Јакшић, Ђура - ПРОЗА
јер кад ови бесни таласи, ваљајући се с високих гора, са плодних равница усеве упропасте, а трошан темељ јадних колиба у своме беснилу разнесу, онда ће бити јевтина надница, онда ће бедан сељак гологлав стајати на вратима чаршилије,
Африка
Наслућује се да је то осамљена колиба, да се тај дим диже са огњишта око кога је живот. По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа.
Мислим да смо дуго пешачили до првих домова. Село фантомски заспало под месечином. Између округлих колиба, купастих сламних кровова, заспала стока по торовима или сабијена око стабала која су насред разграђених дворишта.
Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с
), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф! Његов дом је огромна урођеничка колиба која ме је подсетила много на слике старих римских летњиковаца.
Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга. Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене
Између колиба је рој голе црне деце измешане са калбасима, са афричким кокошима и неизоставним козама, ситним као наши пси.
Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане.
Усред сеоцета је ниски кров само на стубићима изнад круга за сеоско веће; мало даље ниска колиба вештице Ламе, главне фетишерке.
Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги црнци како греју леђа крај ватре. Они држе стегнуте песнице на очима да их дим не би вређао.
Нигде никога, сем што два-три мала мајмуна, одомаћена, скачући између колиба, налик на људе, притрчавају да нас виде. Дозивамо укућане, испред једне колибе.
Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам. Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор.
Заустављамо се у кампману села Његромандугу. Кампман је састављен од неколико сасвим празних округлих црначких колиба. Наш упад у њих баца панику у народе слепих мишева, птица и рептилија, који су се ту настанили.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мужеви су могли да их посећују само кад је дан пресвлаке. Из тих колиба, стално се чуо плач дечији. Багремови су били цео тај форпост зарасли.
Кубета која је на брду угледао личила су на кубета у Срему. После оних колиба, и росијских стражара, са кровом од сламе, под којима је ноћио, на путу, за Кијев, на брегу, тврђава, цркве, грађевине
Свега неколико колиба затицали би на том острву. Исакович је и ту осећао своју самоћу. Сва та сета која му је била пала на око, била је
Црњански, Милош - Сеобе 1
од врбовог прућа и трске, крај једног дубоког, тек ископаног јарка, у ком беху, тешком муком, сместили два топа. Колиба му је била тако ниска да је у њу морао да се завлачи четвороношке, али кад би легао у њој, на један широки, земљани
Видев се опет као у два лица, он је пролазио у мислима сав свој живот, проживевши, тако, неколико мирних дана. Колиба му беше потпуно утонула, међу жбуњем, у жабокречину, а над њом је шуштала трска.
Све оне послове, које је хтео још да уради. У таму и безмерну празнину утону му то вече не само та његова колиба у којој лежаше, него и сав живот.
у блатишту Исаковичевог насеља, у једном углу тога краја пуног баруштина и трске, пањева, рупа, и јаруга, стајала та колиба у коју се, као у рај, улазило. У високој, густој травуљини, око ње, беше заветрина, пред њеним вратима тикве се жутеле.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Кад себар има да жени сина, нека се од руке довија сваке, колиба нека се окрпи стара, нека му мобе себри и меропаси, нека јесен позове за ризничара да му напуни подруме и чардаке да
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Робинсон Крусо, Чича-Томина колиба, Доживљаји Тома Сојера и многа слична дела данас се сматрају искључиво дечјим књигама, иако нису била намењена
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Недалеко од ње, укривена у љескар, налази се колиба с неколико стражара обучених полувојнички-полусељачки, партизански.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
огањ ко ученију и к добродетељи бозжигавајући, и свет разума чак до порсти(х) сељана и до сами(х) пастирски(х) колиба разширујући. У садашње срећно време зраци ученија и философије до татарски(х) граница досежу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А мисли где су, шта су осећања? Да будем врело, гомило теготе, са чанком млека колиба простоте? Зар тимор-ружу изгоним у брања, у пашу меда, да процвили лира: Дивизме мисле уместо Пастира?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави! Зар није, кажи?! Подземно царство кроз таму тражи. У чарној гори колиба стоји, ко год је види, тресе га страва, вјештица баба око ње броји колац по колац, на сваком глава.
! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува
У планини, недалеко, видим, браћо, свијетло неко; колиба је или село ту ће бити што за јело.
“ Пришли свијетлу, гледај чара, ту колиба стоји стара, кроз прозор им поглед иде, имали су шта да виде: унутра крај софре
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Замакосмо преко врха и пођосмо падином, ка реци. Покрај пута била је колиба и пред њом је лежао мртав дечак. Заклали га. Глава му забачена уназад и широк отвор зјапи из гркљана.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што је оџино, нек’ је под главом. — Свака бака под свој котао пуше. — Башта је први амбар. — Ако је и колиба, наша је. — Свак’ је од свога мала господар. — Тешко оном ко у својој кући служи туђа господара.
2 Изгорила дидина колиба; Силна јој се штета догодила! У колиби шанта-квочка била, Шанта квочка и ћораво пиле, Крња здила и куса кашика И
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако да га час обузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и Хериет Бичер Стоув, чију сам причу “Чича Томина колиба” читао у преводу.
Назвао га је братом Јованке Орлеанке у новом духовном свету Пламени мач те нове Јованке била је “Чича Томина колиба.” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж.
Назвао га је братом Јованке Орлеанке у новом духовном свету Пламени мач те нове Јованке била је “Чича Томина колиба.” У Панчево су по мене дошли моја старија сестра и њен муж.
Мекмиленова колиба била је веома скромна кућа која се налазила негде на пола пута између Кориа и врха планине Гоут Фел Маунтин, највишег
Када су дани били изузетно ведри, био сам сигуран да сам са узвишице, на којој се налазила Мекмиленова колиба, на падинама планине Гоут Фел Маунтин, могао да видим диван фјорд Фирт ов Клејд све до Гринока и Пејслиа, а понекад
Петровић, Растко - АФРИКА
Наслућује се да је то осамљена колиба, да се тај дим диже са огњишта око кога је живот. По плажи трче жене и људи у послу. Нико се не купа.
Мислим да смо дуго пешачили до првих домова. Село фантомски заспало под месечином. Између округлих колиба, купастих сламних кровова, заспала стока по торовима или сабијена око стабала која су насред разграђених дворишта.
Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с
), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф! Његов дом је огромна урођеничка колиба која ме је подсетила много на слике старих римских летњиковаца.
Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга. Издвајају се тројица, и дижу увис велике дрвене
Између колиба је рој голе црне деце измешане са калбасима, са афричким кокошима и неизоставним козама, ситним као наши пси.
Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане.
Усред сеоцета је ниски кров само на стубићима изнад круга за сеоско веће; мало даље ниска колиба вештице Ламе, главне фетишерке.
Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде се наги црнци како греју леђа крај ватре. Они држе стегнуте песнице на очима да их дим не би вређао.
Нигде никога, сем што два-три мала мајмуна, одомаћена, скачући између колиба, налик на људе, притрчавају да нас виде. Дозивамо укућане, испред једне колибе.
Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам. Враћајући се, чујемо ларму у једној од колиба. Кроз прозор се виде црни парови да играју. Идемо иза куће и сакривени у ноћи гледамо кроз прозор.
Заустављамо се у кампману села Његромандугу. Кампман је састављен од неколико сасвим празних округлих црначких колиба. Наш упад у њих баца панику у народе слепих мишева, птица и рептилија, који су се ту настанили.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Шта је то? Зар хајдук један да те приволи Да срећу своју ногом погазиш? Где ти је кућа, где је колиба, Кад сјајне дворе тако презиреш У којима те срета богатство? Па онда љубав паше свемоћног?
Ено их!... Видим их још!... Поред онога бора минуше, А мало даље модре висове Колути плави дима шарају; То је колиба... О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви! Па ту си хтео да је сакријеш Очима бистрим будне маћехе?
ЋЕРИМ (у себи): Лијепо ли моли!... Још нијесам видио Турчина да боље умије... ГЛАВАШ: Нек’ се разруши трошна колиба Што је од студи ветра јесењег Хајдучку главу верно чувала!
