Употреба речи колевко у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ти си знак у небу и светлост у ноћи, Колевко и гробе, у одећи сунца; Ти си горки завет страдања и моћи, Једини пут који води до врхунца.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Сав блажен, срећан, ниже без броја: „Кућицо драга, слободо моја! Палато дивна, дрвеног свода, колевко мека, лиснатог пода, увек ћу веран остати теби, низашто ја те мењао не бих!

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Сад вас носе тужно, а нико вас неће Спомињати некад, колевко уздања! На носила ваша бацају сад цвеће — Последњи и први знак општег признања.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ко си?” “Шта ћеш овде, ко си, узданицо смрада, Гомило бакшиша и колевко блата! Бог сакатих данас престао да влада Овом земљом плача и веселог рата!

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар, Мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер! Е добро, а те очи са слике твоје на самрти, ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности