Црњански, Милош - Сеобе 2
Нудио се, ноћу, да дете љуљушка. А умео је да се буди. Вели, сутра ћу да се пробудим кад запевају кокоти. Па се пробуди. Вели, устаћу кад сат фратарски одбије четири. И устане, у четири.
Као да га стотине по имену из даљине дозивају. У одјеку је, сад, међутим, чуо само тишину, јутарњу, у којој су кокоти певали, из тих рупа, где су биле куће, низ брдо, према Дунаву.
међутим, чуо само тишину, јутарњу, у којој су кокоти певали, из тих рупа, где су биле куће, низ брдо, према Дунаву. Кокоти су певали Сунцу које се иза будимских брда помаљало.
А тај дебељко, који се будио кад је хтео, па и пре него што кокоти запевају, није умео, то јутро, да се пробуди, кад је требало.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
у том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа;
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Откине се па полети о слик дистих разапети. Радује ме — а разара — колор платно Вирпазара. Жар-кокоти, пурпур-кресте, пусте пламен уз невесте. У грозд румен куће збије зрно родне розаклије.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
За даницом пружаше се рујне траке зорине. Тада мјесец наже путем својим. У манастиру кокоти залепећаше крилима, па огласише прозорицу. У тај мах, скрајни прозорак на прочељу наелак отвори се.
У селу огласише се први кокоти. Домаћи пјевци разјеђени, ваљда, што се опознише, те што ће их сјутрадан дружина моћи прекорити, одазиваху се учестано
Па пошто искаже све, лако ћемо се ми извадити, и с образом ћемо изићи!“ Сердар се мало промисли. У то и први кокоти запјеваше. „Ајде да се почива!“ рећи ће он дижући се, па настави: „Добро си река; Бог зна што је за боље.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа;
цара, и сузе ронећи, на четири ока рече му: „Ево се приближила пошљедња ура моје чаше, и ја ћу умријети приђе но трећи кокоти запоју, и ја знам да се ти не можеш проћи да се не жениш, и била ти срећа! и просто ти било од Бога и од мене грешнице!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У том запјеваше кокоти, и виле пођоше. Онда невољник испод јеле добата на ногама и рукама до воде, пак најприје умије очи и одмах прогледа;