Црњански, Милош - Сеобе 2
Даће му препоруку на ђенерала ен цхеф, Петра Спиридоновича Суморокова, члана Војене колегије, у Петерсбургу, а даће му препоруку и на ђенерала ен цхеф, Стјепана Феодоровича Апраксина вицепрезидента.
Он је, тог лета, очекивао полковнички чин, и пријем на Двору, а тражио, од Војене колегије у Петерсбургу, смену, у Токају.
је писао, лично, за Костјурина – високородному, превасходитељству, господину генерал-лајтнанту, государствене Војене колегије члену, санктпетербуршкој крепости и каваљеру, Ивану Ивановичу Костјурину.
се, мало, спласнуо, тек, кад из Санкт-Петерсбурга стиже вест да је царица, на заједничкој конференцији Сената и Војене колегије, а под датумом од 20. новембра, ђенералски чин потврдила, не само њему, него и Шевичу и Прерадовичу.
А у ширем смислу, ради се о томе, према плану Колегије, да се створи, што пре, што бројнија, росијска, пехота, која ће се супротставити, Прајсу.
писма, препоруке, од грофа Кајзерлинга, из Вијене, на гéнéрал ен цхаф Петра Спиридоновича Суморокова, члена Војене колегије, у Санкт-Петерсбургу, и на гéнéрал ен цхаф Стјепана Феодоровича Апраксина, вицепрезидента Колегије, Виткович није смео
члена Војене колегије, у Санкт-Петерсбургу, и на гéнéрал ен цхаф Стјепана Феодоровича Апраксина, вицепрезидента Колегије, Виткович није смео да Павлову молбу затури, ад ацта, него је морао да је саопшти Костјурину – али је и Костјурин