Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
О том човеку нема ниједног писаног трага У књигама ни у архивама, кода Није ни живео, и ево, једини ја га Видим, како излази из реке, док му се вода Слива низ леђа.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Крокер је био са Кејп Кода и његова слаба тачка била је “Вештица из Салема.“ Схватање међу водећим људима индустрије да је наука о електрицитету
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
уопште, него увек на некоме његовом облику, на некоме језичкоме стилу, односно на поткоду у оквиру општег језичког кода. У свакоме природном језику, па и у српскоме, постоји цела хијерархија таквих поткодова.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И кецељице су им тамније но што би требало да су. И имена су им била матора: Константина се звала Кода, Софија Сока, а Тијана Јана. Кода је била питомо и племенито дете, али ружно дете.
И имена су им била матора: Константина се звала Кода, Софија Сока, а Тијана Јана. Кода је била питомо и племенито дете, али ружно дете.
„Напрасито јагње”, говорио је кум Влаовић. А од матере своје добила је Кода врло бео и кукаст нос, који је за њено, Кодино лице био и одвише бео и одвише крупан.
Од „милитер-параде”, говорила је она сама, највише је волела добош. У вези с гарнизоном, има још само ово: Кода је два, три пута видела,и казала шта је видела — кад у зиму над глухом паланком одјекне меланхолична арија војничног
љубав између родитеља расте, планови шта ће који син постати, хој-хој-хој — прозвижди тек у причи госпојица Тринчић. Кода једина остајала је некако ван те тесне заједнице. Тек после ње кренуше у породици слога, љубав, велике наде.
Деца, то су синови, принципалка је госпа-Фила, а Кода је Кода, нешто треће. Заљубљен отац је врло себично створење, мушки искључиво створење, а ако је већ поматор, онда и
Деца, то су синови, принципалка је госпа-Фила, а Кода је Кода, нешто треће. Заљубљен отац је врло себично створење, мушки искључиво створење, а ако је већ поматор, онда и луцкасто
За своју срећу, Кода је била ретко мирно, послушно, увиђавно, рекло би се чак и благородно дете. Ипак, у школу и ка другарицама својим
Учитеља у четвртом разреду — „Мој господин” — чувеног у паланци господина Марко Лесковца, волела је Кода са оданошћу, и с неком свешћу која није особина дечја.
Кад учитељ уђе у разред, сви устају, а Кода се још и дубоко поклони. Другови мушкарчићи — школа је била мештовита — претстављали су како се Кода клања, трепће
Другови мушкарчићи — школа је била мештовита — претстављали су како се Кода клања, трепће очима, „мрда носом”. Девојчица је волела своју браћу, носала их, певала им да заспе, забављала их кад
Грдњу сам извукла ја, зашто не пазим шта млађа моја браћа говоре... како ћу пазити! — Кода зајеца, Сока је загрли, а Јана приплакује од срца — ја, ја, хтела сам да скочим у бунар, и боље би било да сам...