Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Е то је бесан коњ, а беснија је још сила на њему. Ето ти покора, пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач. А то беше нам Мркша Испијало!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ сав трезан, превијајући се од бола, из петиних жила успе да не падне са седлом, чији колан беше попустио, ухвативши најпосле за реп коња, који се вртео.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XXИX Дан четврти ето бежи, Кад ал' поред неки лука Његов зека мртав лежи, А на њему колан пукâ. Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на све стране; Нигде ништа да им каже За
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пева стару песму: како кад’н Стана у башту ишетала, изгубила срма-колан, у срећу јој млад калуђер, њега набедила за колан и куне га: Ако си зел срма-колан, Като колан да се вијеш.
Пева стару песму: како кад’н Стана у башту ишетала, изгубила срма-колан, у срећу јој млад калуђер, њега набедила за колан и куне га: Ако си зел срма-колан, Като колан да се вијеш. Калуђер се куне, моли је: Несам, Стано, жива била!
у башту ишетала, изгубила срма-колан, у срећу јој млад калуђер, њега набедила за колан и куне га: Ако си зел срма-колан, Като колан да се вијеш. Калуђер се куне, моли је: Несам, Стано, жива била!
ишетала, изгубила срма-колан, у срећу јој млад калуђер, њега набедила за колан и куне га: Ако си зел срма-колан, Като колан да се вијеш. Калуђер се куне, моли је: Несам, Стано, жива била!
Калуђер се куне, моли је: Несам, Стано, жива била! Ако сам зел срма-колан, Като колан да се вијем, Око твоја снага!... Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено?
Калуђер се куне, моли је: Несам, Стано, жива била! Ако сам зел срма-колан, Като колан да се вијем, Око твоја снага!... Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Крв је људска рáна наопака, на нос вам је почела скакати; препунисте мјешину гријеха! Пуче колан свечевој кобили. Леополдов храбри војевода¹, Собијевски, војвода савојски саломише демону рогове.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Осташе четир гомилице. Оно момче понесе двије рањеницима, па им их зави за колан, а оне двије понесе и стави их на мртваце, на свакога по један. За оружје се лако погодише.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Коњ остаде насрид цесте. Тада ја брзо дотрчим, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде, ајдедец! — право цестом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ноге су му дрхтале. Само што не падне. — Не вреди!... — прошапута сеиз. И не питајући ме, откачи колан и скиде седло. — Заведи га са стране пута, да га не згазе — рекох пригушено. Дође ми да му обавијем руке око врата.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
их лојем и катраном, па свијећом крила запалила, те сапали крила Јабучилу; што не могла ватром сагорети, то под колан притегнула тврдо.
Она ми је сапалила крила; што не могла ватром сагорети, то под колан притегнула тврдо; веће бјежи куда теби драго“. Кад то зачу војвода Момчило, проли сузе низ јуначко лице, па одскочи од
копчама когоди — когод (когоди је због стиха) којено, којино — које, који колајна — огрлица, одликовање (медаља) колан — појас којим се седло утврђује за коња коласт — шарен на кола (кругове) Колашин — место на реци Тари колено —