Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но многи су брезове тојаге заоштрили, и, штоно рекну, који колац који проштац узму и ударе са три стране на Ваљево. Турци Ваљевчани изађу пред њи’ у Љубостињу, дочекају и’ и ту се
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
велики, негда алеви и са плавом кићанком а сад угасито мрк, од многе машчуре и прошлих година, фес, па га метне на колац да га другови гађају.
Одабраше се њих неколико понајкуражнијих, па неко колац, неко мотику, неко оплавак и хајд' навише у шуму. Радош с пушком напред да им покаже где је та напаст.
Пурко извео Живановог вранца без белеге, још непочишћена. Ђилас одсекао колац од црног глога и заоштрио га не може боље бити. Ћебо понео у неком шишету воде аџијазме. Неки понели будаке и мотике.
Ћебо принесе воду аџијазму. Поп натаче петрахиљ и отвори требник. Ђилас засука рукаве, примаче онај глогов колац и спреми се. — Добро гледај, море — вели му чича Мирко — да не прсне на те или на нас кога крв.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Толико — тврди Иван. Сви погледи падоше иа Алексу. А он је стајао блед, укочен као колац. Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце...
— Не претим. Али он није лопов!... Ја то не дам никоме рећи! Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац. Ни мрднула није... Крунија трже руку, па, ван себе, рече: — Одох да ти кажем оцу. И као вихор изиде из вајата...
Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... — Куда ли ће? — пита Зека. Станко стојаше као колац. Поглед му се стопио у Јелицу. Наједанпут јурну као кобац. Зека га не може ни сустићи...
„Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан... А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава.
— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој! Право стој! Лазар се укочио као колац. — Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!... Кажи им да сам те за њима послао!
— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. — То је. — Набијте је на колац! — заповеди Зека. Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А послије службе: цмок! Поздрављају се и они који се прије не хтјеше ни погледати, и кмет истави колац којим је био подупро врата од буваре.
— роба кадифа — мека свилена тканина са одсјајем; сомот, баршун кадрил — игра, плес са четири пара играча казук — колац или камени стуб за везивање лађе калкулатор — рачуновођа калоче — каљаче Касија царица — роман Милована Видаковића
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад опази странца, а он стаде тако страшно лајати и скакати на ланцу, да у мал’ што није ишчупао колац за који је био везан, док није опазио и поп-Спиру и тако се обавестио и умирио мало.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дошљаци су били мирни, снуждени, болесни, захвални што налазе земљу плодну, у коју је било довољно забости колац да процвета и никне. У првим годинама швапских насеља, није било буне.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
за свагда Стаћу онакав какав сам Без корена без гране без круне Стаћу ослоњен на себе На своје чворуге Бићу глогов колац у теби Једино што у теби могу бити У теби квариигро у теби безвезнице Не повратила се 13 Не шали се чудо Сакрило си
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Пред очима ми је још био њен отац са секиром у рукама. Тај би ме исекао на комаде или би ме набио на колац. Кажу да су Турци у давна времена то радили. Не би било ништа ново да он то уради са мном.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тврд колац од младог багрема беше набијен, пред њим, у земљу, шиљат и огуљен, тако да је било скоро невероватно како је могао без
а са друге, крововима од трске, жбуњем и дрвеним звоницима, загледан у то лудо биће што се непрестано нагињало на колац, превијајући се од бола, не марећи ни за шта око себе, не марећи за врућ, летњи дан, иза хладовитог багрења, ни за све
Данас је била седма годишњица како му целу породицу, у бекству, на очиглед његов, набише на колац, па је помахнитао. Турци су му били ишчупали језик, зато је сад ћутао.
Плакао је над целом породицом Пантелејмона коју су Турци набили на колац и спомињао, јетко, све могуће светитеље, којима је при поласку био даровао по дукат.
живела у присном пријатељству, морао је да обећа да ће госпожи Дафини, једне ноћи, својеручно, забити у гроб глогов колац.
Да се већ једном смире и пси и људи у насељу, пошао је, дакле, Ананија, да на гробу госпоже Дафине забије глогов колац. Стојећи гологлав, у трему, он је мирисао ноћ која се спуштала, као пас кад њуши неког, који издалека прилази.
Ананија је корачао храбро, носећи на рамену секиру и колац, држећи се, као у неком притајеном страху, баш великих сенки жбуња и растова.
Одмеривши најпосле место, положи на земљу шиљати колац и осврте се уоколо, још једном. Могло је бити можда око поноћи, кад се спремаше да почне да забија, а обори и куће и
Исправи се зато и, у пуној ноћи; опали по коцу, колико је год могао. Колац му се изврте и он се стушти над њим, исправивши га поново, ударајући као луд по њему.
На то се и Ананија препаде, ударив главом о кров, и, омашивши колац, који је био већ дубоко набијен у земљу, разби секиром ногу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁴⁶ Као превентивно средство за одбрану од вештица, у Србији се увек држи у кући глогов колац или трн. Пошто су на Покладе и Ђурђевдан вештице нарочито опасне, то се тада деци ставља у колевку крстић од тисовине.
(Вук, бр. 3891) — У лепе мајке лепа и ћерка. (ЛМС, 1860, књ. 101, бр. 460) — Дјелај колац као ти и отац. (Вук, бр. 1207) — Бог на небу, а отац на земљи. (М. М., 1973) — Од зла оца још гора су ђеца.
¹ Због ове очеве наглашене уздржаности и крутости у опхођењу с децом, у народу се каже: „Отац као колац“, Овде ваља рећи да је очев изразито озбиљан, резервисан однос према деци пре ритуално, друштвеном улогом прописано
реч“; „Што год дете зло и погано говори, од оца и од матере чује“; „Млади гуде како им стари гусле удесе“; „Дјелај колац као ти и отац“; „Добар живот — најбоља поука“.²³ Подучавање.
Дете се обликује по узору на родитеље, угледањем на њихово понашање. („Што чине ђеца? — Што виде од оца“; „Дјелај колац као ти и отац.“). Велику улогу у световном поимању одрастања детета игра и чинилац судбине.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Ево Београда! Ту, изнад ушћа, побијен је први словенски колац и прикупљено разбацано камење римског утврђења. Сингидунум. Син-ги-ду-нум. Синг. Ин. Дум. Дум. Дум.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
супротна плећина (друга страна брда); кењчијати (спрдати се); свјетлина која се раступљује (отвара пролаз); гурељ (колац којим се рибе изгоне из окапина и подобала); пржљив (пргав); бистраћ (мудрица, интелигентно створење); ижињати пјесму
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Кад пушака стане цика, Кад загледам турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на колац кад набијем. Турским главам' гору китим, О ајдучке дивне среће!
“ „Та не смије, жалосна му мајка! Брата сам му на колац попео, А њега ћу јоште на ченгеле, Само чекај — но сад да се иде.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГА: Ако ти се с коца смеје, смејаћеш се! ЈУСУФ: Сад још и колац! Али о твоме разлогу не вреди ни да се говори! Што да ти причам кад знаш!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
дрвећа, чесму, друм, винограде и ону ледину с које се чак и овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом наслоњен о колац нечијег гроба, огрнут исцепаним војничким шињелом, свира у дудук. А свирка му оштра, монотона.
на леђима, а другом се шиба прутићем по панталонама и звера, гледа на све стране, тражи камен, грудву креча, изваљен колац или коју трулу греду, да то понесе, одвуче и убаци у своја дворишта.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај,
двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу!
— Ја сам јарац живодерац жив клан — недоклан, жив сољен — недосољен, жив печен — недопечен; зуби су ми као колац, прегришћу те као конац! Кад то чују зец и лисица, поплаше се, па побјегну без обзира.
— Ја сам јарац живодерац, жив клан — недоклан, жив сољен — недосољен, жив печен — недопечен; зуби су ми као колац, прегришћу те као конац! На то му јеж рече: — Ја сам јеж, свему селу кнез; савићу се у трубицу, убошћу те у г...
јаше на нама; — пак онда обале магарца на земљу, те му један свеже предње ноге, а други стражње, па га онда узму на колац међу се, и тако га понесу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
да схвати зашто су кроз читаву своју историју били тако свирепи према јадним Турцима; то јест, зашто су их набијали на колац и одсецали им главе, што Тотунбеј Фадил Зоглу сматра сасвим примитивним, јер јако боли!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У чарној гори колиба стоји, ко год је види, тресе га страва, вјештица баба око ње броји колац по колац, на сваком глава. Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби.
У чарној гори колиба стоји, ко год је види, тресе га страва, вјештица баба око ње броји колац по колац, на сваком глава. Делија момче кроз гору граби, иде у најам опасној баби.
