Употреба речи ковиља у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ДОЛАЗАК КОМАНДАНАТА Док богови из облака, из грашка, ковиља, из лепих ката, с мувама и винским мушицама, беже, у напуштено небо, које пламти, певајући ујахују команданти.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

На ногама лаковане чизмице са златном ружицом И кваслом, а на глави шешир са струком ковиља, које се расцветало на топлом ђурђевском сунцу па заклонило ђувегији сав шешир. А за младожењиним колима сијасет кола.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сви су пошли са својим војницима и сви са својом фамилијом. Алле мит Фамилиен. Из Старог Ковиља оде лајтнант Арса Станоевич. Као у сватове. Из Мошорина, капетан Максим Зорич.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Господином Јоаном Раичем, потом бившем архимандритом монастира Ковиља: на свјет же сада издани, из сопственог јего рукописа, иждивенијем Господара Стефана Гавриловића, живописца у Сремски

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Арх. монастира Ковиља, свом почитајемом пријатељу Ингениум цуи ест, цуи менѕ дівініор, атqуе ос магна ѕонатурум за знак спомена делце ово

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности