Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
курјака заповеди одерати — одговори лис —и врућом се његовом обложи кожом, и у мало времена, тако ми лисца и његове коже, биће ти лакше!” Макне цар главом, скоче лавови на курјака, шчепају ти нам га и начну га дерати.
Све овакове речи и наравоученија биће у ветар. 34 ПСИ Гладни пси упазе у реки коже, од табагџија ту мештнуте да се киселе.
Ради бијаху јести их, но не могући за дубину воде к њима приступити, договоре се да пре испију воду а потом да изеду коже, и тако пукну пијући пре него до кожа дођу.
Циглар га прода табагџији, при којему носећи коже на воду, дома и на вашар, рекне сам седи: „Сад сам дошао онде гди ми надлежи!
Овај прави коже: он ће и моју скоро начинити”. Наравоученије Ко је принуђен служити, нека не мења често господаре; и ком је добро на
предавати, ако би вид'ли да му је мозак покварен, би га метнули у хоспитал; ако ли би пак познали да се он у некакве коже облачи да плаши и узнемирује људе, би га другојачије научили памети.
Онда се мачак учини мртав и пружи се без увиженија. „Не превари”, рекне му један стари миш. „Мешину од твоје коже да видимо, не би к њојзи приступили, некамоли теби јошт неодерату!
Лисица је лукава, али јој се многе коже продају. „Σαυτώ κακά τεύχει αλλώ κακά τεύχων. Κακή δε βουλή βουλεύσαντ: Себи зло кује ко га другом кује, и зао совјет
„кад год дођем” — каже — „на који поток за напити се, не могу доста да се нагледам моје красне коже! Веруј ми, секо, да сто очију имам, имао бих шта гледати.
Моја нити је лепа нити шарена као твоја, но ништа мање сваки ми час глава на концу виси, а ради шта? Ради коже!” Наравоученије Одавде нека себи узму прекрасну и преполезну лекцију девојке, а најпаче оне које мисле да су лепше
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, копље МИЗАР (мазар?), тур., молба МОЛЧАНИЈЕ, рус. слон., ћутање МУ̓АСИЛ (и мајасил), тур., хемороиди; пуцање коже на длановима и стопалима МУНАРА (и минарет) торањ џамије МУР, тур., печат, „штамбиљ” МУСЕЛИМ, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо
Милун скиде бубањ, који му се беше набио чак до рамена и закачио га некако ружно испод врата оним парчетом још запете коже, дотле Среја већ далеко одмаче и нестаде га некуд низ поток. — Та пушку ми дајте да убијем пса!
И тај дан хтео је ћир Трпко из коже изићи што му нико неће да верује да у Космају има хајдука и курјака. Али он је остао тврд у свом првашњем уверењу, и
Уздише капетан, уздише Ђоша. Један се тешка како се мора трпети, други се тешка како се из своје коже не може никуд...
Остало га ни ђаво не би разумео. Чиновници већ да изиђу из коже, колико им је досадио! Тек беше окружни начелник дошао у канцеларију, а ето ти му донеше писмо од среског ћате из
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком напицано, а листови нису од хартије него од коже. А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...
Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан. Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове. Тамо тек беше пакао...
Па, после, онај Алекса! Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!... Дати знаш како ми пркоси само!... Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... — Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се.
Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. Иван из коже да изиде. Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ено ти Јове карташа па гледај! Онакав газда, па сад спао на то да прегрће туђу шишарку и да купује по селима коже за Чифуте. Зар ти, забога, није жао да ја под старост чекам од другога кору хлеба, и да ова наша дечица служе туђину?..
Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст. Напослетку она га ипак извуче, но здера врло мало коже, а у исто доба и парче листа из књиге. — Ах, опростите! — рекосмо обоје у један глас.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Направила му је кецељу од коже коју је опарала са једне стародревне кожне фотеље, у којој је још њена баба одмарала старе своје кости, и последњих
Од те коже је направила и припасала лепо пáтку кожну кецељу, па сад изгледа у њој као какав пинтерски калфа. Сад се лепо влада, и
— Ју! Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида. — Тхе, биће шта буде! Ја ти сад из ове коже не изиђ’о!... Него, док се та комендија не сврши, кажи, бога ти, момку, да се и он повуче мало... нек’ чува дућан...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Види се да нема ни у чем оскудице. У првој соби што је са сокака велико је од коже канабе; над њим виси старинско, али лепо огледало; сто није нов, али је леп, од ораховине; на орманима шоље поређане;
Гледићка га хвали како лепо пева, а он да искочи из коже од радости. Тако после поноћи устану. Гледић не пушта их никуд, ту ће преноћити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
слуша из своје земунице како се они искрено згражавају због оног поступка Хрустићевог, па мисли: како се из њихове коже, у којој су они најмање неком својом заслугом, онај поступак заиста мора чинити гнусним, те изгледа природно што они
Африка
Пристаниште, као и сва светска, са безбројним магазинима, вагонима, стовариштима, наслагама: вате, кафе, дрва, вина и коже; доковима; гвозденим конструкцијама за утовар и истовар; бродовима из свих крајева света и са тмом црнаца одевених
Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико
Мирис њене коже на амбру, на уља и на траве, радује; али највише радује чудна дивља боја њенога гласа, у коме има узбуђених нота
На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера. Врло сиромашан декор за прву свештеницу села. Неки човек, стасит, уморне, клонуле
за нарочите прилике, дефинитивно је прецртавано дугим црним пругама од улепљених стабљика; моје ципеле од јеленске коже и беле чарапе стављене за посету (иначе у Боакеу остале нарочите тешке ципеле и кожне доколенице против змија и мрава
Ова испупчења добијају се било поткожним тровањем, било зарезивањем коже у коју се онда ушивају влакна мађијског била.
плетеним од сламе, да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама, овнова, пантера; да између прућа растеже коже, а пусти олињале питоме мајмуне и људе тамне, лене и наге, покривене мушицама, да шетају!
шта ће појести: у муљу пецају рибице, прождирући их живе; лове пољске пацове и пеку их над ватром, не очистивши их од коже и утробе (ја сам видео свог боја како налази мртвог пацова и узима да би га доцније појео); једу жабе, змије, мраве и
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
(Петру.) Чича Перо, иди брже. Тражи те господар. ПЕТАР: Наћи ћу ја мајсторе за коже, колико год оће, тек моја рука неће приступити. (Отиде.) МИШИЋ: Овај све о коњма бригу води.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута. За тренутак му се учинило као да се та гомила, над њим, склапа.
Неки човек необичне гојазности, у чизмама до изнад колена, у белим, јахаћим чакширама, од коже – нека жена, у жутој, свиленој хаљини, до земље, повисока – а иза ње, млада девојка, у зеленом, која им је махала
Све то, тај лепотан, златних увојака, глатке коже, није знао. Он се на жени понашао као на коњичком јуришу. Иако је Исакович, за последњих двадесет година био, дакле,
Није на младу, лепу, Циганку, личила само у лицу, него је као Циганка и играла, а имала је и циганске груди, тамне коже, чврсте, а врло лепу ногу.
