Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Али му не пође за руком. Станко се већ надао томе колачу. Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(напијање у здравље домаћина) (Грђић Бјелокосић, Л., 1985, с. 17—18) — Колико у славском колачу зрнаца, онолико било у нашега брата домаћина: оваца, јагањаца, а највише жутица (дуката) и мушке дјеце! (Влајинац, М.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тебе, змијо, не хвала која лежиш на ржаном колачу, на глогову простирачу, но метни језичак под камичак. Паде мува на међеда, није ништа било, наудила колико чела на
Шака бака, злата краса; поцјеливале се двије змије на глогову коцу и ржаном колачу. ОД ЗЛИХ ДУША (ВЕШТИЦА) (Да не би што чељадима и стоци наудиле, говори се увече, на Велике покладе): Заспао краљ
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Као да су у саставу речника, Чајкановић је упутио на чланке о бадњаку (у чл. Храст), о запису (ибид.), о колачу (у чл. Пшеница), о митском биљу (у чл. Вратич), о сеновитим дрветима (у чл. (Винова) лоза), о сетви (у чл.
Отиске од ,слова̓ на славском колачу повади домаћица и стави у жито, да се сачува од квара. Ситом се куцне о таван, да се испуни жеља.
мајка дарује кума погачом, а по повратку из цркве дете се уноси са кравајем (422); повојница се зове »кравај« — по колачу који обавезно доноси свака жена на дар новорођенчету (423); погача се спрема и за стрижбу (427), а кад дете пође у