Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Па? — упита поп и набра обрве. — Нешто врисну и побеже! — Их, бруко моја! — узвикну поп и пљесну се руком по колену, па љутито привикну: — Пусти узду том коњу, лудаче! Зар не видиш да ћеш се претурити у ту јаругу?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па
И сам би им ђаво опростио, али он никада!... Тај ће се светити на седмом колену!... 12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ Станко се упути лугом.
Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!... Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Хоћу и ја... јес'! Он хтеде да удари у потврду себе по колену, али песница, без његова питања и одобрења, лупи о пањ. За казну он је тури у зубе и уједе је.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ха, ха, ха! — смеје се гђа Перса, и лупа се по колену. — Иди до ђавола, Персида, откуда ти та ђаволства падају на памет! Баш ти то није ни најмање лепо. Хахаха!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Шаптао је: један два, један два. Онда на раскршћу застаде и почеша се: пет пута по левом, пет пута по десном колену. Па је тако чинио увек кад је силазио с тротоара.
Африка
Ја сам писао на колену, у ноћи, тамну сенку речи, песама које су једино желеле да се њима допадну, али које су одједном и самог мене
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није се тужио. И сад је седео, на троношцу, са главом опуштеном у руке, на колену. Ћутао је и, с времена на време, једва чујно, звиждукао.
Оставила је за собом и жену Ђурђеву. А Ђурђе је тешио жену: „Нисам јој, душо, колане притезао, али јача је од тебе у колену!“ Енгелсхофен је имао обичај да каже, кад би се жене Исаковича појавиле у театру: „Дие сцхöнен Цроатиннен!
Седео је и тада немо, са здераном, официрском, ешарпом, на колену, а са оковима на ногама. Покаткад би, изненада, почео да виче, да није ништа крив, да није фелон, да није омогућио
А путовало се у хаљини, као што су жене носиле, за јахање. Расечене уз леву бутину, о колену, а повезане златним ширитом, тако да се нога видела до колена. Исакович окрете главу кад то виде.
Осетио је страшан бол у колену, а лежао је у блату. Коњи и кола – тако му се бар учини – пређоше преко његове главе, и нестадоше, уз грмљавину, у
Тек после добрих пола сата, Исакович се појавио, ћопајући, са великим болом у слабини, и колену, код уласка у школу јахања.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дочекују га као зверку. Потпуно запањена призором маскираних јунака, Љиљана седи ужаснута на колену вође разбојника. Маки је поносан што је она једино дете из сале које изблиза може видети свет из снова.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Њему Халил сруби десну руку, А Урошу другу даде муку, У колену ногу му сломио Пушком малом, та Бог је убио! С обе стране има доста јада, Онде бојак, онде јунак пада, С обе
Ал' га с коња не може да свали, Промаши га мало подалеко, Ал' је тебе погодио, зеко, Ногу ти је предњу саломио У колену, Бог ли га убио.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А није знала сирота она да се опадање породица не зауставља тако лако и брзо, па још и на првом колену! Шта је о томе она знала.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда царев син приступи полако, те је обљуби, па јој скине прстен с десне руке, и с леве ноге чарапу, и на колену остави јој белегу. Па онда отиде у галију, те је брже боље крену, па бежи!
Она га запита: — Шта си још? А он извади прстен и чарапу па јој рече: — Ето то; и још имаш белегу на колену. Она то све призна, па се загрле и пољубе.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зри сећањем шљива ранка. Стањује се лоза иста: лист најави - не пролиста. Клецне Црква у колену: разапне се мрак о трему. Сентандреја - Васа Решпект. Давно беше - плусквамперфект. ПРВА ГРОБНА ПЕСМА Вечан кут.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
) АГАТОН (тип наших предратних среских начелника, које је ново доба бацило у заборав. Он натенане савија цигарету на колену, ставља је у муштиклу, пали и, кад пусти дим, прође погледом по свима): Што ти је човек, боже мој!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Од почетка наопако... — Да грдне несреће! — Све их поробише... — Их, их! — лупи се Рајко пунилац по колену. Кроз кукуруз, према месечини, угледасмо нашег командира. Прилазио је лагано. Позва нас воднике. Био је сломљен.
