Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
као што сам казао: „И опет вам кажем, да не смем водом покрај Београда, да ме Турци у̓вате; него молим да ми се отвори колеба да контроманцирам, па ћу онда проћи на Јаково и Бољевце”.
но одлетио, и Карађорђу све кажем шта је и каква ће несрећа за све нас отуда произићи, а и сам види гди се војска колеба и паради.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Суреп. — Нека стоји до сутра!... Не видим!... Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... — Ево, има колеба... И Зарзана однеше у колебу... — Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. — Баш сам уморан!... Право велиш...
— упита Зека Станка. — Па... добро... — Јест, јест, земунице!... Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. — Онда, земунице! — рече Зека. — Тамо има све готово.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СВЕТАЦ Ноћним путем, белим и прашљивим, враћао се светац из града у планину где је била његова колеба. С њим је ишао само његов мршави магарац који није јео ништа цео дан док је светац говорио учећи људе милости и страху
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И колеба се, костреши и двоуми: хтела би она један свој, специфични, расни преображај; то би она хтела. „Уђите у оне црвене магл
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У правцу, он се колеба између псевдокласицизма који напушта, и утицаја народне поезије чији значај увиђа, али нарочито остаје ђак немачких
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сутрадан отиде слуга у дрва, па кад се врати кући, а то се онај камен претворио у злато те сија као сунце, сва се колеба од њега светли.
“ Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: — Шта си дошао?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ Руди време: из поднева дојка сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим погледом, чије зрење благог ветра пловка уљуљкује над лирским нередом.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Под плавим небом дивотна дана Грми и звони, Гмижу тисући и милиони— „Христос воскресе!“ — ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само... и мрак се густи На земљу спусти.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Срчана буди, бедна душо моја, И нек те сада ништа не колеба. Без роптања, без крви и без боја, Време је дошло и страдати треба.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Т'јело стење под силом душевном, колеба се душа у тијелу. Море стење под силом небесном, колебљу се у мору небеса; волна волну ужасно попире, о бријег се
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
одавно се осећа јак и силан мирис јела и печења; одавно је већ и прашина почела од њиног силног трчања да се диже, колеба, а још ништа не почиње. Јер, још свирачи не долазе, а док они не дођу, дотле ништа нема.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А ујутро, свуда, прозори и врата – док пролеће ново мирисаше миром — Свих колеба, кућа, срца, казамата, Отворени беху радосно и широм.
То Велики Паук своју мрежу преде... ПОСЛЕДЊА ТЕЖЊА На тлу што се испод нас колеба Под сумором садашњости болне, Мртвог неба, старости оловне, Шта нам, душо, још и сада треба?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сутрадан отиде слуга у дрва, па кад се врати кући, а то се онај камен претворио у злато те сија као сунце, сва се колеба од њега светли. Кад он то види, уплаши се па отрчи своме господару и каже му: „Господару, шта си оно ти мени дао?
” Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: „Шта си дошао?” Он му каже све по реду своју
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Сматрао сам га као слабу трску коју најмањи ветар колеба, као човека непостојана, бојажљива и страшивицу који, да се не пошље везан у Тамишвар, би се одрекао вере и закона.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Чађевићу магла сакри сељаке пред општином, и он само види Аћима како изгубљено рони по магли. Стоји, колеба се, па, псујући живот, брзо стиже Аћима и настави укорак с њим. Стадоше пред сељаке.
Не гледа у оца. Ћуте. Аћим се колеба: како да почне разговор? Није пијан. Зна, а не радује се. Није његово. — Ово је велики дан за нашу кућу, ово је
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
сам; За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над. В. Илић ЦXXИИИ 4 Истина, гдје је?... Иди својом стазом... Ал' познај себе, па да познаш њу!
