Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
бескрајно удаљена, за којом вечерају узрујане звезде, а у заумној дубини Вишњег модрила Неко наизменце свлачи и облачи коласту аздију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
калпак, оковано перје, на јунаку коласта аздија, око врата свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе скиде, па је мени даде: „На, девојко коласту аздију, по чему ћеш мене споменути, по аздији, по имену
свилена марама; обазре се и погледа на ме, с себе скиде коласту аздију, с себе скиде, па је мени даде: „На, девојко коласту аздију, по чему ћеш мене споменути, по аздији, по имену моме: ево т̓ идем погинути, душо, у табору честитога