— Двапут сам му поновио наређење... Накнадно ћете добити писмену заповест. Командир се пљесну по колену и опет уздахну. Онда очајно викну: — Седам часова сам силазио, треба ми двадесет да се испнем!
Пријатно је... а потом почех нагло да падам... Осетих бол у колену, тргох се и тада увидех да лежим поред ногу мога коња... Сан тренутно одиђе са мојих очију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Је л’ ти ово комшијска чаша ? обрте се гост Гојку, који се још лупаше длановима по колену од силна смеха. — Наша, братићу, одговори Стојан за свога господина. Наша... школска...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДЕДА Деда треба увек да се кочопери. Да суче бркове на сунцу, да измишља смешне бајке, Да цупка унука на колену, тежину да му мери, И да га за понеку грешку оправда код строге мајке.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Таква је судба! Нико неће знати Да некад бесмо први, премда мали, Колену нашем да смо, као мати, Нов језик с новим осећајем дали.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи. Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.
То се видело по његовим комотно раскреченим ногама, лаком седењу, и сасвим слободно испруженим прстима руке на колену.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
То су песмице које се казују детету докле га старији цупкају на колену или у крилу. Могу да буду и шаљиве: „Хоп, цуп, на калуп / Четир’ баке — један зуб! И тај један шупаљ!
(Без лупњаве) 273 — Где чизмар почне најпре чизму да шије? (На колену) 274 — Зашто људи виноград копају? (Јер га не могу орати) 275 — Зашто људе вешају? (За врат) 276 — Зашто човек иде?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Био један цар па имао кћер, која је имала на себи три белеге: на челу као звезду, на прсима као сунце, на колену као месец.
Он јој обећа дати, само да се открије до колена, да јој види колена. Она се открије, а он кад опази на колену белегу, да јој и треће прасе.
“ Царева девојка открије и груди па рече дечку: „И то си погодио; казуј још шта имам на колену.“ Дечко одговори: „Имаш месец.“ А Турчин: „Моје ми вјере, синовче, шта ћемо нас двојица сад? Ја сам то све знао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Нисам“, рекао је. „Закуни ми се у деду да ниси. У децу! Закуни се!“ Аћим је ударио песницом по колену. Ђорђе јекну. Отац му се свети... Отац се слади мојом несрећом, шапуће у мокру даску стола.
Ђорђе задиже ногавицу, подиже ногу на ивицу Адамовог кревета, упоређује је приносећи лампу час свом, час Адамовом колену. Нема никакве сличности. Адаму изишао зглоб улево, мени није, иако ми је четрдесет и неколико.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту хладан вјетар свеле руже љуља, И мртво лишће по хумкама пада... А. Шантић ЛXXИX ГОСПОЂИЦИ... Некада сам и вас на колену цупк'о И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И наједанпут тек, звизне и пукне прстима, па се удари шаком по колену, бајаги пропаметио се наједанпут и сетио се, а оно није, него га стид да остане и даље тако пред Икетом, и не може
Ћипико, Иво - Приповетке
Подиже леву ногу и, придржавши хлеб на колену, поче га јести. „Мора да је јако гладан”, помисли Миливој гледајући га како халапљиво једе.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја сам писао на колену, у ноћи, тамну сенку речи, песама које су једино желеле да се њима допадну, али које су одједном и самог мене
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— А, тако. Господин, дакле, гине у мртвом углу. — Немој да се љутиш! — Коста ме лупи по колену. — Он је добар човек. — То је лепо од вас, бароне, што ме тако заступате...
— говорио му је озбиљно капетан Бора. — Ја сам старији. Ти би могао да будеш само мој помоћник. А? — И он лупи по колену поручника Косту „Турчина“. Онда се уозбиљи. — Докле имаш дозволу? — Сутра до подне... — Знаш шта?...
Погледала ме је уплакана, онда стегла руку и лупила ме пркосно по колену. — Дали сте њој, али не и мени. Ви ме не зовете. Добро. Доћи ћу сама... Доћи ћу, доћи ћу...
