Употреба речи кову у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Ђеда се подмладио. Чисто поцупкује кад иде. — Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај! Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. Обриши ме!

— Хајд на бунар! дођоше на бунар. — Вади! Анока извади кову. — Сипај! Анока захиће вргом и ђеда целу кову испљуска по лицу и по глави. Обриши ме! Анока расплете косу и стаде га сушити.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Он уста, приђе ђерму и кову закачи лењо, И ђерам са јасном шкрипом к небу се високо пењô, Дижући лагано кову... Раскречен, у томе часу, Сад кравар

Он уста, приђе ђерму и кову закачи лењо, И ђерам са јасном шкрипом к небу се високо пењô, Дижући лагано кову... Раскречен, у томе часу, Сад кравар потхвати кову, диже је и онда сасу На своју буновну главу.

Раскречен, у томе часу, Сад кравар потхвати кову, диже је и онда сасу На своју буновну главу. И утом, са свију страна, Јекнуше весели звуци у сусрет гранулог дана, И

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Подиже се лијепа ђевојка, она иде на тавничка врата, и донесе једну кову вина, на узицу спусти у тавницу, са тавнице грлом довикује: „Ој јуначе, бог те не убио!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности