Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— То јест, она — управ као и велико умјетничко дјело — постаје сама за се један козмос, цјелокупан и завршен. Ако баш хоћете, рецимо (да задовољимо умјерене и опрезне) један мали козмос; толико се може
Ако баш хоћете, рецимо (да задовољимо умјерене и опрезне) један мали козмос; толико се може концедирати; јер кад смо рекли козмос, тад постаје беспредметан, па и бесмислен , дометак „мали “ или
баш хоћете, рецимо (да задовољимо умјерене и опрезне) један мали козмос; толико се може концедирати; јер кад смо рекли козмос, тад постаје беспредметан, па и бесмислен , дометак „мали “ или „велики“.
Више-мање читав козмос. На концу конца, чини ми се да, у ствари, моја погрешка и моја кривица код оваквог схваћања лежи у основи свих