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— „Ако и то не поједу доктори.” Пре две године Сека се била разболела од отока у колену једне ноге. Оздравила је, али је нога остала са смањеном моћи.
Од оних потпуно празних, кад је једна страна казала све, а друга не уме да мисли ништа. Милан укрстио прсте руку на колену, гледа у њих као постиђен, и чека да Бранко каже да се шалио, и зашто се шалио.
Мирку остадоше зглобови по рукама — па и у колену једном — натечени, али радио је, и чак и више но пре, јер се Кашикара полако насељавала, а сваки насељеник, наравно,
Ено, и онај Мирко, гледам га кад полако хода и руши се на десну страну од болова у колену — и он је већ стар, а он је млађи од мене... Еј, Нато!... Отац ти прима милостињу!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
он настави, с тим да он преда своме сину, па ипак да се то бесконачно писање бесконачних количина не сврши ни у седмом колену.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Увиђам то по несигурном ходу мога коња. Жива ограда је нарасла и осећам како ме гране шибају по колену. Старац као сенка одмиче преда мном. Запитах га куд води овај пут. — За Стари Аџибеговац, ако успете да се извучете.
Мангал је зрачио, и одблесак се одбијао из ока старога Арнаутина, као да из душе његове сикће пламени бес. Али на колену Ђурином светлуцао је бајонет са пушке. Уза степенице је ишао неко. Чуо се звекет мамуза.
Али њега баш то занима. Уто шофер притисну на трубу, Мића се сав занесе и осетих како се мигољи на моме колену, хтео би да сиђе, те да и он дохвати за трубу. Шофер успори брзину и Мића искористи прилику да дохвати за волан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Младић стрпљиво настави да чека. Тако их и прва, и друга, и трећа зора затече, а Старац с руком на колену ћути, као да отворених очију сања. Тек у зору четвртог дана реши се младић да га пробуди.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А сада? На моје срце гробна земља пада, И ја се рушим кô ти, доме стари... 1906. ГОСПОЂИЦИ Некада сам и вас на колену цупкô И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Рђом капô док му је колена! Тај поклич, предаван од века веку, од колена колену, разлегао се по целој нашој земљи као немилосрдна порука, као страшна опомена, растао и гранао се и најзад био изливен
Цар с' удари руком по колену: „Јаој мене до бога милога! Надмудрисмо и надјуначисмо, пак нам оста цура на срамоту!“ Кад то зачу Милош Војиновић, он
“ Кад је Марко речи разабрао, цикну Марко као горско звере, удари се руком по колену, па беседи сироти девојки: „Кучко једна, сирота девојко! Морô те је когод научити, веће казуј ко те научио?
Чим га виде Мусићу Стеване, чим га виде, тим га и познаде; просу сузе низ господско лице, удари се по колену руком, чисти скерлет на колену пуче, златна копча на десном рукаву: „Тешко мени и до бога мога!
Стеване, чим га виде, тим га и познаде; просу сузе низ господско лице, удари се по колену руком, чисти скерлет на колену пуче, златна копча на десном рукаву: „Тешко мени и до бога мога! На мени је останула клетва од мојега честитога кнеза!
Кад то чуо Танак Осман-ага, удари се руком по кољену, нова чоха на колену пуче: „Јао њему до бога милога! Ја је чекам четири године, па ми данас оде за другога!
Осман-ага оста на Удбини, па он књигу на колену пише, те је шале на Херцеговину — на колено Шарац-Махмут-аги и до њега старац-Мердан-аги: „Ето књига, двије аге старе!
Кад погледа Јанковић Стојане по дружини и тамо и амо, удари се руком по колену: „Јао њему до бога милога! Нема нама друга најбољега, нема нама од Сења Тадије! Богме нам је Таде погинуо“.
писмо накитити се (вина) — добро се напити на кољену писати књигу — писати писмо држећи хартију левом руком на колену а десном перо накрпат — говорити налбантин — поткивач наљећи (наљести) — наићи намастир — манастир нами — нама
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација! Кад чу реч „оскудација“, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од силна чуда, па се просто заблену у сина.
Манулаћ се пустио из кола, па се само лупа рукама по колену: превија се и заболеше га већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је