Употреба речи колевку у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

је зора свитала, ја сам већ била на меленачком друму, а кад је сунце устајало, ја се окретох да још једанпут видим колевку мојих јада и невоља, да видим тај шарени суд у који су текле сузе мога очајања, да се још једном нагледам те окречене

Може бити, госпо, да бисте ви волели да знате и име и колевку моје обожаване љубавнице? Ја вам њезино име нећу крити. А зар бих и могао?

Африка

Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе, сва живина, а равнотежу тога на глави не мора чак ни рука придржавати.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Превукла је гудалом два‑три пута и виолон одјекну. Затим га је оставила, пажљиво, на земљу, као неку колевку, па је, седећи на столици, почела да диже и намешта косу. Светлост је пала на њено лице и Исакович скоро урликну.

Кола су била пуна креветског покућа, хаљина, узда, оружја, намештаја. У првим колима, под арњевима, нагнута над колевку своје ћерчице, седела је Ана. Била се опоравила од порођаја и била је опет лепа, црна, савитљива, као тигрица.

Ана је, нагнута над колевку свог детета, у колима, са својим, црним курјуцима, широм отвореним, тамним очима, била, после недавног порођаја, опет

Носио га је, на рукама, љуљушкао, спуштао у колевку, као кап воде на длану, па му је мрмљао, мумлао, певушио и шаптао. Ходао је горе-доле са дететом на рукама и дању,

Свет се на улицама Подоља склањао, од тог лудог јахача. И Трифун, и Павле били су као приковани, уз ту колевку. Дете је било постало круг, око којег се вртео свет, у кући трговца Жолобова.

загледано у псе, код ногу Петрових, или сунцокрете, дуж плота, или у, понеког, белог лептира, који је долазио и над колевку детета, изнету под дрвеће, иза Жолобовљевих магаза.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ДЕТЕТА 57 МОЛИТВЉЕЊЕ (ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) 58 ПРВО КУПАЊЕ 59 ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) 60 ПОВИЈАЊЕ 62 СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ 63 БАБИНЕ 64 ПОВОЈНИЦА 66 КРШТЕЊЕ 68 НАДЕВАЊЕ ЛИЧНОГ ИМЕНА 72 МАГИЈА ЗА ОДРЖАВАЊЕ ДЕЦЕ: ОБРЕДИ И СРЕДСТВА 76 ОДБРАНА

²⁵ Да би дете било мирно и питомо, треба га први пут повити у јагњећу кожу. СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ Прво полагање детета у колевку врши се свечано и ритуално.

СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ Прво полагање детета у колевку врши се свечано и ритуално. Најбоље је ставити га у онај дан у који је те године био Божић, па ће дете, верује се,

Пази се и на то ко ће га ставити први пут у колевку. Ваља се да дете стави у колевку „чељаде које је здраво и гојно“, па ће и оно, дете, бити здраво и напредно.

Пази се и на то ко ће га ставити први пут у колевку. Ваља се да дете стави у колевку „чељаде које је здраво и гојно“, па ће и оно, дете, бити здраво и напредно.

Да би дете добро спавало, требало би да га први пут стави у колевку онај који има добар сан. Исти циљ се магијски обезбеђује и на тај начин што се дете полаже у колевку жмурећки.

Исти циљ се магијски обезбеђује и на тај начин што се дете полаже у колевку жмурећки.²⁶ БАБИНЕ Бабине су стари обичај који се састоји у обредном обиласку и чувању детета и породиље од стране

³⁴ Ваља се, кад се иде на бабине, понети и једно повесмо (свежањ кудеље, вуне или лана), које се стави уз колевку, да би дете, ако је мушко, било бркато, а ако је женско — косато.

у разбој ’да зна да ткаје’, а кад је мушко дете у ’ар’ га однесу и метну у јасле ’да зна да чува говеда’, па после у колевку“.⁷² Овим поступком се жели на магијски начин утицати да дете буде добар радник, тј. добар сточар.

Коме умиру деца, гради колевку још и од глоговог, јаворовог, јасеновог или липовог дрвета. Ова дрва, као магијски моћна, представљају добар утук

¹²⁶ Добра је и веома распрострањена амајлија од тисовог дрвета (ушивена у појас или стављена у колевку) за заштиту од порођајних демона.¹²⁷ Изузетно велику заштитну моћ имају метални, посебно оштри гвоздени предмети.

Пошто су на Покладе и Ђурђевдан вештице нарочито опасне, то се тада деци ставља у колевку крстић од тисовине. У Црној Гори тисов ивер ставља се детету у колевку још пре рођења, као средство магијске заштите.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

(Враћа се Јусуф са колевком) ХАСАНАГИНИЦА: Ево моје молитве, сија у колевци... Посло ми Алах колевку пуну светлости... Јабуко моја... Мојој дојци топло у твојим устима као грешнику у милости Алаховој... Брате!

у дете не смем да погледам од стида... Зар да те живог мајка оплакује... (Клоне на колевку) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ама, види је, молим те! Шта је сад нашла да изводи? Немам намеру да вепра чекам у кориту!

ХАСАНАГИНИЦА: А тамо је башта. Ено ораха, прелази му крошња преко зида. Под орахом седим и везем, а ногом љуљам колевку... Низводу цвеће... пун поток облака... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Нисмо дошли да просјачимо, па да чекамо да нам се смилује!

Добро је погледај! Ако у њу не стрпам твоју главу, тако ја из ње зобао! (Улазе мајка Хасанагина и Суљо, носећи колевку. Разговор се прекине, тишина, сви су збуњени. Колевку Суљо ставља на средину сцене.

