Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Да се споразумемо, браћо! — поче Колб. — Мене су, истина, јахали често наши великодостојници још пре десет година, и ударали бичем, па нисам јаукао, али
— Како се зове? — Клеард. Учинише му почасно место. — Ја мислим — прекиде Колб тишину — да нам бољег човека за ово место не треба тражити од Клеарда.
— Тако је, тако је!... Живео Клеард!... — захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац.
Глас му је треперео, а у очима се светле сузе. — Клеард. Учинише му почасно место. — Ја мислим — прекиде Колб тишину — да нам бољег човека за ово место не треба тражити од Клеарда.
— Тако је, тако је!... Живео Клеард!... — захори се из свију грла. Колб и Талб га одведоше да заузме председничко место. Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац.