Употреба речи ковчежића у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Ко зна?... мислио сам се. Обучем се и изиђем у варош. Све је било тихо. Одем до првог поштанског ковчежића и бацим писмо у њега. — Ко зна? Боже, зашто је тако слатко залагивати се? Кад сам већ стрпао писмо, вратим се кући.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ту је коњушар и кувар, али има више врата. Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића... Стриц је умро, бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXВ...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

камеју са фениксом, а у четири његова ћошка камеје са четири геометра; камеје са астрономима доћи ће на бокове ковчежића.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Господин-Васа кашље. Он и Мимић ухватили су се сада испод руке. Спуштање троструког ковчежића у земљу, било је језиво. Обојица очева гласно јецају; газда-Гавра, блед као крпа, заборавио је да свеће раздели

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности