Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
из Русије неколико руских учитеља, студената кијевске Духовне академије, и један монах Кијевопечерске лавре: Емануило Козачински, Петар Падуновски, Трофим Климовски, Георгије Шумљак, Иван Мјенацки и монах Синесије Залуцки.
Од тих руских учитеља неколико иду за учитеље у већа места српска, а Козачински са осталима оснује у Карловцима »Латинску школу«, неку врсту богословско-учитељског училишта.
Руски учитељи, Максим Суворов, Емануило Козачински и његови другови, спремају целу једну генерацију српских свештеника и учитеља на руском језику и у рускословенској
Како се из наслова види, ова »печалнаја повјест« није оригинално дело но прерада. Оригинал је написао Емануил Козачински, као ректор карловачке латинско-словенске школе, и дело су његови ученици играли у Карловцима у јуну 1736.
су апстрактна лица оличавала разне мане и врлине, и где се чудновато мешала хришћанска религија и античка митологија. Козачински је за свој комад узео предмет из српске народне прошлости и у тринаест слабо повезаних чинова, или боље рећи слика,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Прилог културној историји српскога народа, Бгд 1908, 152—3, пише ово: „Рајић је погрешно — по сећању — навео да је Козачински ову драму још 1733. г. сачинио и да су је те године, јуна месеца, ђаци карловачке гимназије приказали. То не стоји.
То не стоји. Пре свега немогуће је да је та драма јуна 1733. г. приказивана кад је Козачински са друговима тек августа или септембра те године дошао из Русије.