Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сиромах отац! Ко зна о чему је мислио, чега ли се сећао? Да л’ мојих ил’ својих мука? Или је, можда, сажаљевао цело колено што се у трећој десетини деветнаестога века изродило?... Ја не знам, а он је ћутао.
„Помакни се мало, Грлице!“ вели он, седајући до мене на клупу. Ја бих хтела даље да идем, али ми колено клеца... Он баци свој дугачки штап и улар на земљу, после се окрене мени, па ме само гледи. „Грлице, ал’ си дивна!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад би хотео и да га прокуне, шта би му рекао? „Не растио се ни плодио, но нек ти пропадне род и колено, и нек те нестане на земљи!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сад играј!... Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу... Станко посрте и паде на десно колено... Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... Наста тајац...
Лазо!... викну га. Али Лазар беше онесвеспуо од силна страха, па не чу вику његову. Маринко клече на једно колено па му придиже главу. – Лазо!.. Лако!... Лазо!... Лазар поче долазити к себи.
Цело покољење као да је с неба спуштено. Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!... Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... Чуда су те жене чиниле!
Онда се опет окрете Станку: — Дакле, ти си Станко?... О, брате, лома си начинио! С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...
Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!... Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити... Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.
— На кога се наљутио бог? Кога заборавио?... То није истина. Ја га видим!... Он благосиља моју кућу!... И живеће колено Алексића дуго, дуго!... Много ће живети!... Ту ће бити људи, каквих људи!... Као да их гледам мојим старим очима!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
само онај највећи... — рече и пружи му на захтев оно најмање. Путник га узе у кола и пољуби, и метну га на колено. Кад видеше оно троје ово у колима, изјавише и они сложно и једногласно да и њих метну у кола.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Велико је и пространо гробље! Кажу: да се четрнаест колена луди ту испосарањивало. А ово, сада, петнаесто је колено које почело да се сарањује! А чим се изиђе из вароши и сагледа гробље одмах се осети мирис од тамјана.
С десне стране стајала је та варошанка; с леве му, уз колено, као увек, била је Вејка и трудила се, бринула да у њиховој, заједничкој торби што више буде напрошено.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Коме сам је поклонио? Коме? Ето гледам ја сад широким очима ону велику илузију. Било је једно снажно колено људи и сам тим планинским дивовима припадао. Оно је схватило живот као жртву.
То колено било је срце једне целине. То колено било је срце једне целине која се некад била распала, било је нада распалих делова
То колено било је срце једне целине. То колено било је срце једне целине која се некад била распала, било је нада распалих делова који су хтели да буду једно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је дакле могао да запази њене лепе, праве цеванице, чак и лепо колено за тренутак, а јасно је било да су јој и груди лепе и здраве. Он се усиљено смешио.
је да он није никакав поп, него га тако зову, а псовао је митрополита, али уљудно – који га мрзи, каже, зато што је он колено, пред чрногорским владиком Василијем, приклонио, кога је Ненадович у манастир Крушедол затворио.
Значи, и та сенаторска ћерка, која се толико мазила, и тужакала, у животу, показа се, најпосле, као плодно Адамско колено. Неће морати више да је сажаљевају. Баш му је мило.
Њему је било добро. Желео је да га одведу императрици, да пред њом приклони колено, да је пољуби у руку и да јој каже, шта је све његов, сербски национ препатио.
Воронцов онда показа, према вратима лево, упирући прстом, а затим притисну Павла, за врат, и рече му: На колено! Исакович онда клече па је клечао и чекао. Смех, однекуда, још и тад је допирао.
Био је устао, и, кад га Воронцов шчепа за раме, пришао је ближе и клекао на једно колено. Био је, међутим, тако збуњен, да рече, кад му она пружи руку на пољубац, тихо, сав пренеражен, према Воронцову: Само
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Срба, познају најглавније догађаје из српске историје који се народним песмама и причама преносе с колена на колено.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Видели смо се, али не претерано добро, и то је доносило осећање угодности. Трљајући колено дланом почео сам да звиждим. То вам нисам још рекао? То о свом звиждању, мислим? Ја звиждим божанствено.