своју, ванредну, чврсту, као циганску, ногу, из жутих, доњих сукања, а увече је откривала своје, лепе, груди, тамне коже, кад би, кроз смех, намештала своје црвене чешљеве, и косу.
Човек, који никад није био задовољан у оној кожи, у којој је, него коже мења, као змије. Као вук длаке. А остаје исти.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Црте су им врло изразите, лице каткад поцрнело од дима у кућама недовољно проветреним. Даље су печене коже, с познатим црвенилом људи које шиба ветар и непогода.
Нарочито је падала у очи затворена боја коже код ових источних суседа. У српском фолклору се Бугарин увек зове „црни Бугарине“. И само бугарско становништво (нпр.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Чим се њих двојица завукоше у папрат, стазом крај њих појури чича Брко вичући: — Чекајте, Шарове и мачору, од ваше коже начинићу себи јаку за капут и шарен торбак!
Кукурузовић скочи иза сна и прије него што је стигао да урликне, зачу из мрака Бркин глас: — Начинићу од ваше коже јаку за капут и шарен торбак! — Аха, ја ћу ти показати како се од мрког меде праве шарени торбаци!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
осмеха од пругасте слутње Од мога чипкастога ткива Моје крпице од тачкасте наде ОД жежене жеље од шарених погледа ОД коже с мога лица Врати ми моје крпице Врати кад ти лепо кажем 2 Слушај ти чудо Скини ту мараму белу Знамо се С тобом се
из моје главе што се распрскава Напоље само напоље 5 Теби дођу лутке А ја их у крви својој купам У крпице своје коже одевам Љуљашке им од своје косе правим Колица од својих пршљенова Крилатице од својих обрва Стварам им лептире од
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
у рукама каиш који се продужавао у нешто што је раније био ирски сетер, сада само гужвица псеће длаке и ољуштене коже. Коначно, и православна црква изби подне. Што се тиче мене и читавог чопора бабаца, није морала да избија било шта.
Она мала још је млатарала ногом по води, иако је Тиса била хладна и муљевита испод светле, дрхтаве коже, налик на живу. - Нисам чуо како се зовеш?
Мене ти задаци избацују из коже, иако теме нису ништа нарочито. Нешто као: „Шта мислим кад кажем реч мајка”, „Мој највећи доживљај” итд.
Коначно, то је писмо Рашиду избацивало из коже. А шта ако Меланију не избаци? - промиле ми хладноћа низ кичму. Шта ако она опази замку?
Било је то лице жене која воли и било је лепо упркос боји коже, косе и очију. У том тренутку, чини ми се, у мени се покренуло нешто. - Да си је само видела, Рашида!
Корачајући, осећао сам како ми чланци пуцкетају а испод глатке и свеже коже листова поигравају мишићи као да се спремам за неку велику трку.
То ме је, коначно, избацило из коже, сви ти дани које ћу провести као идиот. - Који ти је ђаво? - Рашида ме је повукла за надлактицу и унела ми се у лице.
Па ипак, свет испод коже реке био је нешто изванредно: слојеви смеђозелене воде кроз коју пролази сунце, нека рибица, неки лист а преко свега
Нешто низводно, војници су купали коње. Влажни, обасјани сунцем, с мишићима који су им поигравали испод коже, коњи су изгледали као коњи у филмовима о Дивљем западу. — Шта мислиш какав бих ја био кад бих био коњ, Рашида?
земље, расејан у прах или претворен у вештачко ђубриво, ја ћу се сећати тих усана, очију које се заклапају и мириса коже прожете сунцем. - Да изађемо на обалу, Рашида? - позвао сам је, али је она само затресла главом.
То је постепено почињало да ме избацује из коже. Рашида је, Боже драги, па она је морала да стигне! Она би морала већ да је ту!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима на кошуљи, па онда увек чакшире у чизмама, капа од црне коже.
— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим трговао, као и сад.
Па један велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже. А рукавице ретко трипут да навлачи. Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици.
велики орман пун разних ципела и чизама, са мамузама, без мамуза, чизме од најфиније коже, па од црне, од јеленске коже. А рукавице ретко трипут да навлачи. Прохујаше и његова лепа времена у лепој Кошици. Оставио је после себе леп спомен.
Црњански, Милош - Сеобе 1
чело главе, извесно је да је ослушнуо, али одмах затим загуши га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој му лежи горњи део тела, крај женине главе.
Искидане коже на потиљку и плећима, где је, у малим комадићима, као залогаји, испало крваво месо, погнуте главе, обезнанио се од
Затворена са свих страна, олепљена, имала је свега један улаз, низак и пун голубова, испод греда са којих су висиле коже. Пред ноћ, када би око ње пошли чамци и запалиле се многе ватре, чинила се збиља лађа, велика и застала у блату.
Скинут го, истрљан песком, па затим завијен у овнујске коже, Аранђел Исакович је донет пред своју кућу као мртвац, али са очима које беху широм отворене.
Беше леп Вук Исакович кад је узе, хладне и глатке коже, која је за њу била најдубљи извор уживања, јер је била необично чиста и пријатна.
Обилазећи села, прођоше крај огромних пећи и ливница гвожђа, из којих су истрчавали радници да их виде, одевени у коже, гарави и опаљени, црни као врагови.
Кад му уминуше боли у цревима, задрема и он, милујући каткад своје псе, који му се умиљаваху и подвлачаху под овнујске коже, што се беху угрејале на њему.
сав у процвалом дрвећу, мирисним шумама и брдима, тражећи згодно место за зимовање, где би стоварио све оне коже, кабанице, ћебета, што их је пук вукао и пртио од куће. Пролеће је било грануло свом снагом и топло лето на прагу.
Обнажена рамена сијаху јој се, као сасушене кости на сунцу, са удубљењима наборане коже, пуним белог прашка. Леђа јој беху укочена и утегнута у оклоп од свиле, а струк тврд и округао, као стабло неке старе
Они су се тукли грозно. Они су клали. Хватали за груди, обарали и клали, задирући руком у гркљане, цепајући коже и месо као крпе, пребијајући пушком ребра, руке и колена, разбијајући темена као тикве.
Уста су му, у наслагама зборане коже, била, као и зуби, тако неравна, као нека тестера што шкрипи. Промукао увек, викао је ипак јасно и гласно и војници,
дома и да му је исцурило једно око, да су му оба увета спала и да му је сад лице као глава у одераног овна, без коже, са испалим костима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Такође се стављају још и зуб (очњак) од вука, нокат од вука, парче вучје коже итд.¹⁵⁴ Да би се предупредио нежељен долазак вештице, избегава се, нарочито пред децом, да се спомене њено право име,
То су: реп од вука, лисице или зеца; кокошија тртица; ситне шкољке; нокат, зуб, длака или парченце коже од вука, длака или нокат од мечке, корњачин оклоп; парче змијине кошуљице; кост од јагњеће вилице; стврднута сукрвица
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Тражим помиловање за месечину и рубине коже њине, за њене сумраке, за пљускове косе расплетене, за руку сребрно грање, за њине љубави разголићене и проклете за
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
С временом је примио боју лондонске магле. Био је то џемпер који приања уз тело попут сопствене коже. Носио сам га годинама, све док од њега не направих личност. Његов леви рукав мирисао је на гар старих железница.
Додиривати се, пипати, дирати свог ближњег проналазећи топли и дрхтави комад туђе коже... Додирујемо се, тикамо се, поново смо жива бића од крви и меса које се буди под прстима.
Тражиш пријатеље на чије ћеш раме спустити своју руку, жене које ћеш додиривати откривајући најскривеније тајне коже; јуриш за стварима које ћеш дотаћи док још буду нове, невине и неоскврњене, али чим их додирнеш и чим их добијеш, чим
окренутих мору, осигурања против крадљиваца и пожара, резервних гума, столица на расклапање, помада за негу ваше коже и лосиона за негу косе, више леда у пићу и у срцу, шминке у ташни, све тамнија стакла наочара против сунца...
Те ноћи спустисмо се на реку. На месту испод моста званом Јалија, Андреа је свукла своје лаковане сандале од црне коже, беле доколенице и најзад своју шкотску сукњу.
Небо прелази из тамног у сиво и ружичасто. Девојка се кокетно отима — не сувише. Бел Ами њуши мирис младе, мокре коже, влажни потиљак са слепљеним прамењем косе. Жена. Она изгледа као прва жена на свету. И то је увек тако.
осећао је нелагодност улазећи у свлачионицу испред сале, где су се гурали његови вршњаци показујући нездраву боју коже и бубуљице. Око њих се ширио непријатан задах зноја и прашине са патика. Личили су на крдо ухваћених, ружних звери.
Али његове мишице начињене од лукавства лисице, костију и коже, лоше ухрањени мишићи дечака који је упознао глад ратних дана, никада до краја наједен, чак ни у најбеднијој
Висио је тако пред очима жене, свестан исцепаних патика које је морала видети одоздо, свестан ружних ногу и пегаве коже.
дана чула је како једна мала вештица каже другој тамо на Славији, гледајући са завишћу њену скупу ташну од змијске коже: »Шта јој вреди торба кад је већ уградила клима-уређаје!
ШЕТАЧ Када је Јоаким Марић пензионисан по потребама службе, добио је на растанку жуту ташну од свињске коже, упаљач »ронсон« и серију од три узастопна срчана удара. Од ташне се није одвајао.
А ја, ево, шапућем! – Опет вичеш! Ако не престанеш да вичеш, искочићу сад из кола! – Ја ћу искочити из коже! – О, господина је, значи, погодило то што сам му казала да је кућу направио само због себе? Каква осетљивост!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бјеху два прозорка, на којима, мјесто стакала, бјеху разапете јагњеће коже. На таваници бјеху необојене греде и даске, кроз које је пирило.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ако се нешто на лицитацији прода, те новце нико не види; ако се марва закоље, од коже и лоја нигде рачуна. Кога оћете, затварате; који вам што да, онога пуштате.
Милићевић, Вук - Беспуће
крстом на леђима, држећи у кошчатој руци ниско оборену старинску књигу чији повез бијаху изгрирли мољци да се, испод коже, на мјестима провидјело дрво, гутао и давио се у ријечима, прескачући их и скраћивајући, и сипао их у дугу, неуредну
Сремац, Стеван - ПРОЗА
« »Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, такав.« — Ама, окани се господина! Шта си му уз’о сад ту ваздан причати о себи?
Не зна још каква је, није је још окусио, али слути да није ништа добро, а зна извесно да се све то његове коже тиче; да он све то мора прогутати, па шта му бог да! Е, тако је некако и наш полаженик изгледао.
би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже. Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Но макар како, ђаволска је шала, И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и рисови, Ма млоге једу злотворски зидови.
Ето, ето већ једнога, Ето за њим и другога! Бежи, бежи, силан Боже! Промили му испод коже; Затрепета, плану оком, А поскочи лаким скоком, Она за њим, но залуду, Већ на стену попе с' уду; „Урош! Урош!
Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику! Милета је мокар ћа до коже, Ал' је јунак, те поднети може: „Да је лепше, било би ми право, Само, вели, нек је срце здраво...
њиву и ливаду, Па се ето од милине скаче, Оштри оне пламените маче, Јатагане, убојите ноже, Огледа и о овнујске коже: Гвожђем ману мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње креће,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А још кад се боље загледа она нежност и финоћа беле и провидне јој коже; оне фине, нежне маље испод косе, око врата и при крају образа; и оно колутасто, једва приметно руменило при дну јој
јелек, и, увив моје лице твојом косом, загњурим га у твоја бујна, топла недра, и осећам додир твоје меке, нежне, топле коже и сишем, сишем... Ђипих. Ухвати ме страх.
Стресох се. Чудно и тешко и неугодно, као неки страх, осећање обузе ме кад осетих додир те суве затегнуте коже на костима руке. Да ли то беше страх од смрти? Не знам. Само се сећам да сам дрхтао као прут од неког страшног осећања.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сјутрадан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми начиниш хаљине од коже, али тако да буду удешене кад се обуку да се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду
познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.
доведу пред воденицу, па и њу убију и одеру, па месо баце кучки „да му“, вели, „ни она не би гладовала“, а све три коже простре по крову воденичном да се суше, па се почне с воденичаром гостити погачом и печеним месом.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) Што се то тресе кућа? ЉУБА: Каруце, мајка, пролазе. СТАНИЈА: Што је то каруце? ЉУБА: Кола лепа од коже. СТАНИЈА: Па што тако трче? ЉУБА: Тако се иде на каруцама. СТАНИЈА: Да ти се истресе душа.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Приступи к њој и гледи како ради.) Тако, видиш како Срета уме да женама вади господство испод коже. Богме лепо ради. СУЛТАНА: Сад и руке да каљам. СРЕТА: Нека, други пут ћу ти купити рукавице. Дед мало ракије.
Чекај, отоич сам ти истерао два ђавола испод коже, али видим има јошт пет. СУЛТАНА (пипа се по леђи): Платићеш ти ово горко! (Трифићу.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Да ли се сећаш кише онога лета, Помешане са смехом и младим гласовима Двоје заљубљеника, промочених до коже, Поносних на свој посед који се зове Рим?
Но како да лог ти стерем Када се скриваш у тмуше? Виновник моје си душе, А тајиш ми твоје мере. Крвав сам испод коже, Ко фитиљ име ми гори: Требам ли ти, сатвори Још један завет, мој Боже.