(Улазе мајка Хасанагина и Суљо, носећи колевку. Разговор се прекине, тишина, сви су збуњени. Колевку Суљо ставља на средину сцене. Хасанагиница је прво скамењена, затим полако, као с неверицом, прилази колевци.

Видиш ли шта су од нас учинили? Да се нагну над колевку, да се постиде... Мозак ће да им се замрси кад виде коме су судили... Не знају да је судија у колевци...

Видиш ли каквим ти каменом мајку именују? Велики камен... склоните га... Кадија! (Наслони главу на колевку. Прилази јој мајка Хасанагина.) ХАСАНАГА: Труди се да заплаче, ал не иде! Не може камен...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Зелена, жива, Субота је кристал у освит-сјају, колевку где зиба господар свега (земље, птица, риба) и плач јој множи.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

сти, хватане све веће у колико се удаљавало од ње и тиме сведочиле јасно и несумњиво да та област обележава праву колевку јегуља.

Шмит је пронашао колевку и тих ларви у горе поменутој области Атлантског океана. Ту се, на томе месту, налази један океански понор, са истим

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Хајде, срце моје! Обићи ћемо све гробове своје, Хумке првих снова, радости и јâда, Колевку детињства, места драга, света Где и сада, можда, у самоћи цвета Успомена старих који бледи цвет.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Вријеме ствара, вријеме и обара. О СМРТИ — Што колевка заљуљала, то мотика закопала. — Ако враг није разбио колевку, разбиће гроб. — Смрт је чаша поредуша. — Од двије смрти нико не гине. — Смрт рока не стави, али не чека.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ И кад се Ђорђе родио, она је јатаган ставила у његову колевку и три је ноћи преспавао на њему. А једва се родио. Живана се два дана порађала.

Мушко да буде. Нећу од моје крви да испадне нешто слабачко и жутљикаво. Чекај! И нека му у колевку туре овај јатаган да га се душмани плаше, а он да има мушку руку па, кад затреба, нек замахне њоме.

тврдој постели, костима што се само влакнима и жилама бола држе за њу, њу која је само умор немоћан да се наднесе над колевку, иако једино то жели.

— Не бих могла да живим са сељацима — рече бабица Роза. Седи на кревету наслоњена на колевку. — Зашто? — процеди Симка. По челу и слепоочницама осећа хладне бобице зноја. — Затвори прозор.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Тамо где ти је колевку мати дала на свом недру, Где се осмех и суза укрстили над твојом главом, Где ти је лепота смело красила девичност

ни трун срџбе или чега Што прави смешним немоћне и јадне; Смрт, вечно жива, будућност је свега — Свег што рођењем у колевку падне.

Разум не зна где је, а дух тако ходи, Посећује време и пределе трајне, Колевку постања која све нас роди, Смрт, светлост и живот и вечите тајне.

Петровић, Растко - АФРИКА

Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе, сва живина, а равнотежу тога на глави не мора чак ни рука придржавати.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

А ја седох, да у песми Створим лепши дан, — Младу жену уз колевку, Заварљиви сан. Дај да читам ону песму Што је писах тад, Па да с’ слатко насмејемо На тадањи јад.

Склопи очи, невинашце младо, Буји, паји, материна надо, Безазлено моје гонџе мало, С неба си ми у колевку пало, — Замириса миром милодува, — Спавај, чедо, мајка тебе чува.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Да је обори, да је разори — И силан паша рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са блатом ропства браће несрећне Изравна, сруши, згази, измрви, — Па знаш, ко беше витез

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

концу (СЕЗ, 13, 289), или им се ушива у пелене (Караџић, 4, 1903, 200), или у капу (ЖСС, 295; Софрић, 171), или меће у колевку (ибид.). Њега жене ушивају у појас, као одбрану од »вражјих очију« (Софрић, 171). Он се ушива и коњима у амове (иб.).

Тисовина се пришива детету за капу (ГЗМ, 6, 1894, 668), или се меће у одело (ЗНЖОЈС, 23, 316), у колевку (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 293; 388; СЕЗ, 32, 1925, 377; 48, 311), да га не би урекли, или да му не би наудиле вештице.

С. је у вези и са вукодлаком: он помиче пласт с. (СЕЗ, 66, 1953, 158 и 178). С. од првог откоса меће се у колевку — да дете не мокри испод себе (СЕЗ, 58, 1948, 324). Смоква. Употребљава се и у љубавном гатању и врачању.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Мајка моли кујунџије и танкопреље да сакују колевку од зрака јутарњег сунца и опреду Види пелене од зрака младог месеца пошто своје чедо представља као небеског анђела

је мајка Колунџије звала: Дођите овамо Колунџије младе, Ухватите зраке Од јутарња сунца, Из њих ми сакујте За Виду колевку.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

моју; Па и породила загледајући се у детињу пелену, Неће осећати више брадавицу зажарену Него ће се све нагињати над колевку И чекати.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

« — питала се жена. »Столица се не теше од једног јединог комада. Није столица кашика или чанак! Да он то не прави колевку, можда?« — руменела је, али се није усуђивала да пита, иако јој је испод срца као малена ружа растао први син.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Па ем што она искочи, — ђене-ђене, ама што си понесе, зборе си, јоште и јорган и јаст’ци, и колевку, рече, и све што треба ете-те... ете, за спијење, како да ће, рече, под чадар за аскера да се удадне“... — Тугооо!

није отимала, и што су својим рођеним очима видели на колима не само њу него и понете ствари, као: креветске хаљине, колевку, коританце — и дубак!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности