Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Весео јесењи вјетар ковитлао је по ваздуху лишће, сламу и перје, хујао кроз усталасано грање воћака и звао да се пође некуд, надуване кошуље и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дан је био ведар, али хладан. Ветар је ковитлао, натерујући нам ситније камење у лице. — Видите, како се на цркви искривио крст од ветра!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Даље се није могло. На самом превоју застадосмо, док кијамет мине. Ветар је ковитлао, дижући читаве вихоре снега и засипајући људе и стоку. Руке се укочиле од зиме, да ни дугме не можемо закопчати.
Тутањ се разлегао, предњаци топова и кара су одскакали, возари су махали бичевима, а около је ковитлао облак прашине. Налетеше поред мене. Коса ми се диже.