Тхе ѕпіріт тхат И хаве ѕеен Мау бе тхе девіл...” Хамлет 1. Коштани оклоп главобоље, темељ Коже покретне испод јагодица, Припремљен сасуд за две шаке земље, Бушан под танким мишићима лица; Серијски облик испод
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Четрдесет и осам и петсто грама смешних идеја, вицева, секса, коже и костију и јамица на образима, прочитаних књига, спавања на левој страни и сањања у бојицама и плакања на тужним
огрлица у вароши, рибица у градском акваријуму, најексклузивнији манекен за јамице на образима, носилац најглаткије коже првог реда са златним прамењем иза ува, власница две леве ноге са штиклама које кривиш према унутра и још ти није
кожне закрпе на њих, кобајаги енглески системи, лежерност и све што уз то фура, а да видите, само са друге стране оне коже, све провидно као цедиљка за чај!
Села око града опљачкана су до голе коже, рођаци покрадени, тавани очишћени ... Највише тих фолирања мазнуле су, кобајаги, боемске кафане.
Овај пат, у питању је прасе. Ни криво ни дужно, оно је ошурено обријано до главе, то јест до коже, а када је све признало — на крају је испечено!
— Тако ти је то, моја Анчи — говорио је госн Суле — за мене нација, вера, боја коже и лова уопште не одигравају када је у питању другарство!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
СНИЈЕГ) Једнога снијежног дана три се другара сложе да пођу на далек пут: слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и лав од вуне, жут. Зима им дојади јака и сила Симе дјечака.
“ И једног зимског дана, док се пахуље множе, на далек пођоше пут слонче од порцулана, мајмун од сиве коже и лав од вуне, жут.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Како се разболео? — Ми смо се вратили пред зору са риболова, пошто је била грдна киша. Он је био до коже мокар. И ја сам му рекао да се склонимо, али он је хтео прво да уреди са барком и мрежама и одмах је добио болове под
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
неверног и сјајног, пушта да га пред његов чадор воде и задивљено гледа тог азијског пастира мишица двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака и један другом у загрљај падну, један без главе, други без стомака.
претестерише дрво знања за њим орачи вредни из најбољих школа преоравају мислено ткиво света устима се уштављују коже восак се топи отвара се печат и вавилонска кула пада као маљ по последњој граматици сликама лагано вратове дељу у
доста је словенске крви доста си се одевала у разне коже Монгола и Рима и северних лађа сад ће се моје дете попети на небо да суди сопствене ватре ћеш добити натраг у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Једино се чуо зричак и лавеж паса из долине. Овчари, увијени у јагњеће коже, спавали су по земљи. Само један стражарио је покрај ватре, која је тихо пуцкетала. А и он је дремао.
Паљење цигарета је најстроже забрањено. И пресамићени преко топова, прокисли до голе коже, провели смо тако целу дугу јесењу ноћ. У свануће настао је покрет пешака и прикупљање јединице.
То вапије за помоћ нишанџија Ђорђе, чија цела рука виси на једном парчету коже, док му из рамена шикља млаз крви. Засипа крв војнике, који журно цепају кошуље да би му запушили рану. — Сеци руку!
Одело им уваљано у блато. Чак и лице и руке. Били су мокри до коже. Зауставих нагло коња. Онда званичним гласом, у име команданта дивизије, наредих да се одмах врате.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Та она је одрасла у сиротињи: отац јој у једном оближњем селу шпекулише, продаје сељанима со и опанке, купује од њих коже јагњеће, вуну, воће и све друго што има доста муштерија у вароши а не захтева велики капитал.
Отац јој одговараше на сва питања, али оним истим својим изразима, с којима се погађа и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев.
Оде јој отац, купивши узгред ту у једној кући две овчје коже. Вајдица је и то: зарадиће на њима три — четири гроша. Љубица остаде скрушена, сломљена, без мисли, притиснута неким
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Чизме да се опрасе? СИМКА: Хоће да каже, чизме од свињске коже! БЛАГОЈЕ: Да се опрасе? СИМКА: Немој се мени ругати, сасвим сам сметена! Нека вам објасне глумци, ја не умем!
И најгори посао... све ти је боље од тога! ДРОБАЦ: Мого сам и да обрађујем земљу, да штавим коже... Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно... Мого сам код Браће Пецовића да учим браварски занат...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Барун је дочекивао Бадње вече и Нову годину у ријечком Орфеуму. Скидао је играчице до голе коже и сипао у њих шампањац. Вели, тако треба дочекати рођење Христово. Иако није трпео Србе, Враницани је мене трпео.
Ја сам из Беча пошао у жакету боје благо зелених маслина, у ципелама белим, од коже јелена, са шеширом црним играча тангоа. Био сам типична појава свог времена.
На новој румунској граници, веле, Мађаре који се враћају из рата скидају до голе коже. А на чешкој граници одузимају им чак и ципеле. И ми, Југословени, кажу, пљачкамо оне који се враћају из Италије.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Магдалена је била већ давно мртва. Од ње не беше остало ништа осим голог костура. Само јој је на глави било мало коже и косе на оном месту где је Исус положио своју руку кад јој је опростио грехе.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
После једног сата поп се врати. Бејасмо готови да »искочимо из коже« од нестрпљења. — Шта би? — салетесмо питањима.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Него, ако си дошао за неки посао, а ти говори! ЈОВИЦА: Па... па и за посао. Ти имаш, знаш, неке јареће коже. Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд...
ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале! Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си
ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале! Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си пошао.
Него ти увек тако: обилазиш девет сокака док стигнеш у кућу у коју си пошао. Друго си ти дошао, ниси за коже. ЈОВИЦА: Ништа друго, него за коже! ЈЕВРЕМ: Е, па, дедер сад, немој да му кажеш!
Друго си ти дошао, ниси за коже. ЈОВИЦА: Ништа друго, него за коже! ЈЕВРЕМ: Е, па, дедер сад, немој да му кажеш! Па јеси ли Ти, бре, пио алвалук кад сам их продао?
Па јеси ли Ти, бре, пио алвалук кад сам их продао? ЈОВИЦА (као бајаги досећа се): Па је л' то за коже било? ЈЕВРЕМ: Није, него за дрењине! ЈОВИЦА: Ја смео с ума. ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази).
ЈОВИЦА: Па, то. ЈЕВРЕМ: Уха, почео од курса, па на јареће коже, а свршио са кандидацијом! ЈОВИЦА: Па велим... ЈЕВРЕМ: Јеси ли ти о томе говорио са господином начелником?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу и околини; а други је господин Светислав, од Тешмана много финији, »путник« из Београда, који
Вредан, па му, што кажу, и бог наспорава! Газда Ђорђе држи механу, а наравно и дућан; купује храну, шишарке, коже, грожђе, свиње, а даје и новац под интерес на облигације.
А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој магази. Ко му падне шака, не искобеља се тај лако!
А шта ћете говорити тамо? Сигурно ће се и опет нешто народне коже тицати!? Скупићете се тамо као конспиратори противу народних слобода; утркиваћете се ко ће више и бољих предлога
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ено, Џим Хухухинд виски уопште не пије, Има дућан препун седларске коже, Своје синове мази и никада их не бије. Живот Крсте Пепе зато је препун бола...
