Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па се лати те пусте пашњаче, Па припаши убојите маче, Тури плећим' шешану танану, Па приони коњу и колану!“... У то доба други сустигоше, Па се тако браћа састадоше, Упиташе за здравље витешко, Што ће Турком додијати
“ Глас тај оде, све на ноге ђипи, Цели око у часак ускипи: Тај приања коњу и колану, Тај огледа мача и шешану, Тај скраћује, тај попушта стремен, Онај гледа како стоји кремен Онај опет, је л'