Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лавица и лисица 22 15 Курјак, баба и дете 23 16 Курјак и ждрал 24 17 Курјак и јагње 25 18 Курјак и овца 26 19 Курјак и коза 27 20 Курјак и лав 28 21 Курјак и коњ 29 22 Лисице 30 23 Лисица и дрвена глава 32 24 Лисица и грожђе 33 25 Лисица и
19 Курјак и коза Курјак упази на високом каменитом месту козу гди пасе, и не уздајући се да ће је ту моћи ухватити, науми к себи је
” Наравоученије Курјаков совјет овде чини се добар и полезан, али за њега, а не за козу. Зато и коза паметно ради гонећи га од себе, његовом совјету и притворној доброти ругајући се.
Африка
— Н. се насмеја: — Замислите црнца који вас пита: „Ко је ви?“ и ви Му одговорите: „Бели духови који желе да твоја коза поломи ноге, да твој кров падне под тежином пантера, да се кроз твој праг провуче питон.
по фетишима и по жртвенику полепило се упрљано бело перје од последње жртвоване кокоши, вуку се око њега празне лобање коза и антилопа, љуске од јаја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он би могао да ошамари госпожу, што скаче као коза од стола, али ни то не би помогло. Та жена би била у стању, ако би њих двојица, мушкараца, пошла, да доведу њену
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Поглавито се баве сточарством, и то гајењем ситне стоке. Због коза их зову у пошалици Кецкари (козари). Назову их и Улуфима, али нисам могао утврдити откуда је то погрдно назвање.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
великих вода, класастих јечмова, винограда; дува ветар преко лисица, курјака, зечева, медведа, срна, јелена, оваца, коза, коња, говеди, кокоши, голубова, сеница, препелица, кукавица, јаребица, сврака, врана, чавака, славуја, крагуја...
98, бр. 492) — Тешко изађе добро дете од неваљалих родитеља. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 417) — Де ритала коза, онамо ће и јаре (какви су родитељи у рђавом смислу, онаква ће бити и деца). (Костић, П., ГЕМ, 1930, с.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Испричао је све знаке по којима се познаје коза, и оставио је — да би се самостално развијало мишљење у деце — да она сама кажу какву све имамо корист од јарца, и са
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' кô увек тако је и саде, Сваки јарац кâ и коза друга, Дуга репа Бог му не придаде. Ето песме на дивну направу Како мило да сакатим здраву, — Име њојзи кажу рима
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Како то рече ...му ...муз ... — Музеј, брате. Знаш, ваљда, шта је музеј? — Знам, ђаволску матер. Научио сам код коза у мојој Врепчевини. — Човјече, музеј ти је зграда у којој се чувају разне старине, разумијеш. — А то ли је.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И ЖАБА КОРЊАЧА 201 ЧОЕК И ЗМИЈА 202 ГРОЗНИЦА И ПАУК 203 МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА 204 ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ 206 ВУК И КОЗА 209 ЗЕЦ И ЛИСИЦА 210 НЕВЈЕРА СТРАДА 211 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 214 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КОРЊАЧА 215 НАЈЉЕПШЕ МЈЕСТО У
Не прође мало, а туда се јави чобанин и гонио је козе, док једна коза се тамо амо дође до оног мјеста ђе је ћемер био закопан.
Зарови коза на оном мјесту, а ћемер се укаже, те коза потегни, повуци, док извади ћемер. Угледа то чобанин, па брже боље прилети,
Зарови коза на оном мјесту, а ћемер се укаже, те коза потегни, повуци, док извади ћемер. Угледа то чобанин, па брже боље прилети, зграби ћемер, поћера стоку па бјежи ондале.
цу! А мој ти јарац бјежи! ВУК И КОЗА Ухвати вук козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па пође да је изједе, а она му се стане молити
цу! А мој ти јарац бјежи! ВУК И КОЗА Ухвати вук козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па пође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сад мршава, него да је остави до јесени, док утије, па
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на ономе мјесту стане је звати: — О,
Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на ономе мјесту стане је звати: — О, Патила! О, Патила!
Вуку је ову приповетку био послао Дамјан Груборовић, српски свештеник из Хрватске. 53. ВУК И КОЗА: Прибележио је Вук Ст. Караџић, тумачећи пословицу „Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила“.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У качари волови пију жежен-ракију. Бубња прасац трогодац у чамову баскију. С магаретом пилићи, с крушке коза мјауче, а дјечица никако да буквицу науче. Кашље сова с цјепала, кашље тупо дремљиво.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
На вису расте чаробно просо, уза њ се дјечак на небо вере, док једна коза, погледај биједе, стабљику проса безбрижно једе. Бездана ево ко поноћ сушта. Доље се јунак у корпи спушта.