ИИ Све се изопачило, Небо се наоблачило. Изјутра се до коже свлачило, А у подне се замрачило. Још су помало топли зидови кућа, Али дрво већ слути кишу и осећа се одлично.
Ал и напуклих костију, шупље коже, Срушена и мртва, шљива може Да се, по нагону веома старом, Окити блештаво белим бехаром.
каменом добу: Осушену животињску кожу, преко рамена Рипиду од грубо обделаног камена, А када би веће количине коже приспеле, Они склони луксузу шили су и ципеле. Јести и преживети, беху мисли водеће.
Али зато, као од шале, Подсече левици нокте до коже, Воли ред и рад (као шеф сале) Ал себи да подреже нокте — не може!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Њена кожа, због своје мекости, јачине, еластичности и издржљивости има нарочиту вредност. Штавлење коже врши се на начин нешто другојачи од обичнога штављења, а кад је тако уштављена, она има разноврсну употребу и нарочиту
је у Билфелду, у Немачкој, фабрика у којој се разноврсне израђевине добијају искључиво од рибљих кожа, а поглавито од коже јегуље и ајкуле.
Од јегуљине коже ту се, на пример, израђују елегантне ручне кесе и лака јака обућа за даме, фине кожице за повез књига, бичеви најбоље
Неки од њих имају, јачине ради, јегуљину кожу само у средини, а споља је кудеља. Други су израђени од саме јегуљине коже, исечене на танке кајшеве и чврсто оплетене. Такви су конопци изванредно јаки и савитљиви.
Такви су конопци изванредно јаки и савитљиви. Напослетку, велике количине очишћене, али неуштављене јегуљине коже откупљују пиваре и употребљују је за избистравање пива, за шта се показала као боља и од, најбољег желатина.
Заостали неупотребљиви делови коже враћају се опет у фабрику, где се од ње и других рибљих отпадака кува изврсан лепак.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Тијесна су врата уљанику, за међеда скована сјекира. Јошт имате земље и овацах, па харајте и коже гулите! У вас стење на свакоју страну зло, под горим, као добро, под злом.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
сувим али нежним прстима и са још нежнијим, више длана облим и пуним чланком руке, који је показивао сву белину њене коже.
чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод белине коже већ назирале, као одавно зреле, неке грудве. Једном у мало не учини лудост. Било је некако на измаку лета.
Особито му је била сниска, до коже ошишана детиња коса изнад испупчена чела. Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
да каса једнако узалуд. Кокша из Дивоша. — Одговори се, у Срему, кад ко запиткује: ко? Крвав испод коже. — Одговори се у инату ономе који пита: ма какав си ти човек, болан? Прву, средњу и последњу (чашу).
ОД ЗЛОГА (Од црног пришта) 1 Изиђи мирни, изиђи добри из кости у месо, из меса у кожу, из коже у длаку, из длаке у нож, с ножа под нож; изиђи па иди преко мора без одмора на пастушасте коње, у кошутин рог; изиђи
(Глава, очи, уши, нос и уста) 54 — Што си год од кога чуо, ја сам ти казао? (Језик) 2 (ПРЕДМЕТИ) 55 — Без коже уђе, с кожом изађе? (Хлеб у пећи) 56 — Бијесна куја лежи у ’растовом пању?
(Друга чизма) 355 — Што ваздан гори, а никад не изгори? (Огњиште) 356 — Што је од дрвета и од коже, а длакама говори? (Гусле) 357 — Што увек иде, а с места се не миче?
— Није, куме, него зло, јер ми покрепаше овце! — Богме, куме, велико зло! — Није, куме, него добро, јер сам одерао коже с њих, и за њих сам купио добру појату и у њој пуно сламе, па сам ти опет на главним. — Па, куме, опет добро.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
НАРОДНЕ СРПСКЕ ЗАГОНЕТКЕ ШТО МИ ТИ ЈЕ ЗА ШТО? 1. Без ивера на води ћуприја. 2. Без коже уђе, с кожом изиђе. З. Бијела кока испод стрее вири. 4. Бијела њива, црно сјеме, мудра глава, која сије. 5.
како би се уњ попели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за
реку најстаријему да он свога коња закоље, али он не шћедне, па ни средњи не шћедне, онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак.
” И тако се договоре, те мати ужари пећ, па кад у вече изиђе момак из змијиње коже и легне спавати, оне некако украду онај свлак па га баце у пећ.
начинио и од злата хаљине.“ А баба јој рече: „Сад ти незнам друго, већ ишти од саме мишје коже, то баш неће моћи начинити.
сваки човек донесе по толико и толико кожа од мишева, и тако за неколика дана добије кћи царева хаљине од саме мишје коже. Па одмах цар скупи сватове да се сутрадан венча са својом кћери.
се однесе у собу када воде и две беле патке, а она закључа врата, и пусти патке у каду, па обуче оне хаљине од мишје коже, а од свиле, од сребра и од злата у ораховим љускама метне у недра па кроз пенџер побегне.
Онда она у својој собици свуче хаљине од мишје коже, па обуче оне од свиле, па отиде међу господу. Сви се зачуде њезиној лепоти а особито звезди на челу.
“ По том се украде и отиде у своју собу, свуче свилене хаљине, пак обуче опет оне од мишје коже, а господа кад опазише да је нема, стадоше питати: „Куд је та лепота?“ а највише царев син.
син мало поигра с њоме, опет се она некако украде, па отишавши у своју собу свуче сребрне хаљине, а обуче оне од мишје коже. По том царев син распише за Леген град где је, и од свуда отпишу, да тога града нема.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Немам кров, ал барем имам поклопац! Не могу да вас огреју ни топлане, ни церова дрва, ни угаљ, ни овнујске коже! А како то неког и једна лула може? Ствари, ствари, благо... обично ђубре!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.
По опису намах познаде фра-Бону. Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица. Остали како који, већином стари.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Уста су му отворена и из њих, кроз бркове, као из малог меха, шишти дахтаво са укусом зарђалог ножа, злата, свињске коже. Велика гашњача утрну. Мрак покупи дукате.
На Ђорђевој шубари отопи се и последња грудвица снега. Према ватри светлуцају мокре длачице јагњеће коже. Он и дале седи нем и непомичан, дебелим сукном окован.
је сиво, као и мозак без чеоне кости, ни ледена кора снега што је оковала кровове и земљу није хладнија од његове коже, јер је и једну и другу ноћас смрешкао ветар, па се и опанак заледио, пешице не може, штала је топла као жена и кисела
После је мати дала фес млађем сину, а он је понео шубару од јагњеће коже. Фес им је био велики, па га она белим концем прошила да га смањи.
да је није жалио у тим тренуцима док се, као усправљена и ољуштена змија, грчила уз чађав зид поред разапете телеће коже, искрзане на крајевима, са стиснутим песницама налик на телеће папке.