! Овамо колац, овамо прут, овамо пушку, страшно сам љут!“ „Бежимо, Жућо, батина ево! — повика мачак фрчући брком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Закрвављених очију, претио је једном редову да ће му јабучицу ишчупати ако се још једном саплете о колац за који је утврђен шатор.
Чујемо како војници шљапкају по води. Стрепимо да се неко не саплете о колац, за који је причвршћен шатор, па би нам се онда онако мокар сручио на главу.
— он ми се унесе у лице и шкрипну зубима. Онда се окрете и викну: — Ађутант! — А када овај стаде као колац, командант ми се поново обрати али мало блажим гласом: — Шта си разумео?
— Господине наредниче, стање батерије ратно. Два се јавила за лекарску — тресну дежурни као колац. Наредник климну важно главом, па, и не гледајући дежурног, продужи. Наредник врши инспекцију...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мужеви, оцеви, браћа, деца у стиду и сраму. Ја пијем у славу смеха Банаћана, који је оштар као колац. Пијем у славу песме Банаћана, широке као равница, лагане као угојена стока, што храни као жито.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бијеле власи плела! — (клетва девојци). Вазда туђа бремена носио! Глава му град чувала! (тј. била набијена на колац). Губа га разгубала!
Мујо умро, Бојчић обољео: Сам Алија војеват’ не море. На дв’је гране није добро стати: Рачваст колац у земљу не иде. Нема зиме док не падне иње; Ни прољећа док сунце не сине, Ни радости док не делиш с киме.
3 Питали Бошњака кад се вратио из Херцеговине: — Има ли онамо земље? — Један дан сам по сахата тражио ђе ћу побити колац да коња привежем. 4 Питао Приморац Херцеговца: — Зашто и ви не идете по мору?
Кад дрмне онога у среди, он се укочио као колац, па не сме да мрдне. „Ово је мој,“ — рекне вук, па га шчепа, извуче пред колибу и поједе свега.
— жвакање и оно што се поједе жежељ — подугачак и подебео штап, чији се један крај веже псу за огрљак а други за колац (да не би пас прегризао узицу) жерави — ждралови живина — жива рана која кад на једном месту зарасте — на другом се
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао „Дај баба
двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао „Дај баба главу.
зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.“ Кад то чују зец и лисица, поплаше се па побјегну без обзира. Бјежећи тако наиђу на вука,
зуби су ми као колац, прегришћу те као конац.“ На то му јеж рече: „Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у г....
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пуцњи се као мегданџијски коњи разиграше у Николи, укресаше му очи, испод година куљну преостала снага, руке ишчупаше колац из плота, он га зари у снег пред собом, погури се напред и оста тако загледан кроз две битке у себи у једну кукавичку
— Пуцај! — виче војник другу. — Пуцај ти! — одговори он. — Не погани оружје! — сикће Никола без покрета и држи колац у снег заривен. Војници га збуњено гледају, па, псујући му женску децу, приђоше мртвом војнику. Пуцњава се прореди.
Моја буна је друкчија била. Никола клонуло седе у снег, не испуштајући колац. Аћим стоји на путу, усправан, непомичан, посађен између мртвог Чађевића и онесвешћеног официра с раскрвављеним челом.
Последња замка коју је себи намакао око врата. Бели кругови јуре се око њега по тами. Кад ли је овом последњем ударен колац? Склопи очи и гадљиво се стресе. Последњи пут је послушао Аћима. Овога ми није жао. Није ни био човек.
Аја црну воду пијем откад памтим себе. После неке буне, Турци ми ухватише оца и натакоше га на багремов колац. Одсекли млад багрем, није био дебљи од руке, кору му ољуштили и лепо га зашиљили.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А мора доћи, не може валити... Ко ми је оно причао: осуђен на смрт... везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе...
Па то, онда.... да се мре!... Смрт!... Привежу за колац, као говече, па дум! ... Готово, свршило се... А после, шта бива после ?... Ко ће то знати...
Кад би готов са земљом, спустише му дугачак церов колац. Узе га у обе руке, па стаде да побија. — Вала, Мићо, и задужио те је — вели му озго један.
Исправи се на ноге, не брукај се! Ђурица прелете очима преко гомиле земље, што се издигла пред њим, угледа рупу и колац што вири из ње... Трже се, као да га муња ошину... Стаде да му се развиђава пред очима, спаде она тежина с главе...