Под плавим небом дивотна дана Грми и звони; Гмижу тисуће и милиони „Христос васкрсе!“ ваздух колеба, До краја мора, земље, и неба... Ал' за час само - и мрак се густи На земљу спусти.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
земаљске мудраце вопрошава о судби човјека, о званију његовом пред Богом; но њихове различне доказе непостојност колеба ужасна: све њих мисли наједно сабране друго ништа не представљају ми до кроз мраке жедно тумарање, до нијемог
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
вичући: — Како мени данас, тако њима довека. Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га усуд запита: — Шта си дошао?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
моје очи за њим и не маре; Видим да мени још једино треба, Да губим мирно све навике старе У ветру трулом што ми дух колеба.
Ћипико, Иво - Приповетке
Да је сам, ето згоде да са дечацима пође на конак у заселак. Чисто се зажелео домаћинске куће. Не може да се одлучи, колеба се... Уто нечији коњ трчећи упаде у младу пшеницу. Би му жао, као да је то његова зимња, лањска.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога се њена граматичка конструкција у већем степену колеба, и колеба се тако да, рецимо, идући од почетка реченице ка њеноме крају запажамо како конгруенција прво узме један
Стога се њена граматичка конструкција у већем степену колеба, и колеба се тако да, рецимо, идући од почетка реченице ка њеноме крају запажамо како конгруенција прво узме један правац, да би
и само огледало - управо у Сеобама служе такође и за варљиво подвостручавање јунака, који се на карактеристичан начин колеба између визуелне обмане и стварности.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ДЕМОСТЕНОВА СМРТ (Уз слику) Дика својег рода, Увек душом смелом; Борац за слободу И реч’ма и делом. Колеба је свака Демостена знала, Ал’ је лоша срећа Грчку сахрвала.
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници су устали. Осећа се да се све колеба. Одједном се десно на руменом јутарњем небу оцрташе туђе сенке као претња. — Бугари... одсечени смо...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У почетку је ватра била лагана, као да се колеба, а потом осу, осу, гранате наше и њихове се укрстише, а камење поче да лети. Разлеже се рика, тресак.
Сунце му његово, нисам знао да говори енглески. Видим ја да он њој показује земуницу. Женска поче да се колеба, и као пође. Али се умеша онај „ладолеж“ са црвеном сомотском јаком и поче да јој прича како немају времена.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
јунија 1817. Лукијан Мушицки ГРИГОРИЈУ ГЕРШИЋУ Друже! ја сам ти већ на среди сиња Мора. Бурја ми чун колеба страшно. Ја т' не остављам весла; Одгони таласе дух.
Ћипико, Иво - Пауци
—Али — трже се, — о чему ја сада премишљам? И паде му на ум: Да га убијем, што би тада било? — И на то питање колеба у мислима. — Да га убијем, не би земља пала у његове руке... Па? — Предаћу се суду, и суд ме неће осудити.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун млад, Његова душа језеро је мирно, Његов се никад не колеба над.
“ Кренем се даље. С босанских планина Студени ветар звижди и ћарлија; У мутној магли колеба се Дрина, А мрак је тихо, лагано увија. Но шум се хори из дубина њени', Она се гиба, таласа и пени. 11.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мајстор Костина судбина поче да се колеба. Показа се, то јест, да и деца његова имају судбину, и то свако своју, и да ће многе речи почети да имају сасвим друго
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све види и чује. И понори туге Пуцају све дубље, јер, пуста и сама, Сад колеба ћути, и сад, место дуге, Као паучина сврх ње виси тама. Скупила се чељад.
1905. ХЉЕБ Пароброд спреман. Море се колеба. Пошљедњи пламен на западу трне; Сутон се рађа и с јесењег неба Полако пада на хридине црне. Палуба пуна.
Јутрос, као и ти, лепа реко чиста, И моја сва душа жубори и блиста, Разлева се, расте, и хучно колеба... Гле, врело јој бива све шире и веће, И у њезинијем дубинама среће Огледа се зора и плав шатор неба. 1918.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Је ли оно дим? Није! — узе да се колеба узбуђени Мачак. — Вањка, шта се теби чини? — Не знам. Танко је много, једва се види. А оно сад? Пази, пази!