је на загрејаном споменику неког почившег уланерског официра Франц Јозефове Царевине и посматрао нас трљајући шаком колено. Очи су му биле готово црвене.
Требало је да и ја то чиним и Рашида је, можда, очекивала да јој ставим руку на колено, или око струка, само што ја нисам био расположен за то.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се. Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па гледају; занимљиво је.
Црњански, Милош - Сеобе 1
прсте, причао им је унапред како ће се варати при картању и опоменуо их да се чувају особито жена, које ће им сести уз колено.
Кривоног, навикао да јаше, спаде с ногу, одмах у првим биткама. Ноге му се поднадуше, цеванице очворугавише, колено, где га, пред полазак, беше ударио коњ, сасвим му отврдну.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Можемо код мене на пиће... — рекла је жена. – Како? — упита човек. – Муж ми је на путу. Положио јој је длан на колено док га је возила у малом фијату. – После... — рече жена и повуче руку. – Имате леп стан!
средовечних мушкараца, који потпуно непотребно придржавају леђа својих младих пријатељица, да би нешто касније напали колено. Наш херој је био изванредно вешт водич кроз јеловник и карту вина.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Не погоди зеца, птицу ловну, него цара, насред Цариграда; у зло га је месо погодио, у колено, у срце јуначко.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено: Дође доба да идем у гроба.
“ Тако пита девојку Милета, А јунаку одговара Цвета — Цвета, побре, јесте име њено, Још је мома јуначко колено, Јер да беше лошега колена, Када виде јунака мамена Како сину од земље и траве, Би утекла од големе страве, —
Глава клону, лице потавнило, Боловање образе попило, Око тело поломљено, А клеца ми слабачко колено: Дође доба да идем у гроба. Боже, (Боже) Зар ме јача створити не може?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да је због неког, па и да покуша, ал где ће беговица, па још Пинторовићка, замисли, старо господско колено, стара лоза, због једног аге, па нек јој је и муж, из госпоштине у планину да потегне! Е, па, ево јој садево!
ЈУСУФ: Мораћеш и ти да се припремиш. Неће ти бити лако кад видиш Хасанагиницу како јаше уз туђе колено. ХАСАНАГА: Да се опрости с дететом? Ма није ваљда? Нисам ни ја мутан и наиван. То Хасанагиници на памет није пало!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тетка свекрви не може да одрече, замери се, већ саже главу. Клекну до свога брата чича-Томе, наслони се на његово колено и гледајући стидљиво у свој кут, чупкајући бошчу, запева мило, дрхтаво, из дубине...
Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено? Прихвати Паса и све девојке са њом: Ако несам од колено, А ја имам црне очи, Црне очи, медна уста! — Лало, дајре!
Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено? Прихвати Паса и све девојке са њом: Ако несам од колено, А ја имам црне очи, Црне очи, медна уста! — Лало, дајре! Туго!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Заборавио си ону пословицу о столици? МАКСИМ: О, проклето ђаволско колено, и ко те доведе на мој врат! СОФИЈА: Срам да ти буде; напао чинити, да му се свет смеје.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Хтео би да вам пружи руку, али се не види, — каже оно исто девојче. Наилазим прво на једно топло, женско колено, затим на њено раме и тек онда сусрећем пружену руку; једну па другу. — Добро вече!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у наизглед разумној глави и раздели многа обећања од којих се нико не трезни веселост се жарила у свакој жили колено трзало низ обронке преци су враћали венце једино добро беху метле које снажно расту на свакој њиви.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АГАТОН: Па и ниси. МИЋА (показује цедуљу): Ево, баш нешто рачунам, па излази да сам му седмо колено. АГАТОН: Што каже Сарка, девета рупа. МИЋА: Е, па онда, ја бих могао да узмем ову девојку за жену?
