Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
турио под пазухо своје, а кад дође к браћи сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, огрну га коластом аздијом, саврх главе до зелене траве покри зета и коња дората (ја каква је, — јада допанула!