу и своју слободну вољу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! За раоник и секиру Треба добар јаки ков, Да се после не ругају: Ковач био ладноков! Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! У младости ко се мучи, У старости ужива, Добар ковач ковом својим, Себи срећу сакива. Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
63 МОЈИ ОЧЕВИ 65 ПОВРАТАК 66 БАЛАДА 67 СЕЉАНКА 68 МОЈИ ПУТЕВИ 73 СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ 74 О КЛАСЈЕ МОЈЕ... 75 КОВАЧ 77 ХЉЕБ 78 РИБАРИ 79 ПРЕД КОЛИБАМА 80 ХАЈДЕМО, МУЗО 81 ВЕЧЕРЊА ЗВОНА 82 ЈА И МОЈ
! 1910. КОВАЧ Н мрачна и пуста. Мраз хвата и бије. У чађавој изби кује ковач стари; На домаку огња лице му се жари, Низ космате
! 1910. КОВАЧ Н мрачна и пуста. Мраз хвата и бије. У чађавој изби кује ковач стари; На домаку огња лице му се жари, Низ космате прси зној потоком лије.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
милостиво ме саслушај. Јеси л’ ђегођ у животу, Марко, тј. јеси ли иоле, ма и најмање у животу. Новак ковач је историјски неодређена личност. Превари се, уједе га гуја, тј. направи кобну грешку. Пребио га на три половине, тј.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Кад су били на најдубљој, што се зове Јеђетска пучина, онде с неба ома спаде град. Кано кад горуће гвожђе тури ковач у воду, те и студена вода од њега букти и кључа, тако и море онда од многога града ускипи, те растопи на галија зифт —
Пре воде бунар се копа. Види бог свачију опачину кроз облачину. Еда може лонац лончар бити, ил' му сикира ковач? Поглед и ход свакога човека указује какве је собом ћуди. Где је досада, онде је и псовка.
Добро те знам, какав си човек, да си врло опор и твоја је шија гвоздена жила... Изнеможе ковач надимљући му мехове, неста и олова за стрељање, узалуд кујунџија сребро кује, — ваше врагометство се не изручи.