Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ми у гробље, они за трпезу, јȁ!... Лепо је говорио мој отац: Дете је као пастрмка, коврцне, клизне, и нема га... И можеш га волети колико хоћеш, и чинити што хоћеш, није ни платиша ни вратиша...