Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па тако, пребира нешто за коланом. — А женске, опет неке се прте; неке, зар ту се првом удесиле, па се цмокају у образе, у рамена — никад се растати.
“ Сви потврдише да је тако. Озринић стаде пребирати за коланом, говорећи: „Баш бјех и заборавио, но се сад сјетих! Донио сам нешто, као нека иконица шта ли је, те му остаде код нас..
А баки сад удијелите што, рад сретна шићара!“ Сви, смијући се, стадоше тражити по фишеклијама и за коланом који бијели грошић, да баби поклоне, а двојица вјешти селу, одоше по непозната човјека. До мало се вртаху тројица.