Костић, Лаза - ПЕСМЕ
небо, Олимп потопљен, и себе сама милост просећа, већ ледне вале кô да осећа, — потресло га је, задрхтô је кроз, у колених му чисто зимогроз! и још титански тај подругљив смеј — да силан роб! ох да сиромах Зеј!