Употреба речи колибица у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Последња нада сироте удовице, та чађава колибица, срушила се... Са леве стране ћуприје беше озидана од тврдог камена механа — механа прве класе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Већ му досадило и тући и ићи, кад једаред дошô он у нику чудну шуму, а у тој још чуднија колибица и прид њом још чуднији дида.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Та колибица није била насељена већ дуго времена, а о њој је водила рачуна једна стара Данкиња која је живела у близини. Она је имал

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Док год буде српских колибица, Благодарних топлих молитвица, Из свакога сузнога прикрајка Спомињаће с’ сиротињска мајка.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Кров начинише од грана и густе дивље папрати, а унутра настријеше папрат и суво лишће. Била је то заиста удобна колибица, мрачна и тиха, просто да се завучеш и да одмах захрчеш. — Жуја, ево кућице, улази.

На Жујиној кућици, на примјер, већ неколико дана кочила се глатка плоча с натписом: „Колибица кује Жује. Нек се види, нек се чује.

Мачак повика: — Рушите малу колибу! За трен ока запаљена колибица била је растурена и угарци погашени. У логору је бомбардовање причинило приличну пустош.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности