Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Плашим се усамљености. Хвата ме језа од помисли да ћу остати овде сама у камењару, међу спрженим коврагом, звечаркама које гмижу около, док им тела блистају на сунцу.
Овде кркам и пијем, док ми манастир у долини обраста аптовином и коврагом, гује се коте у његовим зидинама а паукови плету мрежу по светим сликама.