Седмо колено. О, то је тако далеко да се може сматрати као и да нисмо род. ДАНИЦА: Утолико боље! МИЋА: Да, ја налазим да је с
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Шта? Не верујеш? Ево чуј! — код нас мушица има предање, које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео је на
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ја не волим односе крње и кусе, Ни досаду преношену с колена на колено! ...Кад се човек сретне с јабуком, ту се Догоди нешто крепко и поштено.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А кад над липама што мрачне стоје Крајичком изби месец, па се шири Пун, сјајан, мекан, ко колено твоје Из црне ти чарапе кад провири, Ја склопих очи и задрхтах тада, И све што беше са мном и крај мене, Редови липа,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бег Иван бег, јуначко колено, бораше се као лаф с Турцима на све стране у горе крваве. Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише крвљу и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
поздраве, пошто он, ефенди Мита, са Софком у крилу, заваљен, није гледао ни у кога већ једино у оно своје испружено колено нарочито у своје лаковане, плитке, и то дупле, праве турске ципеле.
Из Маркових дебелих чизама, са | јаким рачвастим мамузама, јасно и оштро се оцртавало његово обло колено у чоханим чакширама. Прсти су му били дебели, кратки и са набраном али чистом белом кожом.
да ће је сада највише гледати, најдрскије пиљити у њу; да ће сваки њен покрет, сваки део њеног тела, било ноге, било колено, кукове, који ће јој се у игри појављивати из хаљина, све то сада | доводити у везу са сутрашњицом, са тим њеним
| И гле, како јој одмах би друкчије, као некако лакше. Песница руке, подбочене о колено, поче постајати чвршћа. Цела јој се снага поче кретати.
крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако двори, клечећи му уз колено, прави му цигаре и, палећи их, сама му их меће у уста; да ли опет своме Алилу грнетару који, клечећи подаље од њега,
Софка, седећи до њега, сасвим се ослањајући лактом о његово колено, не даде да се примети како се уморила, већ, на завист свима, а у највећу почаст њему, своме свекру, тати, поче само
Ослањајући се о његово колено издизала се, да би оном другом руком, заносећи је око њега и као обгрљавајући га, могла до самих му уста чашу
И то се ради од увек, с колена на колено. Нико то не сматра за увреду, грех; ни доцније, када синови порасту. Ништа то није.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Није ми жао на мали део, већ на криви. — Тешка је незаслужена казна. — Неправедно тециво на треће колено не силази. — Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи.
Удари ли ме, удари! Вратих ли ти вратих! — Казао Арнаутин коњу кад га је коњ ударио у колено, а он коња из пиштоља у чело. Док ја гледам мој реп, а ти твога сина гроб, нема правог пријатељства међу нама.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Наложи, нека се бар задими по кући. (Одлази.) ВАСКА (диже се. Узима од дрва неколико најтањих и пошто их о колено преломи и уситни, улази у кућу). Пауза. Чује се све ближе ларма, вика: О деда Јовчо! Деда Јовчо! Улази Јовча.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пак шта веле? „Турком дајемо.” Пропали и ви и Турци, бог дао и сви свеци! И колено вам се затрло! Нас је бог избавио од Турака, а калуђери нас лепо наочигледце под љутим турским [х]арачем држе и не
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Прсти су благо облетали око чврстог зрна на левој дојци, колено је било улегло у долину њених бутина, осећао је само топлу и влажну снагу, гомиле густе снаге од које му све зависи у
Људи ће памтити његова дела и речи његове преносити с колена на колено. Име Аћима Катића живеће док је Прерова и сељачког народа. Неће одступити, па нека и пук војске иде.
Хоћу да убијем за тебе. Ја могу све! Ионако сам сувишак на земљи“, загушио се од радости и бацио руку на њено колено. „Ма какво убиство! Кога да убијеш?“ уплашено је одгурнула његову руку.
