Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
У време љуте зиме, жена хоће да му се породи, — ништа то не по|маже! Фурт! Нек се у коли бежећи порађа! А ко ово причињава? Та то се зна, што питаш?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли па чекате. Што другима треба пола дана, њему треба читав дан, па и дан и по!... А после, па и коњи му нису никакви!
« па кад ошине коње, а господар ако се није добро у’ватио за лотре, излете к’о да никад није ни био у коли! Е, то му, ето, баш не ваља!
коње, а све лети блато на оног за њим у сицу, па не знаш кад си кавонији, ил’ кад испаднеш из кола, ил’ кад останеш у коли! — О, о! — вајка се поп Спира.
Пера покри коње ћебетом, а после их испреже, па уђе с поп-Спиром у чарду, а поп Ћира остаде у коли бајаги спавајући.
— Та, та, та манимо се ти’ разговора! — вели поп Ћира. — Читав се дан труцкали у коли, па сад све такве неке ствари.
Чим се он вратио, а ја опет главу у бунду к’о корњача, па тако све до Ченеја. Е, ту нисам већ мог’о да останем на коли, него ме ђаво натента, хоћу да шпорујем; па нисам отиш’о у биртију к’о што сам треб’о, а и сâм мислио, него и ја
И једног летњег дана — осам година после испричаних догађаја у претпоследњој глави — путовао је на коли један млад поп кроз Бачку, враћајући се с омладинског скупа. Био је леп летњи дан.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А ’де је „ауспрух”? — У први коли, де ћемо ми седети, није добро; мора доћи у велики сандук у друга кола;, у сандук нек’ се метне сено.
Је л’ у два бурета? — Јесте. — То ће стати у један сандук, јер у први коли не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први
не сме ништа бити осим оног што сваки час потребујемо, а остало све у друга кола, јер дугачак је пут, да можемо у први коли комотно и лежати и спавати. Јеси л’ повео стиве луле? — Јесам три.
— Добро је. Сад је све у реду. Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да буде у други’ коли. Господар Софра наложи Пери, и за тили час све је у реду. — Сад једимо, напијмо се, па онда у име божје на пут.
— Софре, зло је, господин армицијаш хоће да визитира кола, све сандуке. — Па нек’ визитира, шта ће наћи у коли, шунке, печење, и неколико акова вина, велико чудо!
— Откуда сте? — Из Мађарске. — Ах, из Венгерске, тамо добро вино роди. Имате ли вина у коли? — Имамо. — Колико? — Тако свега око десет акова. — Друго ништа? — И половаче ракије. — Је ли добро вино?
— Баш фина? — Врло фина, „ауспрух”, десетогодишњи, никаквом токајцу не уступа. — Па ’де је то вино? — У коли, у механи код чивутина Арона, запечаћено. — Имате ли мустре од њега? — Имамо. — Да видим. — Сад ће о’де бити.
— Па како би било, да до неколико дана дођем амо с коли, да се с њом састанем, па онда . . . као што ви кажете? — Само закажите дан и сат, она ће овде бити; ал’ за сигурно,
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Прво, што је за здравље много полезније пешице [х]одити него у коли; а шта је боље на свету од здравља? Друго, ко је у колеси, ако ће бити пра[ха] да се загуши, он мора оним путем ићи
Али, рећи ћеш ми, кад је блато и киша? А зар ја теби не могу рећи - а кад се у твоји коли осовина сломије? Ја те молим, нека свашта не спомињемо!
Чудо да су је и за толико докнадили и завршили. Овде погодимо кочијаша с каруцама баш као интов (у таки се коли овуда путује) до Париза с уговором да се сврати у неке градове изван друма, како у Љуневил, Нанси и Мец, да их видимо.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Вожаху свештеници на коли с упрегнути новонеучени јунци божији ћивот. Дурну се јунац, кћаше превратити кола: притрча он, јадник, задржати да не
пређе; и кад већ стиже онамо ади крај, дођоше до брега, али се бијаше вода широко по полу разлила, а ваљаде му већ на коли путовати до места. И тешко се онде забрину.
ниско гледања свога укора, а ону пак натраг остајућу, једва се вукући не зарад слабиње правде, него ли изарад тешка на коли товара, грдиње, дмења и величана свога ти.