Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Мени синуше очи у неисказаној радости. Та ни у најроднијим годинама нисам видела толико слаткиша, колача и печења, као баш те несрећне ноћи. „Грлице, једи!...“ рече ми Алекса нежним гласом.
Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати: „Грлице, ја нисам гладна!“ И она врати остатак од колача натраг... „Теби је зло, тетка?“ питала сам је уплашено. „Није ми ништа, добро моје дете, само што не могу да једем“.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Силне се припреме чине. Дан пред полазак мутљају се жене из цијелога села по поповој кући. Ту је камара сирчева, колача од пекмеза и тијеста, лепиња и погача, лонац с кајмаком, живих и пржених пилића, пастрме и толико „заире” да би Војин
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па није да пише к’о што се пише, него и неке стихове везе по писму што их је запамтила са медених колача са последњега вашара.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Видео је и неке руке, које су спуштале корпе, на врпци, са високих спратова, на авлију, уличним продавцима, колача и воћа, па их, затим, извлачиле на спрат, неким, невидљивим, укућанима.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Продавац колача натисну низ вашариште, а његова мала шатра закачи се за нечија кола и отпраши на сасвим другу страну. Стражар с високе
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Било је ту и колача и меса, па чак и боца с вином. Атаман је укопчао за секунду, али му се, очигледно, гадило да једе храну са гробова.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — на кајишу ентремент (антраман, фр.) — међујело које се једе између печења и колача или воћа еспап — роба Естер, Естира — по старозаветној књизи: жена навилонског краља Ахасвера, Јеврејка изванредне
Матавуљ, Симо - УСКОК
вина, мјешчић бокељске ракије, у антрешељу пиринча, соли, сухе рибе, каве, лимунова, неранџа, сухих смокава, колача, свите, платна, јер сав новац што кнез узе за товно јуне, потроши за купљу, те он сâм понесе више него свих пет
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да ми не дâ да се омрсим или од меса што пристављено кркља у лонцима при огњишту или од колача што, тек извађени из пећи и покривени чаршавом, омекнули, тако леп, примамљив мирис шире по соби, где су склоњени.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Опет је боља од тебе. Није трошљива, није бесна, него ћути, па седи код куће, нити тражи сваки дан колача, као твоје госпоство. СОФИЈА: Ћути, бога ти; ко те чује, мислио би, богзна шта се ту троши! МАКСИМ: Него није! 9.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Аранђелу оставила без колача?“ Господо, не могу да је опишем, за националисте, јер није личила на царицу Милицу. А ни интернационалистима, јер није
Доносе ми колача. Сви ти моји земљаци, Иланчани, мирни су, расположени добро, и миришу на кожух. Не туже се, не јадају, и нису нимало
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и других понуда. — Ето! — одговори јој мати и уђе.
Мати опет, једнако обучена у свечано, главе не диже од спремања колача, туцања шећера, пржења кафе: по кујни не може се проћи а да се не нагази на које зрно шећера или кафе.
Од преосталих татлија, колача и локума, што се није могло да поједе, долапи, рафови и прозори доње собе претрпани. А то све због њега, оца.
Зато је Софка са том баба Симком и пошла. Мати јој је имала само што више јела, пита и колача да испошље у амам, чиме ће се оне тамо ча- | стити и гостити.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ИИ ПОСЛОВИЦЕ А) ПРАВЕ ПОСЛОВИЦЕ (прозне) О СВЕТУ — Свету се не може угодити. — Нико не може целом свету колача намесити. — Свиту нит’ надроби, нит’ насоли. — Нико не може наткати махрама, да цијелом свијету уста повеже.
— У ратара црне руке, а бела погача. — Нема очевине без крчевине. — Без орача и здрава копача, не би било круха ни колача. — Нема круха без руку, нема руку без круха. — Нема хлеба без мотике. — Рало и мотика свијет храни.
— Ди је много ријечи, мало је створа. — Слатке (лијепе) ријечи (смока) не (чине) мјесе колача. — Од речена до створена како од листа до корена. — Од збора до твора има простора.
— Благо добром чину и светом образу и поштењу. — Реч без дела мртво тело. — Лепе речи не месе колача. — Зла мис’о трује добра дела. — Бачва бачву гради. — Пређа пређу хвали.
Милутину по полутину. — Приповиједа се како је некаква жена имала сина Милутина и три пасторка, па умијесивши три колача, дала свакоме пасторку по један, говорећи: „Ево вама свакоме по један колач, а ви моме Милутину подајте само по
— Што ћемо даље? Да нам бог да здравље! У домаћиново здравље, а и у наша леђа! 2 (ПРИ СЕЧЕЊУ СЛАВСКОГ КОЛАЧА) Здрав онај јунак који ће ’љебац изломити, совру поновити и браћу разговорити! Ово је тежачка, јуначка!
маска чувалдуз — велика игла — самаруша чувида — образина, маска чула — шута овца (овца без рогова) чурек — врста колача, сличан „милиброту“ џам — прозор џенем (џехенем) — пакао код муслимана џенет — рај код муслимана џигаиде — в.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Човек уздахне па пристане и на то. Сутрадан она спреми својој кћери колача и печења па је оправи са оцем у шуму. Отац је заведе као и ону прву, па оде кући.
их намаже их медом, пак онда тијем колачима дође к тучарима и заиште једно туче у њих, а она њима да да меденијех колача. Тучари јој не шћену дати тучета, него јој кажу да иде к свињарима, да ће јој они дати прасе.
Онда она отиде к свињарима и заиште у њих једно прасе, а она њима да да меденијех колача. Свињари јој не шћену дати прасета, него је пошљу ка говедарима, да ће јој они дати теле.
Онда она отиде ка говедарима и заиште у њих једно теле, а она њима да да меденијех колача. Говедари јој не шћену дати телета, него је оправе ка коњушарима, да ће јој они дати ждријебе.
Коњушари јој даду једно ждријебе, а она њима колаче, али им добро прикричи да ни по што не ломе колача док она не пријеђе | преко оног брда.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
складиште гдје су били без реда истоварени сандуци тјестенине и врећице сумпора, бале сухог бакалара, вијенци тврдих колача, колути жице за виноград, а под корацима су се мрвили груменови модмодре галице остављајући плавичаст траг.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
их намаже их медом, пак онда с тијем колачима дође к тучарима и заиште једно туче у њих, а она њима да дâ меденијех колача. Тучари јој не шћену дати тучета, него јој кажу да иде к свињарима, да ће јој они дати прасе.
Онда она отиде к свињарима и заиште у њих једно прасе, а она њима да дâ меденијех колача. Свињари јој не шћену дати прасета, него је пошљу ка говедарима, да ће јој они дати теле.
Онда она отиде ка говедарима и заиште у њих једно теле, а она њима да дâ меденијех колача. Говедари јој не шћену дати телета, него је оправе ка коњушарима, да ће јој они дати ждријебе.
Коњушари јој даду једно ждријебе, а она њима колаче, али им добро прикричи да нипошто не ломе колача док она не пријеђе преко оног брда.
Ћипико, Иво - Приповетке
После, кад је пошао први пут на исповед, мајка му је обесила о руку неколико колача, обичајни дар исповеднику. У путу са друговима ка цркви, миришући их, зажелио се да окуси комадичак од тих колача,
У путу са друговима ка цркви, миришући их, зажелио се да окуси комадичак од тих колача, иначе један, мислећи да исповедник неће то опазити.
кухиње, осетивши топли миомирис, улети у њу и, не нашавши никога, нагло испи шољу топла млека и однесе неколико комада колача. Бојао се и стидео свога дела, и одлучио да никада више то урадити неће. Али реч није одржао задуго.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с.). Приликом првог орања заоре се у њиву половина к. колача (СЕЗ, 17, 15); кад се к. сеје, у први оџак закопа се мало бадњиданске вечере (СЕЗ, 14, 86).
бацају се уз оџак и у углове собе (где се замишљају душе предака) а у кући умрлога те године деле се деци уместо колача, док се за време епидемије остављају »на тавану за чуму«.
позивају гости из других села ГЕМ, 25, 1962, 205) сечењу славског колача претходи обред с ј., који има за циљ »да роди воће«.
, који има за циљ »да роди воће«. Пошто се са колача скине цвеће и раздели гостима (»да буде цветна година«), »домаћин постави ј.
и ГЕМ, 31—32, 385; 42, 434), тј. приносе му се жртве. При томе се и врача: у Темнићу, на пример, у окретању колача учествују и деца — »да се омлади стока«, и шкропе се освећеном водом трице које ће се давати у храни стоци ради
»То вино срче домаћин и гост, и то тако да домаћин срче са половине колача која је у њиховим рукама до госта, а гост срче са половине која је до домаћина, па се уз то љубе по пет пута и
»Половине колача се опет окрену три пута, преломе се, па се четвртине прелију вином и настане обред као и са половинама колача.
колача се опет окрену три пута, преломе се, па се четвртине прелију вином и настане обред као и са половинама колача.
Напослетку домаћин стави четвртину колача из десне руке на полицу, да буце висока пшеница и конопља, а гост ставља четвртину из десне руке у сито, да буде сита
Ситом се куцне о таван, да се испуни жеља. Друге две четвртине колача се исеку и разделе гостима. Први залогај о славском ручку треба да је домаћину и његовим гостима парче од славског
Први залогај о славском ручку треба да је домаћину и његовим гостима парче од славског колача« (СЕЗ, 58, 207; упор. СЕЗ, 86, 470). — К. има важну улогу и у многим другим приликама од човекова рођења до смрти.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази Младен (водећи децу за руке. Деца обучена у ново. Недра им пуна цвећа, босиљака и колача). МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ огладнели! Готов ли је ручак за нас?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А господин Тома, одлазећи са партије, могао је купити својима мало шунке и сира, мало колача и чоколаде, и, за себе, по једну две хаване.
Жена аласова јој је, за то, како кад, дотурала мало ручка, мало колача. Закон живота ето тако досудио на обе стране милостињу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Када бих на све позиве мојих гонилаца да сиђем ради предаје ја упорно остајао горе, — они би донели пун тањир колача, метнули би га под орах и сви се повукли у кућу и прикрили.
И ја бих, као свака невина тица, мислећи да никога нема, сишао полако да се дочепам колача, док би ме уједанпут потера изненадила, опколила, обезоружала, и спровела у кућу на ислеђење.
прошао био је мој средњи брат (онај што ми је у своје време узео новац са поступаонице), који је са једним тањиром колача уједанпут нестао и дуго затим нити су могли да пронађу њега нити колаче.
спавам, дотле ја нисам могао мирно заспати све док се не осветим за то што сам искључен са вечере на којој има и колача.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— одговара озбиљно Топлица. Она само види да је Живадину одебљао језик. Наиђе баш тада потпуковник Петар, донесе колача у тањиру и стави их пред Енглескињу. — Мерці, мерці — захваљује она.