„Јесам. А ти престани да ме зовеш газдарице. Што ме тако зовеш? Плашиш се Ђорђа? Колено ти је суво као печурка.“ Тола се уозбиљио и мало поћутао. „Па зар ниси газдарица?“ „Ти ништа не знаш.
семе његово буде, да његову кућу и њиве наследи, и накоти децу што ће сва да се презивају Катићи, па и треће Адамово колено да се хвали пред људима да му је прадеда био Аћим Катић, онај кога су обесили кад је краљ Милан убијен.
Угаси лампу и седе на кревет. Мрак је као вода текао њиме. Опет је ноћ и опет је с лампом. Колено му је квргаВо. Ђорђе задиже ногавицу, подиже ногу на ивицу Адамовог кревета, упоређује је приносећи лампу час свом,
Нема никакве сличности. Адаму изишао зглоб улево, мени није, иако ми је четрдесет и неколико. Колено му је округло, суво али равно. Туђе су ово кости у Адама. Није то моја кост, угаси лампу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Глава клону, лице потавнило, Боловање око ми попило, Рука ломна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено! Дође доба да идем у гроба... Збогом житку, мој прелепи санче! Збогом зоро, збогом бели данче!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Онда поче да уздише и да се хвата за своје лево колено. „Ево видиш синовче, овде ме штреца“. Коперник га погледа испитивачким погледом, па прегледа лекарски.
?, узвикнух одушевљено и несвесно положих своју руку Лагранжу на колено. „Она је чврсти темељ поремећаја планетског кретања!
То природно одабирање вршило се од колена на колено док жирафа не доби свој данашњи облик при којем њен дуги врат ипак нема више пршљенова но што их има, на пример врат
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
На томе дугом путу кроз време у њима нису само с колена на колено и од једног до другог песника (или групе певача) старије слике преслојаване новијима него су се у њих могли уносити и
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Додаде му још неку чашу, и сама попи још једну па му пријатељски седе уз колено. — Али ти ћеш ме опет послушати — поче она шапатом и превијајући се око њега — да бјежимо у Србију...
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Јуче сам ктела једног пробирати, али то је прави гурбијан био. Тако ме је бацио да сам сво колено одрла. САРА: Гледајте ви, то је безобразлук ноблес увредити.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Састави чула песмом да не вену У ноћи тела. Нек буде све мање Видљивог да оствариш успомену. Празниш ми колено и узимаш срце Жури, круг опевај, несрећу превари Смедерево отвори, птици се додвори Под празним небом плачу соколари.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ВУК: А да си го и нâг, То већ ни слепцу не би прикрио: Кроз капу ти је коса пропала, Кроз гаће вири наго колено, Баш кâ у лонцу леђа рачија Што се у врењу хитро премећу, Отварајући гладном желуцу Још већу вољу доброј ужини...
И пас да види твоје колено, Зинô би, лаком, па и угризô. ИСАК: И намах липсô месом отрован. ВУК: ’Ма погле, Раде, здравља ти!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Драгашевић ми рече: — Е, мој господине, једно читаво колено наших академијских официра васпитано је тако да би сваки од њих у подобном случају исто тако поступио као и пок.
Сав потресен, ја се нагло обрнух, шчепах ову незнану прилику и посадих је себи на колено да је спрам ватре боле видим шта је и ко је. — Јао, чичо, много си ме стегао за руке; боли ме. — Ко си ти, дете?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао. Предвече одскочи куршум и удари једнога војника у колено, где отвори читаву рупу. Јаукнуо је грешник од болова на сав глас.
Зато сам се старао да гледам на другу страну, читао сам фирме, а ако бих јој случајно додирнуо колено, најљубазније бих јој се извињавао, придајући јој тиме и извесну важност... Имала је нечег наивног у своме држању.
У једном моменту јој Станић обухвати рукама колено, онда поче да креће прстима, и да јој задиже халину. Осетио сам како јој је то непријатно, и она пружи ногу гледајући
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Језик тај се ипак, поред свих апсурдности, изграђивао током читавога столећа и предавао с колена на колено као највећа драгоценост књижевне традиције.
