Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мачак дивји и петао 64 54 Мачак и мишеви 65 55 Петао, пас и лисица 66 56 Пешлови и препелица 67 57 Петао, лисица и кокошке 68 58 Жабе пањ и xугпа 69 59 Две жабе 70 60 Две жабе 71 61 Муха 73 62 Два миша 74 63 Мишић и мишица 76 64 Змија и
примере како се је привидило томе и томе пролазећи ноћом покрај гробља на месечини, и како се вештице преобраћу у кокошке. Не верујте, моја децо, све су то голе лажи! Но слушај|те како то бива.
Хоће се просвештен владјетељ и силни закони.| 57 Петао, лисица и кокошке У одсуствију петла види лисица много кокоши у једној авлији, и не смејући ту на њих ударити, каже им кроз плот да је
Пита их: далеко ли мисле. Кажу му ове све што су чуле. „Видиш да сте луде, праве кокошке без мома! Које икада до данас чуо да ће лисица што добпо казати кокошкама?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ИСТИНА О ЕКСЕРИМА С рибом у зубима, теби је граница изронила испред самог прамца! Граница ти иде кроз кокошке, иде ти кроз овце, иде кроз кромпире! Границу су ти довели до пред кућу! Граница ти иде испред носа!
у сенци високих чемпреса, зелени и златни, плаве се пауни, у Доњем, у сенци дудова и врба, гушчар тера гуске кроз кокошке. У Доњем дими се казан, са Горњег топ: Горњи град брани Доњи, који га храни!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Радојкин узглавак, Благојев губер; и хоћу ти, Петрија, што ти је брат на робији, да узмеш подупирачу, па да растераш кокошке с липе и да сву ноћ стојиш више мене. А ко не послуша — „убио га бог!” Еј, бре, јесте ли чуле? Боже мој!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
!« А деца се правдају и беде једно друго. — Ту и силне кокошке са својим петлом, једним дугачким грлатим клипаном, који је са својом дивном крестом изгледао као какав јакобинац са
Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да бáба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.
вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерне ћурке (које ти изгледају као каква стара кокета сутрадан после бурнога бала), како су се
Лудо и бесно полетеше, тако да се све живо склањало са сокака, и кокошке и гуске све полете украј кад прођоше сила и сватови на силним коњима и с многим паорским момцима на коњима.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
буде пророк, односно да све зна унапред шта ће бити, онда треба дете први пут да задоји кроз рупицу на кобилици од кокошке.²² А ако, пак, мајка жели да јој дете „види по ноћи исто као про дан“, онда би требало да га задоји млеком од кучке.
Мора је девојка која у виду разних животиња (кокошке, мачке итд.) ноћу напада људе, а још више нејаку, малу деду, притиска их, зауставља им дах и сиса им крв.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Копитом копа, као кошута скакутаће кроз речи. Кас кроз кукуруза клас, велико скакање кроз кокошке и кокодакање. Игра која је дала оваква мала поетска открића није била ни безазлена ни лака.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 196 МАЈКА 197 НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ 200 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 201 ЧОЕК И ЗМИЈА 202 ГРОЗНИЦА И ПАУК 203 МЕЂЕД, СВИЊА И
Бијелоња му рече: — Зар ћеш погазити вјеру, вуче? Вук му одговори: — Није вјера тврда у јачега! ЛИСИЦА И КОКОШКЕ Привуче се негђе лисица близу једне куће и опази кокошке, а оне од страха полете на најближе дрво.
Вук му одговори: — Није вјера тврда у јачега! ЛИСИЦА И КОКОШКЕ Привуче се негђе лисица близу једне куће и опази кокошке, а оне од страха полете на најближе дрво.
Кад лисица то виђе, нађе се на чудо, па гледајући кокошке навише рече им: — Што бежите, јесте ли луде? А зар нијесте чуле како је данас учињен тврди и вјечни мир између свију
16 — то је: Стева Б. Зимоњић, из познате херцеговачке породице Зимоњића. 46. ЛИСИЦА И КОКОШКЕ: Забележио Вук Врчевић. Објављена први пут у издању Српског ученог друштва 1868, а потом у каснијим издањима
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И још налазе да им пасуљ није добар, па замичу у село за кокошке. — Једном баш ’нод’ код оног дрвета, пробушише ми казан. Срећом, бејаше купус. Истече чорба, али остаде густиш.
