Јакшић, Ђура - ПРОЗА
нема надати, а после диже суморно главу и стаде ми приповедати: — Тако, пре неколико година, ишао сам са мојим кожицама у Параћин на вашар из Кривог Бира. Пошао сам још пре сванућа, а кад је зора зарудела, био сам насред Честобродице...
А какав беше! Хе, мој брате, ја ти онакога већ нећу за живота узјахати!... На вашару сам штетовао на кожицама, код куће, опет, застанем жену где се разболела; зло, да не беше тета-Маце!