Крава, ко крава, сушта је проза, слова јој личе на стадо коза, од њених речи хвата ме гроза. Пре него скочиш, не вичи хоп, магарче драги, грухнȏ те топ, не њачи тамо где пева
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Под небо се стење диже. На висове стења тога Не достижу живи људи, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. — У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи вале О вечите, хладне стене.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кућица се већ давно срушила, по дворишту израсло трње и коров; плетар, у који затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Ташула се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Треба своја, пошто време не представља живо створење. Кад има најмање сумње: о, коза и оваца! Најмања сумња постоји, а има се мало новаца За науку и за истинске народне потребе, Тамо где се сваки
” Увек спремна да се свађа и кошка, Лазару одговара баба-Јошка: „Не пробијај ми ушни канал! Не мекећи, ко коза из Никозије!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ретке су пословице овакве дужине: „Једна коза окози двоје јарића, па од једнога кожа доспе на бубањ, а од другога на јеванђеље“; или „Међеду су уши извукли док су
— Од готових новаца не ваља вересију чинити. — Мртва глава дугова не плаћа. — Од рђава дужника и коза без млика. — Дуг неплаћен гријех неопроштен. — Како узајмиш, онако ће ти се и вратити.
— Ствар брањена већма је жуђена. — Слађа смоква преко плота. — Туђа коза пуна лоја. — Туђа кока ћурећа јаја носи. — У туђој руци увек комад већи. — Ласно се вјерује што год се жели.
— Што се говори а није истина, рашчини се као маглина. — Ко иде с преваром из дома, враћа се кући са штетом. — Ако коза лаже, рог не лаже. — Лаж свака на лажи остаје. — Лаж се брадом не може покрити. — Ко много лаже, много се и куне.
— Мртви живима очи отварају. О СУДБИНИ — Ко се за вјешала родио, неће утонути. — Једна коза окози двоје јарића, па од једнога кожа доспије на бубањ а од другога на јеванђелије. — Нема смрти без суђена дана.
“ Да нијесам патила, не бих се у сриједу спратила. — Ухватио курјак козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па пође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сад мршава, него да је остави до јесени, док утије, па
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на ономе мјесту стане је звати: „О, Патила!
Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и не нашавши је на ономе мјесту стане је звати: „О, Патила!
узме ватраљ, па удара њиме бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
га љетна припека уништити; дувана и купуса бити ће ове године много више него лане; облизниће ти се ове године много коза и оваца, али у у телад и у ждребад како ми је виђет, неће бити напретка. Видиш ли, куме Вујадине, лопатицу?
у морске ширине, у морске висине, у дубоке дубине: гдје пјевац не пјева, гдје крава не риче, гдје овца не блеји, гдје коза не вечи, гдје пас не лаје, гдје дијете не плаче, гдје маша не куца, гдје се гусле не чују; хајд у ками, у гору, у
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
133. У нас коза јакача, јака сина родила и унука манита. 134. У наше бабе кожне очи. 135. У нашега бијелца девет покроваца, и опет
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Не триба му се бојати глави, дуовници — вели ковач. — Букар је страшљив кâ коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.
Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира! Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар смијали су се гледајући онакажене свеце. — О!
Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад: дај! Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И вук сит и коза цијела. — Да. Вук сит и пресит а коза здрава и читава. Само Радивоја више нема. — ... Дакле, припремите се за сутра!
И вук сит и коза цијела. — Да. Вук сит и пресит а коза здрава и читава. Само Радивоја више нема. — ... Дакле, припремите се за сутра!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ОСВЕТИЛА ВУКУ 205 НЕВЈЕРА СТРАДА 208 ЛИСИЦА И КОКОТ 211 СВЕТИ САВА И ВУК 212 РАЗГОВОР ОВАЦА У ПЛАНДИШТУ 213 КУРЈАК И КОЗА 214 А ЗАШТО ШИЧЕ НА СВЕЦА?
КУРЈАК И КОЗА Ухвати курјак козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па кад дође да је изједе, а она му се стане
КУРЈАК И КОЗА Ухвати курјак козу, која је била легла на крају осим осталијех коза, па кад дође да је изједе, а она му се стане молити говорећи да је сада мршава, него да је остави до јесени, док
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ
Потом курјак отиде, али коза више нигда не легне на крају, него све усред сриједе другијех коза. Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и, не нашавши је на оном мјесту, стане је звати: „О Патила!
Кад једно вече курјак, мислећи да је коза већ дебела, дође и, не нашавши је на оном мјесту, стане је звати: „О Патила! О Патила!
Уза баку спасла се још и њезина коза, коју би она хранила спуштајући је обноћ низ бедеме на базгово стабло, које се и сада показује, да се набрсти.
Краков, Станислав - КРИЛА
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Станислав Краков КРИЛА Садржај ДОКУМЕНТ КОЈИ ЈЕ КОЗА ПОЈЕЛА. 2 И ОДЛАЗАК 4 ИИ У ЛОГОРУ 11 ИИИ ПРЕПАД 17 ИВ 24 В ПРЕД СМРЋУ 29 ВИ БЕЛА БАРАКА 43 ВИИ 47 ВИИИ У ЛУДИМ
КРИЛА 72 XИВ СТУДЕНТ СА ПЛАВОМ БРАДОМ 77 XВ РАСТАНАК 81 XВИ 86 XВИИ ВЕЧИТА РАДОСТ 91 КРИЛА ДОКУМЕНТ КОЈИ ЈЕ КОЗА ПОЈЕЛА. ШТАБ БАТАЉОНА. Ађутант, ппоручник Душан Каповић из Београда. Интелигенције јаче. Карактера отвореног.
Умешан и способа ш са р а зумевањ Шта је ово? Шта? Опет је та проклета коза појела... Ађутант се љутио и тресао ижваканом хартијом.
— Купус? Мени није то купус... Ипак се Душко мало умирио видећи да коза његову оцену није појела. Сандук је лежао пред њиме немоћан, и кроз његове распукле даске испадале су хартије на све
— Ол рајт, бон, узвикивао је он сам себи задовољно. Коза је мекнула. И ОДЛАЗАК Улазили су широким путем, који је текао као прљава река отуда од Микре.
По падинама исушена трава је била жута, и на сунцу сијала као злато. Бела коза са дугом брадом увукла се у шатор и мунула мајора. Окренуо се. Неког је опазио. — Има ли већ једном? — Још ништа...
Петровић, Растко - АФРИКА
— Н. се насмеја: — Замислите црнца који вас пита: „Ко је ви?“ и ви Му одговорите: „Бели духови који желе да твоја коза поломи ноге, да твој кров падне под тежином пантера, да се кроз твој праг провуче питон.
по фетишима и по жртвенику полепило се упрљано бело перје од последње жртвоване кокоши, вуку се око њега празне лобање коза и антилопа, љуске од јаја.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
од људи снују на све стране коморџиска и болничка кола, тобџијске каре, сеном натоварени коњи, чопори волова, оваца, коза.
Ћипико, Иво - Пауци
Жупник приђе болеснику и пружа му посљедњу утјеху пред смрт. Уто стока враћа се са паше, овце блеје, и погдјекоја коза вечи: и доље, у штали, испод болесника, гдје их цура и невјеста спраћа, чује се врева и насртање. — Праве сте живине!
— Кш, кш! — јави се и рече као за се: — Да сврата, никад је више не би моје очи видјеле! Коза се наднијела над простор и надвирује се. Брада јој подрхтава како миче њоме.
— На моја, на! — јави се она кози кад стиже, и пружи јој длан. Коза накрену главу и погледа је сјајним очима, па се мирним ходом приближи руци.
Од свега имања није остала већ коза, но и она бијаше убиљежена за подмиру пореза. А ове гладне године ни порезни рубач није задоцнио.
Иву обузе страва и чисто јежурива зебња обиђе га по тијелу. Најпослије опази да су се врата отворила... — Куд је коза? — осорљиво пита рубач. — Ча вам је вечерас?! — као чуди се жена... — Пустите да ми муж бар у миру испусти душу!...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На висове стења тога Не достижу живи луди, Ту једино дивља коза Кроз урвине мрачне блуди. У подножју Вардар шуми И високо баца пене, И с тутњавом ломи гране О вечите, хладне стене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост. Где је коза везана, ту има и да пасе. — Е, хвала на друштву.
Једино је наш Тоша могао то да састави, да буде и коза и купус. — Дупли претседник имао је ваздан посла. Идеју о запослењу жена преузео је додуше одмах потпредседник, али је
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Јадне твоје груди: сама туберкулоза. У дечаштву џбуњак зелени свежи, У младићству што га немилосрдно обрсти коза. Кроз њих душе ветар ништења и студи, И увек је ноћ у њима; Јадне твоје груди: Само у празнини што као грозд срце виси.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Свака то марвија нити меса једе а ни вина пије. Јоште грози се и њушити то. Ни во ни коњ, магаре, овца, коза и камиља.
Еда моруна оре, во ли плови, ил' му магаре рије, а свиња самар носи? Коза ли лаје, а пас брсти? Него свако у своме завичају борави се.