шабачких цицварића, који познати Бранков стих певају у овако смело примакнутом извитоперењу: а клеца ми шабачко колено — док једну другу, познату кафанску песму Кад сам био млађан ловац ја, овако отресито локализују: Кад сам био
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Поду'вати га, Јабо! — викну Лујо, као изван себе. Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно колено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. — Не дајте, људи, нагрди вола! — узвикну преплашено кнез.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Жикиним превија у колено и полази лево, те пробија зид над вратима практикантске канцеларије. Десно од задњих врата, крај зида, стара дрвена
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Мајка му, спроћу бабе, једе као увек понизно, брзо, а до ње уз колено јој збио се брат му, и једе оно што му мајка извади и дâ. И Младен једе као што треба. Ни мало, ни много. Умерено.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
деца кад »у прољеће праве писке од јасенове коре«: »ако кора није добро поткисла, онда усјечени прут дијете стави на колено и једном руком га држи и окреће, а другом удара дршком од ножа или од бритве по њему, и том приликом говори као да
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гурнуо је потом стрелу у засек на јарчевом врату и додао је Јањи. Она је клекла на једно колено, наместила стрелу на тетиву, затегла лук и одапела. Стрела је шишнула између Лаушевих ногу и отишла у таму шуме.
Све сам видео као на длану. Клекао је крај тога несрећника искиданог грозницом, положио му главу на своје колено и обрисао му дланом чело. Затим му је раскопчао кошуљу и загледао се у рану на његовим грудима.
Одједном ме захватила некаква чудна дрхтавица. Она је, не знајући шта чини, наслонила главу на моје колено и грчевито ми обујмила ногу својим обнаженим рукама. Прошаптала је: „Зар и ми нећемо скоро“.
И тако ће то парче пергамента одредити моју судбину: мораћу да слушам тога балавца, да савијам колено пред њим и да служим његовим размаженим досеткама.
Хоће да нам покажу како су бољи од нас. Нека им. Пре бих крепао од глади него што бих пред њима савио колено и молио их да се врате. Али неће ни они дуго. Лауш неће трпети да се бесплатно шире по његовој земљи.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Не, не, оно (средњи род) вам неће дозволити ни реч више да проговорите, оно ће се успузати уз ваше колено, сешће вам у крило, дићи ће акробатски ножицу, подметнуће вам је под нос и захтеваће од вас да говорите о његовим
– Досади ми там' на земљи са твоји Зелени вајати, па хоћеш сад ваљда да ми кажеш да је Нушић Адамско колено? – Има реч Војислав Илић! – прекида Борино гунђање председник.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да смо на неком маневру... Командир се наслони лактовима на колено и погледа у земљу, као да се нечега присећа. Ја запалих цигарету. Он климну главом, исправи се и погледа ме.
Тешка трагедија понирала је у душе, преносила се с колена на колено кроз небројене деценије, као неко вечно страдање, свето и узвишено као религија.
Потпуковник Петар заћута. Онда се наслони лактовима на колено, и укрсти прсте. Гледајући у ватру, настави тихим гласом: — Земљу смо изгубили...
Све њихове традиције своде се на јунаштво и тај се појам с колена на колено издигао до култа. Иако сада нема прилике да се покаже такав јунак, Црногорац је то бар на речима.
У понеког тек клоне уморна глава на колено... И тако — до зоре. Војници су сутрадан устајали са великим напором. Ћутљиви и мрзовољни, товарили су ствари.
— О, соме алонг!2 Свирао је Мића до миле воље... Али смо већ улазили у Крф, те га наново ставих на колено и наскоро се заустависмо на пристаништу. Небо оловно, киша је пљуштала, а море је било тамно и нарогушено.
