Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
најсиромашнијег момка у селу, и веселог Раде Ћопића, дјевојачке душе, газдинског сина, који је имао чак и два кожуха: козји, за сваки дан, и овчји, „за свеца“.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мучи се као црв. Навалили као гусеница на лист. Напали на трешње као чавке ка смреку. На страну реве као козји рог. Обилази као мачак око вруће каше. Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца.
Готов као бос у трње. Гладак као ’растова кора. Гладан је кô млинарева кокош. Гледају се као козји рози. Добар као лети крупа. Добро ми је као змији на леду. Добро му је као овци међу вуцима.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Прште труле замке што нас вечно лове. Гледај: наше главе разбацано плове Утрином и водом, брдом, уз пут козји. Слободни нас пусти ветар целе скида. Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише.