Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
П. Паланци КОЛЕБАН, његов момак ЋЕРИМ, Турчин у Сулејман-пашиној служби ЈАЊА, скелеџија ПОРФИРИЈЕ, његов момак ЂЕНАДИЈЕ, СТОЈАН, АНА
А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА [Колебан зове Главаша да дође муселиму. Главаш се опрашта са Спасенијом.
Хасан-ага, муселим паланачки. Ћерим и остали Турци. ЋЕРИМ: Дође ли Колебан? ХАСАН: Није, ефенди! ЋЕРИМ: Ако га неђе раја није премлатила...
ХАСАН: Слушај, Ћериме! Десет је људи сила малена; А сам кад иде један Колебан, Ту Главаш нема на шта сумњати, Него ће лепо, и не слутећи, За њиме поћи узастопице. ПРВИ ТУРЧИН: Иншалах, ефендум!
ЋЕРИМ: И не би заборавио да је и он само рајетин. Не! Ал’ ево Колебана! (Колебан долази.) ХАСАН: Јеси ли га нашао? КОЛЕБАН: На дому беше! ХАСАН: Сам? КОЛЕБАН: Не беше сам.
Не! Ал’ ево Колебана! (Колебан долази.) ХАСАН: Јеси ли га нашао? КОЛЕБАН: На дому беше! ХАСАН: Сам? КОЛЕБАН: Не беше сам.
Не! Ал’ ево Колебана! (Колебан долази.) ХАСАН: Јеси ли га нашао? КОЛЕБАН: На дому беше! ХАСАН: Сам? КОЛЕБАН: Не беше сам.
(Гласно.) Па, Колебане, шта Главаш вели? Мисли ли данас моју послушат?... КОЛЕБАН: Не рече ништ’, Нит’ сам га хтео даље питати, Да не бих какву сумњу будио.
А, ено, канда, Главаш долази? Потмулу јеку гласа његова Кô терет неки носе ветрови На слабо уво удаљеноме. КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио.
КОЛЕБАН (гледа кроз прозор): Још са њим иду тројица. ХАСАН: То није досад чинио! КОЛЕБАН: Нешто се данас друкче сетио. ХАСАН: Муке ће бити, Ћерим-ефенди! ПРВИ ТУРЧИН: Страшно изгледа.
Нешто се и страшније спрема. На путу овамо срео сам повећи буљук Турака; рекао бих да су од Паланке... Колебан је међу њима, а као да се упутише баш овамо. (Гледа кроз прозор.) Ено их, погледај!...
ГЛАВАШ (гледа кроз прозор): Овамо иду!.. Ено, засташе!... Кô да се деле у две гомиле? Пред једном иде стари Колебан, Са другом онај Ћерим мршави Што му је сунце вреле Азије Триест година кожу пржило Те амо дође да је ветрови