Дроње! Дабоме, то су војници!... Краду точак, мисле на своју батерију, а ви, положаре једне, крадете само кокошке. Јесте ли разумели: сутра точак да ми нађете, иначе ми не излазите на очи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Хо, па то није ништа! Добар слуга жали добра господара... Али он може уједно и жалити и — чупати кокошке... Љубици одједном наиђе наступ љубавних осећаја, она сва задрхта од неке милине и баци се Влајку на груди.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
25. Кој Лазара дарива’: Све му здраво у кућу, Краве му се телиле, Овце му се јагњиле, Кокошке му носиле, Пчеле му се ројиле. 26. Иде мома од овце, Ведро носи на главу.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ ЈАНКО (гледа га) Дивна писма, јади га убили! Красно ли је на карту сложено, као да су кокошке чепале. СВАК СЕ СМИЈЕ. КНЕЗ ЈАНКО ДАВА ПИСМО ПОПУ И ГОВОРИ МУ.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Није јој отишао на гроб. Никада више неће отићи на преровско гробље... Баба Ката. Велика бритва на дугој узици. Кокошке су јој из крила кљуцале жито. У оној њиви породила се она сељанка.
у стајама се говеда дижу и лупају роговима о празне јасле, коњи ржу и топћу, овце се разблејале, кокошке пре времена слећу са седала, пси завијају и реже.
Кад смо се враћали, свако је ишао својим правцем. Прескакали смо торове и крали сељацима овнове. Крали смо и кокошке, јер ништа се не сврши онако како је почело...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЛИСИЦА И КОКОТ Питао један дан кокот лисицу: — Зашто кољеш моје кокошке, а ништа ти нијесу криве ни дужне? Одговори му она: — За твој инад, јер твоју силу не могу да трпим.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1893. БАБИН САВЕТ Ако волиш јаја јести, Не смеш клати коке своје. Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Иначе његова снага може бити и кобна, и зато га народ не воли. Ако се к. рано с пролећа унесе у кућу, кокошке неће носити целог лета (Караџић, 3, 43); њега уопште не ваља узимати у руке пре Ђурђевдана, »јер ће умрети ко из куће«
П. узета из волака закланог црног петла и црне кокошке без белеге, и ушивена у тканице, одбрана је од краста [богиња] (СЕЗ, 13, 297). Да п.
Руднику код Горњег Милановца обичај је да се »оброће руке после сахране«; то мора да учини и домаћица пред насађивање кокошке или бојење пређе и човек пред полазак у сетву.
с., 26, 1971, 47). Кукурек. У Гружи, после Ђурђевдана, ставља се к. у гнезда, да би кокошке носиле јаја, и »око карлица у које се разлива топло млеко, да га чува од квара« (СЕЗ, 58, 1948, 333).
У врачањима о. се употребљава ради испуњења различних жела: на Св. Варвару полаженика дарују орасима — »да би кокошке носиле јаја« (ГЕМ, 28—39, 1965—1966, 193, Ресава); у божићну печеницу »момци и девојке стављају и ораха да се окрећу
означава свиње, овце, кокошке и гуске). Гатању са чесницом слично је гатање са »шареном пројом«, у коју су — уз овас, пшеницу и др.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јер треба испећи све те силне лонце, ћупове, тестије, бардаке, тањире, црепуље. А онда глинене кокошке, глинене овце, глинене коње, глинене оклопнике, глинене себре, глинене лепотице.
ђискају по барицама које је за собом оставио плахи али кратки летњи дажд, једу кајмак са длана девојчурка, јуре кокошке по првој пролетној трави, играју се са мачићима, срчу жуборави млаз што пада са љигавог камена, јашу грбаве овнове и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
је Александар слао са својих војних похода разне егзотичне животиње; сада се ту негују, брижљивије но дивље звери, кокошке, гуске, јаребице, а нарочито фазани.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« О, не госпођо, тамо су и слушкиње госпође, то јест слушкиње се толико брину као и госпође, јер тамо се кокошке и патке саме пеку и једва чекају да и тко једе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
“ свету, који прсну на све стране као расплашене кокошке. — Брее!... Украдоше Замифорово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме видећи у колима снажном Манином руком