Купићу ти чизме и корбач од змијске коже. Видео сам, то носе газде у Мађарској. Само ми ти брзо расти. Деде, потрчи! Чик да стигнеш гусана!... Држи га!
дна бледа месеца што никад нису престала да се грле, и јурну руком у дојке, да згрне у себе сву топлоту и нежност коже коју никад сунце није видело, па да гази земљу топао и млад, не, он то само хоће срце да јој провери.
Дуго стоји, па прислони лице уз Адамов врат. Чује како мало срце куца. Удише мирис младе коже и плаче. Нису хтели да ме убију. Нико ме се више не плаши. Али ти ћеш да порастеш. Још једино тебе имам, иако ниси мој.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Мора да га има. Где пију остале звери? — био је разложан Смејачко, али Плачко ни да се макне: доста му је и лавље коже, и мушица, и врућине, и песка! Лежао је тако све до ноћи.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Намрштио се, са гађењем: осећао је да ће њихови аргументи морати да га убеде. Али из те се коже више није могло. Док се у интову Аврама Петронијевића возио на Врачар, Вучићу, коњи су касали преко утабаног блата на
Стојан би почињао да игра неку од својих улога које као да су, све, имале исти циљ: да други човек изађе из коже а да Стојан завири и под своју. То је било опасно, и бридело је, али се живот тако памтио.
Није се могло. Гласови о збивањима стизали су, у Гружу, прво њему јер је он био први човек. Ни из те коже никуд. Тако је, у јесен 1813, док су обасјане, меке измаглице падале по гроздовима и јабукама, и клиповима кукуруза,
се примицала да пољуби ту ру– ку, која јој је праштала, мрзела је Милоша: нагнута над ту руку, удахнула је дах његове коже и, очајна, знала да га више не мрзи довољно. Доцније, у годинама што су промицале, није га уопште мрзела.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ту, њима несхватљиву, небеску појаву, а тада им рече: „Време је да пођемо кући, иначе ћемо покиснути до голе коже“. Они се дигоше и пођоше низ брег. Неки од њих зграбише неколико камичака и бацише их на Паролоса који је још спавао.
више, капљице зноја поцурише са његова лица, он поче да дахће као преморен пас и показиваше жељу да искочи из властите коже. Но остали присутни били су се већ снашли, а први од њих мајмун.
Обузе га туга кад помисли да ће је његова војска опљачкати до голе коже, јер ниједан римски војсковођа не смеде се одупрети захтеву својих војника да сваку освојену варош опљачкају.
“ „Опервазио сам те полукугле јаким углачаним ободима који су се тачно поклапали, па дадох начинити од коже прстен, натопих га воском и терпентинским зејтином да не би пропуштао ваздух, тада положих своје полукугле једну на
расчу да се Њутн опоравио, а његови непријатељи, који већ мишљаху да га смеју поново напасти, опљачкали га до голе коже и претставили свету као човека који се китио туђим перјем, осетише на својој кожи да малаксали лав има још увек оштре
да бих сталном употребом мишића, рецимо гимнастиком, успео да их ојачам, а да би тропско сунце оцрнело боју моје коже“. „Али, драги господине, све то не би вас начинило другим створом“. „Другом животињом но што већ јесам“.
То би било довољно да своје непријатеље разоружам до голе коже“. „Могли сте их, другим речима, згњечити тежином свог ауторитета“. „Да.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
оделу паланачког занатлије, уђе без поздрава н извињавања, носећи у рукама две потпуно нове ручне торбе од фине жуте коже.
и раније био опазио како је, с времена на време, крајичком једнога ока, контролисао стоје ли његове торбе од фине жуте коже где их је оставио.
кога је у овом, посве жалосном и нежељеном случају, представљао човек са торбама од потпуно нове и фине жуте коже и супруга му упрепашћеног изгледа.
из трбушасте неке земљане тестије, па га преместили у заједнички бетонирани подрум, где је пуно голих, ошишаних до коже и знојавих људи седело један другом у крилу, да маково зрно не би могло пасти на под.
измешао се мирис и смрад од покислог сукна, обојака, ракије, дима и прашине, од кујне, од штале, од покисле псеће коже.
нишани, док они просто и не трепћу, задуго мерка, враћа, намешта капислу, опет нишани и циља, и сви већ да изађу из коже, кад он, најзад, окине.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Касније је послао, у знак високе пажње, своју фотографију (тешко алкохоличарско лице у свјетложутом оквиру од јелење коже с танким златним рубом), која је отада увијек висјела над диваном у салону.
Али, изгледа, човјек не може да се ослободи лажи као ни своје коже. И по свој прилици ово је први пут што сам и самом себи ту ствар овако изричито и докраја признао.
Припреме су се вршиле и покуси одржавали у дугој мрачној магази у којој су се иначе сушиле говеђе коже. То је била пространа, ниска, грубо зидана приземница дебелих зидова, некадашњи лазарет, на рту који је затварао луку.
у љетне се дане излијевала потоком из те грађевине у мутни плићак луке прљава црвенкаста вода у којој су се стројиле коже; ми дјеца замишљали смо да то у ниском здању без прозора кољу маурске џинове.
Као да је раније нисам уопће био примијетио. Потпуна супротност Калпурнији; бујна плавојка испуњена до испод коже меком бјелопутном податношћу.
Очевидно, сасвим скорашња набавка. Извадио је испод предњег сједишта велику нову крпу јелење коже и узео брисати стакло, блистави метал хладњака, фарове.
опет изглађују и расплињују, па изнова на друге начине мијесе и обликују, у ону аутономну игру мишића и длаком обрасле коже између чела, очију, носа... „Неко сам вријеме био макнут с положаја.
Све су то само симптоми оне потребе да се изађе из властите коже, да се дезертира с поља умјетности. А то је, опет, само знак да нам умјетност није више оно за што смо је некад
Живот ми није био друго него низ сусљедних „ослобођења”. Одбацивао сам од себе све, свлачио се до голе коже, као бродоломац пред скок у валове. Вјеровао сам да тако постајем цјелокупнији; више свој, више ја.
Можда је онај примарни осјећај бескраја у нама тек једно очитовање нашег физиса: ствар плућа и осјетљивости коже. Имам истанчано и сасвим сигурно чуло за испречен зид пред собом, за скучен оквир око себе.
Или се појави лагано мрешкање коже, те поиграва негдје на крилцима носница, негдје око уста. Ето: ту је сад усредоточен он, ту је сад читав он.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица је не само добро знао откуда су те коже, ну је, заједно са целом кућом, пробао печења и јаније, зготовљене од добрих јаловица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
како би се у њ пепели, и послије дугога промишљавања и договора, договоре се да један од њих свога коња закоље, и од коже коњске да окроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за
реку најстаријему да он свога коња закоље, али он не шћедне, па ни средњи не шћедне; онда најмлађи закоље свога, од коже његове окроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак.
