Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ми поседасмо на коње, а Живко узме Станиног коња за улар, проводећи га стазицом куда само козе пролазе... Кад је зора свитала, ми смо већ били код Живкове куће...
Познаје она сва места куда јој је драги овце и козе проводио, па га онде у мислима својим и слика у разноме виду: час јој се чини да га гледа како се наслонио на дугу
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Дете и змија 207 145 Бик, теле и пастир 210 146 Лисица и вран 212 147 Лисица и тигар 214 148 Овца и Јупитер 215 149 Козе и Јупитер 217 150 Дивја јабука и ружица 219 152 Три адске фурије 222 153 Врба и трн 224 154 Старац и Соломонов
„Јест, баш! Не знам откад су козе курјачке сестре, и откад |су курјаци тако милосрдни постали! Иди, иди, слуто, овде ти лажи не пролазе.
149 Козе и Јупитер Козе се согласе, дођу све скупа, и учине молбу Јупитеру да им даде рогове. Совјетује их Јупитер да се прођу
149 Козе и Јупитер Козе се согласе, дођу све скупа, и учине молбу Јупитеру да им даде рогове. Совјетује их Јупитер да се прођу тога зактевања,
Ништа то не служи, козе хоће рогове с чим били да били. „'Ајде, — изрекне Јупитер — „нек вам нарасту рози”. Но ужас' нападне на козе кад виде
„'Ајде, — изрекне Јупитер — „нек вам нарасту рози”. Но ужас' нападне на козе кад виде на себи с рогови заједно и браде. Стане их дрека, тресу главом, скачу: „Јаој и помагај, што ће нама браде!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Од бројања не чујем појања, од псовки и претњи не чујем благу вест! Кавге заглушују беседу на Гори, козе брсте купину што гори! Да се оће наћи ко, да уђе у цркву! Да разјури волове, голубове, овце!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Не знам... Иди па их тражи! — одговори она љутито. — Е баш си ми јутрос нешто љута... Нису ти све козе код куће. Она се чини и не чула, само копа.
црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Из разговора је могао домаћин, поп Олуја, приметити да ни једном ни другом госту нису све козе на броју. Па како је био интимнији са поп-Спиром, он га на послетку и запита, кад осташе једно кратко време насамо: —
Рек’о би’ к’о да ти нису све козе на броју, и теби, а и поп Ћири! А? Који је то враг међ’ вама? Да се нисте на путу посвађали!
Африка
јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе.
Рекох да су ми жена, деца, краве, пси, козе, отац, мати, браћа, кров итд. итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега.
Исте црвене терасе, испуцани зидови, фетиши, кокоши и козе. Једна црнкиња, витешког лика, као Мештровићев Обилић седи на тлу са троје близанаца који се апсолутно не разликује
Иначе сваки час бој пита: „мусје, пе але писе“? Не кажу никад: „парле“ већ „козе“ (з коз авек ву, з коз банбара мусје!) Воле реч: парадоксал; „с смен е парадоксал“, место „парфе“. И опет?
Теодосије - ЖИТИЈА
милостињу и који Богу преко сиромаха по могућности не уграђују треба да се боје стојања с леве стране и убрајања међу козе и речене претње: „Немилостив је суд онима који нису учинили милости!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Врло витки пужу се као козе. Изненадимо се кад их видимо како се после неколико тренутака појаве с једног брда на друго.
Многобројни су они који имају само по један угао врта, две или три козе, чамац (барку) и пар мрежа за риболов. Други чине групу шјорова, сињора, старих властелинских или трговачких родова,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁴⁰ Трудница такође не сме јести „начето“ место. Вук пише: „Приповедају кад жена трудна једе месо од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином дјетету кад се роди, изиђу некакве ране које се зову вукоједина.
Дешава се да дете има и пет година, да већ чува козе, па кришом од света иде кући да сиса. У Нишу, бележи Миодраговић, неко дете је сисало све до своје дванаесте године.