Нареди само да деца поседају, како се које не би преврнуло услед љуљања лађе. Ја Мићу ставих на своје колено. Лађа се занија, потом као да се стресе кад прорадише мотори, и одмах заплови.
Ја је дохватих за руку: — Стани, женска, где си запела! — рекох јој. Она хоп, седе ми на колено, и поче нешто да говори. — На који бре језик говори? — питао сам онога пешака.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (грчевито чупа колено): Не тако, не толико силно... Доста, доста... КОШТАНА (још раздраганије): Сум шетал, мори Ђурђо, по Стара Србија,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И АЛИ-БЕГ 771 77 ВУК АНЂЕЛИЋ И БАН ЗАДРАНИН 780 78 ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79 ХАСАНАГИНИЦА 796 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО 801 ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА 807 81 ПЕРОВИЋ БАТРИЋ 808 82 ТРИ СУЖЊА 814 83 ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА 820 84 БОЈ
светитељ Илија; он не носи тице ластавице, веће књигу Од Богородице, — однесе је цару на Косово, спушта књигу цару на колено, сама књига цару беседила: „Царе Лазо, честито колено, коме ћеш се приволети царству? Или волиш царству небескоме?
Од Богородице, — однесе је цару на Косово, спушта књигу цару на колено, сама књига цару беседила: „Царе Лазо, честито колено, коме ћеш се приволети царству? Или волиш царству небескоме? Или волиш царству земаљскоме?
Како иде царев Алил-ага, папуч' скиде, седе код кадије, па извади дванаест дуката, те кадији меће под колено: „Ефендијо, ето ти дуката, не дај Марку правог синџилата“.
сватови, нема брата ни кићена свата, нема брата томе да кметује: не смијаху кићени сватови, ел је Максим крвничко колено, — могу њему жао учинити, може неком главу укинути; нема кмета да кметује томе.
Осман-ага оста на Удбини, па он књигу на колену пише, те је шале на Херцеговину — на колено Шарац-Махмут-аги и до њега старац-Мердан-аги: „Ето књига, двије аге старе!
Повед’те ми по тридест Турака, све атлије и добра коњика“. Па је пету књигу накитио, те је шале Лики и Крбави — на колено Личком Мустај-бегу и до њега од Орашца Талу: „Ето књига, двије четобаше!
Моја снаша адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати, већ
Оде књига ка турској Удбињи на колено од Удбиње Зулу. Кад је Зуле књигу проучио, те виђео што му царе пише, а он проли сузе од очију.
80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО Храни мајка два нејака сина у зле дане, у године гладне, кад је била понајскупља храна: ока брашна тридесет динара.
у цркву пошеће, обојицу води за ручицу, а сав народ стрину благосиља (сам ли господ из небеског царства): „Ој Ковиљка, колено адамско, проста душа твојих родитеља, који су те породили мудру, међ’ туђу те браћу оправили, па ти знадеш шта је
на његовој земљи морали су да му дају разне дажбине) агалук — господство, власт и добро што припада аги адамско колено — честита, верна жена (тако честита као први човек Адам пре него што је згрешио) адет — обичај, ред аздија — дугачка
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ето, невиђен, несмештен, свега урадилац и владалац Господ, когано од страха стрепи небо и земља и воде, и свако му се колено поклања на небу и на земљи, и оно што је доле, под земљом, — не кроз које анђеле, серафиме ли, или преко које друге му
Оде проходати се по Фрушкој зи Гори, пронаћи за своје седиште гдегод прилично место. А тадар Јакшићево колено владаше сас Фрушком Гором, ал' њему они свасти бијаху.
Бановић, амановић — нелепо је то име! У томе бива ваше благородије и племенито колено, ако на зло придоносних речи не примате без велике, праве и поштених људи сведоџбе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— одговара Зона уморно и уви се још јаче у своју зелену свилену бундицу, седе и наслони чело на руку, одупрту о колено. — Да чујеш, демек, ништо... што се збори. Што има, што нема пома’але, и по свет, за тој си мислим и зборим!...