Други пут пођу сви на воду. Дивови понесу биволеће коже, а старац скопак. Дивови наточе сваки по мјешину воде, а старац поче копати око врела.
Сјутридан дође Грбо пред краља и рече му: — Хоћу да ми начиниш хаљине од коже, али таке да буду, кад се обуку, да се не може познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од
познат или је човјек го или у тијем хаљинама, и на њима да буду окна од стакла куда ћу гледат и дуга цијев исто од коже. — Што ће ти таке хаљине? — упита га краљ.
А једна најстарија овца рогуша рече: — Ма, фала да је тебе, боже, да ми је знати по нашој смрти ђе ће ове наше јадне коже?
Зато вас ми и кољемо, да проклети свијет ваше коже као врагови не растеже и комада; а ђе бисте милије и ласније него вашој браћи у врућу трбуху!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мало је било ствари које су ме више занимале од свирања српског гајдаша који је притискањем мехова од овчије коже нагонио ваздух у цеви и прстима регулисао проток и мелодију коју је овај инструмент стварао.
Црна шубара од овче коже уобличавала је мој лик правог сина Идвора. Кад сам се на пристаништу при уласку у брод опраштао од оца и мајке,
Ћипико, Иво - Приповетке
На путу их дочекаше финанцијални стражари и до коже обађоше. Код млађих девојака уставише се дуље и претраживаху их строже, пецкајући их ради њихове младеначке
пет новчића и добаци скањивајући се: —Ништа ми не дометнусте за оно што смо воду из конобе грабили и смочили се до коже. А сва је прилика да ми се син тада напатио. Гле ти ње! — завиче господар и окрене се жупану. — Јеси ли видио?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Пауза.) Па да, увиђам и ја сама да је то врло незгодно, али, шта ћу, не могу из ове коже. Та како казнити, нећу га казнити, него ћу га испребијати, али је мени главно да се некако заташка ствар код енглеског
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
У Солуну му се већ товаре огромне количине вуне и получињене призренске коже. То Му је ваљда последњи узмах, јер је остарио. Пред полазак је оставио завештање, да његова мука не би отишла у ветар.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: А ти ајде буди Јохан, то је лепше. ЈОВАН: И то нећу, нисам ја Немац. Боље да идем топити оне коже што су од мајстора заостале. ФЕМА: Шта, коже? Тај смрад у мојој кући неће више бити. ЈОВАН: Кад неће, ја идем од вас.
ЈОВАН: И то нећу, нисам ја Немац. Боље да идем топити оне коже што су од мајстора заостале. ФЕМА: Шта, коже? Тај смрад у мојој кући неће више бити. ЈОВАН: Кад неће, ја идем од вас. ФЕМА: То је инпетретиненција!
ЈОВАН: А, баш погодисте! Колико сте реди боси и са мном заједно растезали коже. ФЕМА: То је импретиненција! ЈОВАН (продужи): Па знате ли, мајсторице, кад вас је покојни мајстор оклагијом чак у
МИТАР: Шта се замотаваш, погани једна! Ја ти смрдим, а како ти је било кад си коже газила? — Зар ти није муж доста новаца оставио, него и ствари да залажеш? (Извади сат и бурмушицу.
ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице. ФЕМА: Мајсторица, ниткове, ваљда сам ти коже чинила. МИТАР: Него ниси. Знаш шта је, Фемо, Васа нек узме Евицу, а ти пођи за филозофа.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Још ми смрт у ушима зуји Ноћ с ове стране месеца често огрезне у непотребне истине и одушевљена клања. О, испод коже млаз крви моје чезне ноћ с оне стране месеца, ноћ вишања. Ал сва су затворена врата. Сви су одјеци мртви.
СЛЕПИ ПЕСНИК Филипу Вишњићу О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може. О чело моје од сна и ветра мапо!
У тихом се цвету неке ватре пале. О чело моје од сна и ветра мапо чудних открића виду испод коже, у измишљеној сенци цвете и лампо уместо речи која се поновити не може. О чело моје о моја слепа мапо!
Краков, Станислав - КРИЛА
И скакао би, али га опрезни кајиш од коже приграбио, и везао за мало седало. Доле је био вртлог планина, зидова, минара, воде и пространих вардарских ритова.
Ни себе није чуо у хуци. Ипак је морао да кличе. Пред њиме су била испупчена плећа и сулуда кацига од коже. Глава је била мирна, само су две руке кретале и повлачиле полуге, жице, точкове и ручице.
Неко је доцније говорио како је кундаком дотучен. Ко би још сазнао истину у рату? Испребијани кмет се дигао са овчје коже, и уз сузе је поднео хлеб ослободиоцу. Мија је потражио од њега ракије. Рекао је да буде што љућа.
Он се трже, скочи, одлете му комад одела и коже, кад нешто страшно пуче и он јаукну свом снагом свог младог гласа. Сруши се као пресечено дебло и груну те лом у
Петровић, Растко - АФРИКА
Пристаниште, као и сва светска, са безбројним магазинима, вагонима, стовариштима, наслагама: вате, кафе, дрва, вина и коже; доковима; гвозденим конструкцијама за утовар и истовар; бродовима из свих крајева света и са тмом црнаца одевених
Погађа се да је сед, дежмекаст, коже изборане климама. Вече, оно нагло екваторско вече које пет минута измења своје боје по небу, тако да је већ ноћ када
Мирис шуме у ноћи на лим, на воће, на коже звериња. Вуије каже: „Мирис афричке ноћи!“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико
Мирис њене коже на амбру, на уља и на траве, радује; али највише радује чудна дивља боја њенога гласа, у коме има узбуђених нота
На зиду разапете прашњаве коже антилопа, крокодила и гуштера. Врло сиромашан декор за прву свештеницу села. Неки човек, стасит, уморне, клонуле
за нарочите прилике, дефинитивно је прецртавано дугим црним пругама од улепљених стабљика; моје ципеле од јеленске коже и беле чарапе стављене за посету (иначе у Боакеу остале нарочите тешке ципеле и кожне доколенице против змија и мрава
Ова испупчења добијају се било поткожним тровањем, било зарезивањем коже у коју се онда ушивају влакна мађијског била.
плетеним од сламе, да забада мотке које носе на себи лобање хипопотама, овнова, пантера; да између прућа растеже коже, а пусти олињале питоме мајмуне и људе тамне, лене и наге, покривене мушицама, да шетају!
шта ће појести: у муљу пецају рибице, прождирући их живе; лове пољске пацове и пеку их над ватром, не очистивши их од коже и утробе (ја сам видео свог боја како налази мртвог пацова и узима да би га доцније појео); једу жабе, змије, мраве и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Изнутра је допирао тежак задах масти, коже, људског зноја, све измешано са мирисом земље. Моје су се очи једва привикле на полутаму.
Тако је ваљда морало бити... — А и шта би могао друго да ради! — додаје Драган. — Наравно. Из једне се коже у другу не може. Тако је ваљда опредељено... Пред тим неразјашњивим проблемом, он се мири и вели: судбина!