лепо види и разуме... »Ово је рака за мене... Откуда она?... Шта ће тај колац ту?... Хоће да ме убију!... Што ја ово седим а сви други стоје ?...
остави то, молим те — рече Ђурица, махнувши везаном руком. Митар остави мараму ћутећи, живо привеза конопац за колац, па узе пушку и стаде у ред с оном четворицом жандарма... — Митре, молим те само немојте у главу..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па га онда изведе насред двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај,
двора, око којега је био све колац до коца, и на свакоме коцу по људска глава, само на једноме није била, и овај је колац све једнако викао: — Дај, баба, главу.
одговори: — Ја сам јарац живодерац, жив клан недоклан, жив сољен недосољен, жив печен недопечен, зуби су ми као колац, прегришћу те као конац. Кад то чују зец и лисица поплаше се па побјегну без обзира.
одговори: — Ја сам јарац живодерац, жив клан недоклан, жив сољен недосољен, жив печен недопечен, зуби су ми као колац, прегришћу те као конац. На то му јеж рече: — Ја сам јеж, свему селу кнез, савићу се у трубицу, убошћу те у губицу.
једна од двеју усправних гредица између којих лежи братило стио — хтео стиснути се (на кога) — бацити се стожина — колац стрн — клас који остаје на њиви пошто се жито пожње струка — огртач ступа — кучина сувал — питање сувотовати —
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Поменути црни монах није нико други него јеромонах Пантелејмон, коме су Турци пре бекства из Србије сву породицу на колац набили и њему језик ишчупали.
раније посматрао како је, нем и од бола суманут, окајавао непочињене грехе ударајући голим грудима у шиљат багремов колац.
ништа мање језовит призор када јеромонах Пантелејмон, са одсеченим језиком, голим грудима удара у зашиљен багремов колац, што симболизује српска страдања под турским господством.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
са којих се беле куће послератних насељеника, човек би рекао само оних који су из чежње а не по невољи ту побили колац.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
„Колац ми дај!...“ Повиче он... За кога колац тај?... И чиј’ ћу онде чути уздисај? „Тиче л’ се роба то? И роб да зна?
„Колац ми дај!...“ Повиче он... За кога колац тај?... И чиј’ ћу онде чути уздисај? „Тиче л’ се роба то? И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он.
И роб да зна? Ха, ха, ха!“ Грозно се смеје он. А мени, своме робу, поклања Два века бола, јада, чемера: На оштар колац поред Пајсија Братову главу бесно удара; Па да је гавран не би кљувао, Онде на стражу мене поставља! Рођеног брата!
робља терају Под тврдог ланца тешким теретом, Све паши, тамо до Београда; А он ће, мудар, знати делити Некоме колац, неком вешала, Гдекоме, опет, за грм везану, Оловом врелим очи гађати, Док из дубине чела блеђаног С зеницом црном
ГЛАВАШ (за себе): С ћерком у граду?... Међу Турцима Шта ли ће онде?... Шта је смислила? Сад кад јој сину колац спремају? Ту нечег има!... (Гласно.
Слушају деца аваз самртни, Па се мукама смеју весели; А седе главе ногом гурају, Или на оштар колац натичу, За грозан пример јадном народу! ХАЏИЈА: Грозно, Станоје!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ца овим осећајем можда би се једино могао упоредити осећај осуђеника на смрт, у тренутку кад привезан за колац чека кад ће грмнути пушке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Не може се маћи ни лево ни десно. Имао сам осећање као онај кога су везали за колац и сад чека плотун... Срећом, њихова артиљерија није погађала. Сигурно им је осматрач био далеко. Али наша?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Много су га Турци мучили, и једном су га хтјели код Шибића чардака на колац набити. Други су му пут пријетили да ће га на ражањ натаћи и уз ватру као вола припећи, а трећи су га пут свукли гола
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Не кажем да би та олакшавна околност помогла да те не вежу за колац, ал', опет, одужујеш се некако својој савести. И кад те вежу за колац, ти можеш мирне душе сам себи рећи: „Гинем, ал'
И кад те вежу за колац, ти можеш мирне душе сам себи рећи: „Гинем, ал' имам једну олакшавајућу околност!” Веруј ми и послушај ме, ја ти ово
БОКА: Ама, шта ви говорите, господине? Какав колац, какав куршум, нисам ја ништа крив! КАПЕТАН: Добро, синко, ја сам покушао лепим да те приволим, но кад не пристајеш,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 60 ид), и код нашег народа в. има изванредну апотропајску моћ. Против вампира употребљује се в. колац, исто онако као и глогов (ЖСС, 326); можда исти циљ има и обичај у Самобору да походници мртваца шкропе китом В.