, 1975, с. 198) — Као ови орах тврд, онако ти тврдо сјеме и под њиме здраво племе. Да Бог да ти вазда овце блејале, козе вречале, волови рикали, пчеле ројиле, а невјесте младе јунаке родиле! (Вулетић-Вукасовић, В., Караџић, 1901, с.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
за оне који се у вечност не возе колесницом лаком нити јашу на коњу брзу, већ се полако веру каменитим стазама козе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ А наш бркати барјактар у тај се мах створи посред њих. Французићи, што их остаде, побјегоше навише као козе, у трећи шанац. Пало их је, да-ти, десетак.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на богу“, пак стане
Не прође мало, а туда се јави чобанин и гонио је козе, док једна коза се тамо амо дође до оног мјеста ђе је ћемер био закопан.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
А у ону највећу учитељка купи павлаку од козе. Јок, то ми нећемо!... — Слике, велиш, а какве то? — Курјака, лисице...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Опремих га за козама, Кад у вече вече било, Све су козе дома дошле, Мога драга јадна нема. Узех другу и преслицу, Па отидох, да га тражим; Када дођох на пландиште, Ал’
Узех другу и преслицу, Па отидох, да га тражим; Када дођох на пландиште, Ал’ га козе закопале Баш ногама у пландишту; И ја узех драго моје, Запрегох га у прегачу, Па донесох б’јелу двору.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ГИНА: Тај је пре рата горе у Сињевцу, да извините, силово козе! ВАСИЛИЈЕ: И то је данас постало власт! ГИНА: Неће да се смилује ником! Ни младом, ни старом, ни болесном!
СОФИЈА: А јесте ли ви у том вашем Сињевцу пекли тикве? ДРОБАЦ: Тикве? Пекли смо. Кад смо чували козе. И пурењаке смо пекли. Свилу пушили, а пурењаке пекли. А од тикава смо ти правили и вењере! СОФИЈА: Од тикава?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
село се тек будило, магарци су рикали, а бабе су разносиле тешке товаре на леђима као да смо негде у земљи Дон Кихота. Козе се веру по кућама. Свет спава још по авлијама, испод венецијанских тремова.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нема четврте даске у глави. Не стаје он на трулу даску. Ни вратиша, ни платиша. Нијесу му све козе код куће (на броју). Његово свако јаје двожуче. Обосио по глави (оћелавио). Овчије рунце, а вучје срце.
— Дрво без гране и човек без мане — не могу бити. — Вино од лозе, млијеко од козе, човјек од човјека. — Орлови најрадије самци лете. — Орао се увијек на висине вије.
— Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг. Боље је празна врећа, него враг у врећи. — Зло оснуј, а враг ће изаткат’.
Како ови орах тврд, онако ти тврдо сљеме и под њиме здраво племе. Да бог да ти вазда овце блејале, козе врчале, волови рикали, а коњи фрускали, челе ројиле, а невјесте младе јунаке родиле.
А и старе бабе, да им не буде џабе: бог им дао добре јарце, козе музенице и лијепе старце. Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и ејвала!
(Гребени за гребенање вуне) 70 — Две се владике вуку за кике? (Гребени) 71 — Двије козе, један врат, / и тај један прорезат? (Бисаге) 72 — Док се мати роди, / син по кући ходи?
Њега издалека пита онај што тера коња може ли му самлети жито, а он одговара да не може, јер су му козе ушле у јаз и изврнуле воду, па стаде да скаче и јури све по кући као козе из јаза.
жито, а он одговара да не може, јер су му козе ушле у јаз и изврнуле воду, па стаде да скаче и јури све по кући као козе из јаза. Онај поново зове и пита може ли му самлети жито, нашто га воденичар пита: А шта је? тј. које је жито.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
подели све по реду па свак своје узме преда се: нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за. козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на Богу;” пак стане
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Велимо: као да бјеше, јер не знамо поуздано. Он се клео да никад никоме није ништа украо осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души
Реци да није тако. И сви се слатко смијаху. — А шта си радија код куће? — Пасâ је козе! А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли? А није лако чувати гуске, брајко!
метаниса три пута шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући: — Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи, угњу масла, да намаже жвале и надимале!
— рече Мачак. — Ти лажеш! — викну Бакоња. — Нисам ја страшљив! Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!... Јест, кâ козе, јер би један наш тирâ вас педесет... У мал’ што не дође до руку.
— рече Мачак. — Ти лажеш! — викну Бакоња. — Нисам ја страшљив! Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!... Јест, кâ козе, јер би један наш тирâ вас педесет... У мал’ што не дође до руку.
