Црњански, Милош - Сеобе 2
га је оценио у себи као дрског, брбљивог, официра, који је жељан да се истакне, да се покаже учеван, па, као ћорава кока, нађе каткад и зрно бисера.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пошто је недељу дана становао у хотелу, изнајмио је гарсоњеру у новом насељу. У соби нема ничега. Доручкује млаку кока-колу, руча виршле, вечера сендвич после диско-клуба, где покушава да игра, личећи при том на дресираног медведа.
у балону од жвакаће гуме на нечијим ружичастим уснама, у фармеркама које се пењу у аутобус број 53 — у свакој флаши кока-коле, у диму који излети из грлића када се кока-кола отвори...
уснама, у фармеркама које се пењу у аутобус број 53 — у свакој флаши кока-коле, у диму који излети из грлића када се кока-кола отвори... Већ одавно је престао да пуши, али још носи златни »данхилов« упаљач којим свима пали цигарете.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Доље, у проширењу, на питомој заравни, ћутао је стари хан као кока на гнијезду. Ту је Милош провео најљепше године дјетињства.
и јуначки избечен, као да слуша говор пред акцију: Никог да сврати, завијан хан, босански тужни пути, ко бијела кока мирује дан . . . — А, шта велиш, Сајане?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
било нетачно, јер је Бранчило, један фини момак из разреда отфурао до крчме „Чарапића брест“ и довукао пун сандук „Кока коле“, брдо сендвича са шунком и сиром, а о дуванима и да не говоримо. Било их је у огромним количинама.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ја га метнух на огњиште, Скочи жишка, ожеже га, Јао мене! ожеже га; Ја га метнух под полицу, Дође кока, укљуну га, Јао мене! укљуну га, Ја га метнух на полицу, Дође маца, огребе га, Јао мене!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам у тој маршкомпанији имао два друга. Један је био велики љубавник, Кока Вишњички, а други је остављао жену на порођају. То је био инжењер Чолаковић, из Панчева.
Сва тројица смо били оглашени за недостојне аустријског, официрског, портеéпéеа и послати на ратиште. Кока Вишњички је онда од једног нашег земљака (описан у Апотеози) научио да, ујутру, скочи са кревета тако да угане ногу и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Такве су: „Врабац пиљац“, „Пошла кока на пазар“, „Неће л’ пелин брду расти“, „Сејање јарице шенице“, „Куповање од најмањег до највећег“ итд.
Изгубљен као брав у туђем крду. Изишао као мара (у пролеће) на сунце. Иде као гуска у маглу. Какоће као кока на сједалу. Као да је голуб зрно по зрно бирао. Као да су га гује пиле. Кољу се као жути мрави. Крадљив као врана.
— Туђа кора зубе ломи. — Свак’ је у својој кући краљ. — Сваки је кокот у свом буништу господар. — Свака је кока на свом сједалу пијетао. — На свом кориту свако псето најјаче. — Свуда је проћи (ходити), ал’ (најбоље) је дома доћи.
— Ствар брањена већма је жуђена. — Слађа смоква преко плота. — Туђа коза пуна лоја. — Туђа кока ћурећа јаја носи. — У туђој руци увек комад већи. — Ласно се вјерује што год се жели.
А камо тај ковач? Завуко се у мијех! А камо тај мијех? Расточили црви! А камо ти црви? Позобала кока! А камо та кока? Снијела је јаје! А камо то јаје? Изјела су дјеца! 3.
Завуко се у мијех! А камо тај мијех? Расточили црви! А камо ти црви? Позобала кока! А камо та кока? Снијела је јаје! А камо то јаје? Изјела су дјеца! 3.
5. Пошла кока на пазар Пошла кока на пазар, Укаљала ножицу. Она иде једном грму: „Тари, грме, ову ногу!“ — Нећу!
5. Пошла кока на пазар Пошла кока на пазар, Укаљала ножицу. Она иде једном грму: „Тари, грме, ову ногу!“ — Нећу!
ватра село палит’, Стаде село вука бити, Стаде вук козу јести, Стаде коза грм брстити, Стаде грм ногу трти: Оде кока на пазар. 6.
друго поједе Ја посијах бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се кока с пилићима Те поједе бјелицу шеницу, Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена; Наврани се лија с лисичићим’, Те поједе коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, Крај луга зелена.
Те поједе лију с лисичићим’, Лија коку с пилићима, Кока поједе бјелицу шеницу Далек’ села, близу пута, Крај луга зелена, крај луга зелена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
1. Без ивера на води ћуприја. 2. Без коже уђе, с кожом изиђе. З. Бијела кока испод стрее вири. 4. Бијела њива, црно сјеме, мудра глава, која сије. 5.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
провео сам по библиотекама, читајући све што би ми дошло до руке, од Њутнових (Неwтон) Принципа до романа Пола де Кока (Раул де Коск) и осетио сам да сам улудо протраћио највећи део свога живота.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
је опет охладнео, па је тера од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшијској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшијска снела у њиховој авлији.