XИИ 1933). Упор. и сличан обичај код старих Германаца, са женским лешом из источне Фризије, који је био везан за колац и покривен трњем (в. Карл Мüлленхофф, Деутѕцхе Алтертумѕкунде, 4, 245,; Р.
Кад се не зна тачно у коме је гробу вампир, треба, за сваки случај, побити у све нове гробове по један г. колац, и наместити замке од рогозине (СЕЗ, 40, 1927, 261).
их она једне на друге настави, закачи за кућна врата, па онда растегне, и докле дођу, на том месту побије у земљу г. колац, па се окрене западу и каже: »До коца дошла (болест), а колац не прешла!« (ЖСС, 309). На сличан начин тера се г.
колац, па се окрене западу и каже: »До коца дошла (болест), а колац не прешла!« (ЖСС, 309). На сличан начин тера се г. коцем и падавица (ЖСС, 291). Од г.
На сличан начин тера се г. коцем и падавица (ЖСС, 291). Од г. плаше се и вештице, и зато многи стално држе у кући г. колац (ЖСС, 326. Упор. и слично веровање код старих Грка, Діоѕцорід. Де мат. мед., 1, 90 и Самтер, о. с.
и тако одвуку у реку (СЕЗ, 40, 260). Кад се не зна ко је вампир, треба у све нове гробове побити по један колац, и наместити замке од р. (иб., 261). РОТКВА Реттіцх (рапхануѕ ѕатівуѕ). Ротква, рдаква, родаква, андрква (Шулек).
ГЕИ, 9—10, 121, Сретечка жупа). — На култ т. указује и тзв. »Топоља« у Русији и Украјини, тј. девојка везаних руку уз колац коју воде по селу певајући (Р. Булат, Поглед у ѕловенѕку ботанічку мітологіју, Загреб, 1932, 8). Трешња.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Побио сам по дну на сваких пола лакта растојања по један колац са шиљком окренутим увис. Затим сам пажљиво око рупе растурио ископану земљу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
кика Кад пушака стане цика, Кад загледам Турска скота, Па кад ми се с коња смота, Кад му главу псећу збријем Па на колац кад набијем. Турским главам' гору китим, О ајдучке дивне среће!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
) — Госпођо Лазарић, ви имате фикс-идеју, и то је доктор Мирко. Шта сте се привезали за колац! Или тај Мирко, или... Има још сорти и фела! У животу, видите, једни су борци, а други су ловци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одмах за колац — љути се поручник Протић. — Не за колац! Таква смрт је за џентлмене. Него мотка. Па убити као џукелу. Кипислцауф!
Одмах за колац — љути се поручник Протић. — Не за колац! Таква смрт је за џентлмене. Него мотка. Па убити као џукелу. Кипислцауф!
оживео, Један пешадијски поручник пита свога друга како се на француском каже: „Сестро, ви ми у стражњицу забијате колац!“ — Људи... знате ли, када ми ркне ону иглу одостраг, све ми светлаци излете пред очи.
Стегао сам вилице и згрчио очне капке и тада се сетих онога који помену колац... Затим је зашла редом, од кревета до кревета, и свима шприцала хинин. Побегао је само онај пешак поручник.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
одсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу метне на беден, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац. А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на тефтиш, тј.
Хајдуци држе свој закон, посте и моле се богу као и остали људи, и кад кога поведу да набију на колац, па га Турци понуде да се потурчи — да му опросте живот, он псује Мухамеда додајући: „Па зар послије нећу умријети?
Кад кога ухвате и поведу да набију на колац, понајвише пјевају иза гласа, показујући да не маре за живот. И предани је хајдук свагда слободнији н отресенији од
Када своја питања завршава овако: Је ли Ђорђа цару оправио? Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô? Је л' Чупића сабљом посјекао?
Је ли Ђорђа цару оправио? Је л’ Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л’ Цинцара на ватри испекô? Је л’ Чупића сабљом посјекао?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Одсече му главу његовим мачем једна удовица жена Јудит и однесе је те је на бедену на колац метнуше. Наван бољарин опи се те цара Давида изружи и изпсова га и да не бијаше му жена Авиђија припала молити и с