— Ко да нас прошпија? — викну Дундак. — Зар прожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини... — А шта чини? — пита говедар. — Рувијан, јето шта!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: — Остављам све своје добро на вама и на богу, — пак стане
ширину кличак — петељка кљука — кука, врста мотике у планинским крајевима кованџија — пчелар козара — кланица за козе и овце кокошка — (значи и) велико дугуљасто клубе комати — гурати конабати се — мучити се, петљати се копања —
Ћипико, Иво - Приповетке
А мали, тихи комшилук домало оживи. Стока се с паше враћа и тежаци с радње. Чобанчад се дозива, свраћа овце и козе. Из даљега, с брда, чуо би се каткад оштри звиждук и дозивање људи.
Тада му и она помаже и цијели дан код њега сједи. Чак тих дана не допушта јој ни оне двије козе извести у пашу, што јој служе за лијепу излику да се по шкољу прође: нека гладују, само да му је она на очима!
Овдје станујем, — чујем за собом сгаричин глас, — а тамо спраћам моје двије козе и живо... А збиља, да видите магаре што сам ухватила отраг неколико дана, — рече ми живље и прође преда ме.
Старица попође мало и оштро звижну неколико пута. Домало иза борова покажу се двије козе, иду мирно и слободно прама нама.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но узалуд. За Рогожњанина су они по мало хајдуци, по мало безверци; за Штавичанина дивље Козе као и Арнаути, а Пећанци им ћутке више цене прве луде но пушку.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Па дабогме кад су они грмаљи при истоваривању сав сандук разбили. Сад и козе могу по поверљивој архиви претурати. Е, уосталом, ту писар Казимир одмахну руком, и онако је све то купус. — Купус?
Петровић, Растко - АФРИКА
јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе.
Рекох да су ми жена, деца, краве, пси, козе, отац, мати, браћа, кров итд. итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега.
Исте црвене терасе, испуцани зидови, фетиши, кокоши и козе. Једна црнкиња, витешког лика, као Мештровићев Обилић седи на тлу са троје близанаца који се апсолутно не разликује
Иначе сваки час бој пита: „мусје, пе але писе“? Не кажу никад: „парле“ већ „козе“ (з коз авек ву, з коз банбара мусје!) Воле реч: парадоксал; „с смен е парадоксал“, место „парфе“. И опет?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Гриф си крила раскриљава, гласом својим восклицава: О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И рађало је, и расло је, и напредовало је: жене се близниле, овце се близниле, козе се близниле, а улчек сјемена бацао по десет рода.
“ „'Вала, велим ја, царевини која се толико за ме брине! Води, брате, води одма'!“ — Онда сам имô чет'ри козе. За турског суда мирне ко овчице, а кад заступи укопација ошјетише и оне слободу, Бог и' убио, па се не дају сносити!
“ Туј се упитасмо за здравље, док шикуција поче: „Тебе, Давиде, зар јопе' снашла напаст: немирне ти козе, па пролијевају варенику? Како би било да и' предамо порезном уреду, па нек се он ш њима мучи?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
нпр. СЕЗ, 32, 1925 224, бољевачки срез, где бело зрно означава овце, а црно козе; ГЕМ, 27, 416; 28—29, 197, Ресава, где п. означава свиње, овце, кокошке и гуске).
Ћипико, Иво - Пауци
Треба силу трошкова, туђи посленици скупи, и све поскупило. Сијено са ливада тек да залеже за благо зими; козе, што су најберићетније и најиздашније за сељака, забранише, а духан плаћају као ни себи ни своме.
прелијева се на њима мека, руда вуна у сунцу, и пред њима не гизда се ован предводник; по дрветима не пропиву се витке козе да брсте младице, а говеда усред дана не враћају се с паше к ријеци на појиште; и не ричу краве за теладима нити телад
Па онда се сјећа куће, козе—хранитељице и вртића, у којем већ вену босиљак и мажурана... На вратима гробља тури над очи црну мараму и уђе полако.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Гриф се крила раскриљава, гласом својим восклицава. О златоје пролеће! Козе скачут по брдини, играју се весело; овци пасут по долини са јагањци ту смјело.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
у болници, и од тога доба је сасвим напустио портрете и композиције а одао се пленеру, искоришћујући као моделе краве, козе и ждребад, уверен да на тај начин неће доћи у сукоб нити са застарелим погледима нашега друштва нити пак са љубоморним
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
За вас је шума и козе, а не књига. Застрашени свакодневним батинама, дјечаци наставише да се одмећу од школе. Дугоноги Стриц марљиво је