Спа... со... Збо... гом!... ШЕСТА СЦЕНА Пред Главашевом колибом Главаш лежи мртав, а у застави види се како колиба гори... Турци се скупили око мртва Станоја, с голим ножевима. ПРВИ ТУРЧИН: Моја је глава!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
СТАНОЈЛО: Хајд’мо, Станиша — Или од ране или хладноће Ал’ тек си много блед... (Сви одлазе.) ДРУГА ПОЈАВА Ноћ. Колиба на граници црногорској. Радош Орловић у издрпаним херцеговачким хаљинама седи украј ватре.
га синови будној краљици С пољупцем сетним срца снужденог На забринуто чело притисну, Показујућ јој сузним очима Колиба бедних тврде постеље, Где ће у слици најужаснијој Крваву судбу сина рањеног Несрећној мајци предсказивати: Да, кад
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и 1845. издаје Димитрије Поповић. Половином 19. века преводе се и чувени романи светске књижевности Чича Томина колиба Харијете Бичер Стоу (изашла у шест свезака 1853. и 1854) и Гроф Монте Кристо Алекандра Диме (1855).
Умро Тимотије Илић Бранко Радичевић: Песме ИИ 1853. Умро Бранко Радичевић. Милан Д. Рашић: Чича Томина колиба. Превод дела Харијете Бичер Стоу (пет свезака, шеста 1854) 1855. Рођен Стеван Сремац Милан Д.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ни наредног јутра није се јавило и неколицина сељака одлучи да оде и види шта је са старцем. Колиба у којој је становао била је празна: старцу и псу ни трага. »Мора да је одлутао међу трске?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Зар ја да ти казујем? Куде? Ех, куде ја, туј и ти. Ја у мој дом, ти у твој! Ти плачи, и ја ћу плачем... Тебе чека колиба, черге, кучики и просење; мене — кућа, огњиште, пепел, дим, жена засукана и с’с тесто умрљана.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моји су очеви из колиба груби', Гдје се гусле чују, приповјести, бајке, Гдјено дјецу уче просте, добре мајке, Кам рођени како брани се и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Борио се два дана пуцајући из црне угљарске колибе, а онда је, кажу, чак од Бихаћа довучен топ и колиба порушена, а хајдук убијен. Сахрањен је на самој ивици Гаја.
— Не дам да ме на правди бију. Крићу се у Гају, тамо гдје је некад била колиба из које си се ти борио. Дјечак је од старијих чуо тек понешто о правди, али слути да је добро и праведно то што је
— Е, тога се већ нијесам сјетио — простодушно признаде Стриц. — Онда се мора правити нека колиба — предложи Јованче. — То сам и ја синоћ на тавану смислио — рече Мачак. — И још сам нешто смислио, али жестоко.
) Кад се поведе ријеч о колиби за дјечаке, Стриц повика: — Лазаре, начини и нама исту као Жуји! То ће бити најљепша колиба на свијету. — Исту, исту! — заграјаше дјечаци. Чак се и Јованче сложи: — Нема боље од Жујине. На посао, момци!
Изиђоше из Тепсије и одмакоше се од логора једно педесет корака. Гледана одатле, колиба је са- мо горњим дијелом вирила из удољине. Стриц, као највиши, видио јој је чак и врата, а мали Николица само кров.
— Овакве немају ни ћумураши у планини — рече Јованче који је са својим ујаком одлазио љети у гору, до угљарских колиба. — Права хајдучка! — шапутао је Стриц.
Једини који је у читавој овој ђачкој граји остао тих и озбиљан био је Лазар Мачак, главни мајстор. Колиба је, у ствари, била његово дјело, прављена по његовом плану, и зато је он, као и сваки прави стваралац, посматрао своју
Логор у Прокину гају поново оживје. Поваздан је по њему било вике, трке, лупе и куцкања. Прављена је велика колиба за смјештај школских ствари. Лазар Мачак неуморно је стругао, пилио и нешто мјерио.
Као по команди сви дјечаци јурнуше према логору Тепсији. Горјела је једна од споредних мањих колиба и пламен се већ дотицао крова велике „школске“бараке. Мачак повика: — Рушите малу колибу!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Владика Да како ме је сместила Аврамова колиба? Гаврил Аврам се је назвао сасма гостољубив, милокрвно је дочекивао знане и незнане путнике.
И тако ће остаљена бити кћерка сионска јерусалимске цркве ка једна колиба у зимно доби у обрату винограду и ка у воћњаку обрату чардак, — од злочеста посла.