Била је то тренутна слика, али ми се непрестано наметала, јер сам био до голе коже мокар... Пљусак је бивао све јачи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ципеле од коже или папуче Неће ни слушкиња сад да обуче, Већ везене и свилене ћенар и саде; Српско платно господична која би саде Поне
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Знаш те нихилисте, врло су вешти да сакрију бомбу. Претресеш га до голе коже – нема ништа; изведеш га на саслушање и учтиво га запиташ: како се зовеш, а он, у одговор на то питање, бомбу па буууу!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Нарочито у магази где су каменови соли, полуге гвожђа, гомиле дасака, сирове коже, вуне. И да је само увери како је еспап ако не већи а оно никако мањи, са снагом великом за његове године, он би лако
Чисто као да га пије, притискује еспап у магази, коже, со, даске, у кући, у подруму она бурад, каце масла, сира, вуне, у сандуцима стајаће хаљине, новац.
по дућану и ветрећи га, не истера из њега сав онај ноћни, и влажан, земљив, кисео задах од еспапа, соли, катрана, коже.
У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже. Младен обично загледа тевтер, бележи вересију, рачуна. А по чаршији као обично.
Ћипико, Иво - Пауци
И ливада слабо је понијела ове године. Колико се само напатио, прокисао до коже, одвраћајући воду и копајући јаругу, колико је земље преко себе пребацио!
Али он неће моје коже, што ће му? Земље хоће, која се сада тешко стиче... И јао ономе ко је из руке пусти: оде ли једном, нико је већ не
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
по највећим жегама не увија у сијасет тих рогобатих сукњетина, шалова, марама, ваљда само зато да ниједан делић своје коже не би изложила нашим очима? Пипац Кирча жестоко мрзи Јелену.
Кад је хладније, Исидор носи на чукљевитим ножурдама опанке од свињске коже, струже њима по поду, и тада сам у стању да, пре него што бане на врата, склоним под јастук ову ствар.
може одупрети титрајима женске пути, зар му се неће у једном тренутку завртети у глави од њезине близине, мириса нене коже, меког мазног гласа, њеног даха и пламсаја у њеним очима?
много хајали што их одозго мотри моје избечено око и што их старим хараксалом уписујем у парче избељене зечије коже. Они су радили своје некако одвећ комотно, чак понижавајуће комотно, као да ми не постојимо овде у Кули.
Требало би да буду друкчије, као распадајући чиреви, гнојне и крваве, да нечастиви има куда да изађе. Ни педаљ коже не би смео остати читав, али за такво ровашење није подесан овакав млакоња као што сам ја, требало би камџију тутнути
Доле, у доњем дворишту, игра коло. Свирачи цијуличу у свирале и двојнице. Јекће бубањ од свињске коже. Меша се свеколика свирка и галама.
Сутра ћу све надокнадити. Жестоко ћу се окомити на своје грешно тело, сваки ћу делић коже оставити у модрицама, својски ћу се заложити не бих ли искијао ову ноћ али молим вас, људи, свеци, моћници, посвећени
Док су калуђери кадили тамјаном наше ћелије и износили напоље постељину на којој смо лежали, нас су свукли до голе коже. Мантије, рубље и постељину су потопили у велики бакрач у коме је врио цеђ од глоговог пепела.
То је било добро јер се од оног махања цеђ мало охладио, па кад је пришао да нам са коже отире грехе, било је лакше поднети.
Оно што је он пристао да им да то су три нове тежинове кошуље и три пара опанака од телеће коже, све то добро пошкропљено светом водицом, окађено тамјаном и обилно посуто пепелом од глоговине.
Овде: вила, висока, витка, седефасте коже, окупана у светлуцавим млазевима вилинских кладенаца, намирисана испарењима шумског и ливадског цвећа. Можда Доротеј?
Под теменом ми је меко, све ми урања у мекоту њезине коже, јер више нема ни оне ланене тканине, већ ми коса и врат леже на њеном голом бедру.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Бошко је тврдио да је Талијанка, и позивао се на црквене књиге. Мала и нежна, коже болесно беле, косе ватрене, очију некако превешених и скривених, нерадница, пробирачица, нова млада је врло необично
А шта би почела? Исто то још једаред... Једна судбина за једног човека... никуда из коже, и од Божје воље... Само да су она деца друга, могло би се с њима певати, с младости...
стармала нагваждања, него се то на неки начин већ матори, и сагледа се чисто и бистро оно што зрели људи кажу: из те коже никуда. Али његова ведра храброст га опет подиже. — Што тако све видиш наопаку страну?
У девет је госпођа апотекарица чула за шлафрок младе госпође, и чудила се какве то могу бити кућне ципеле од златне коже, у шиљак, и с великим петама. — Елегантан свет то облачи за бал, а зна се шта се носи у кући .
Тамноплав сомот с мрким кожним украсима. Шешир сав од фине мрке коже. Ципеле са уметцима од плавог сомота. У руци штап. — Сва у кожи к'о ловац! Локне, Боже да ли су праве?
Друга клима, друга храна, други обичаји животни, и човек изменио боју коже, покрете, глас, ход, а већ да се не говори о начину одевања. Павле је ојачао, али некако оматорио и огрубео.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
место срца, рукама у виду гвоздених вила и фосфорним очима, које се у мраку светле као мачје око, и стомаком од говеђе коже, пуним разних цифара које та наказа бљује на уста. — То је математика! Да, то је математика!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ни прст се пред оком није видео. Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија.
А хладна киша, терана ветром, бије у лице. С тешком муком пењемо се уз неки превој, прокисли до коже. Блато пљашти под ногама, а душу притисла слутња тешка и сива као олово.
Пијуцима буше чауре. На фуражна кола бацају сандуке, архиву, па их поливају гасом... А дим од сагореле коже гуши. Простор је засићен гаром и чађи, што миле по земљи. Послужиоци разбијају ушице на топовским цевима...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Док радите жуди вас земља удаљена А заносе вас као фантоми чудне слике, Чамци од коже шивене, Ескимоси у трбуху китова. Масни.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је жарило! Како болело! Са дланова су јој као латице макова отпадали парчићи коже. Гледала их је како падају са висина на земљу и претварају се у црвене цветове мака, али ниједном није јаукнула.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) ПОЛИЦАЈА (обрадован одласком Миткиним полети бесно ка Коштани): Пењи се, јер сада ћу камџијом парчад коже са леђа да ти кидам. (Пандурима): Уносите је у кола.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— превали се на бок. Одоздо му се указаше ноге, праве ноге у опанцима од пријесне говеђе коже. Те се ноге мало гицнуше, мало ритнуше, мало загребоше по земљи и за трен ока из пласта се извуче читав читавцат
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
од њега не истече напоље не може своме срдцу одолети, ни му запта дати; све се разждиже и лије му се, разлива испод коже семе, те му болест задаје и мучи га и сакати му ноге.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати. Због тога се, ето, сукобише и посвадише Зона и Мане.